Početna / Front Page Slide Show / Obmana i poslednji dani
Obmana i poslednji dani

Obmana i poslednji dani

PIŠE: Aleksandar Bećić
Ne znam za vas, ali meni se čini da će, sudeći po izjavama Znate Već Koga, Srbija uskoro dobiti nove medijske mučenike: Željka Mitrovića i Dragana J. Vučićevića. Ili obrnutim redom. Svejedno. Ne, ne šalim se: zaista mislim da će Mitrović i Vučićević biti medijski mučenici. Istina – za takve će ih smatrati samo Aleksandar Vučić. I po komandi – članovi njegove stranke.

PETOMINUTNI PREMIJERSKI DOKAZ
Pred prvomajske praznike, srpski premijer je gostovao na RTS-u i govorio o prvoj godini rada vlade. Tih 75 minuta iskoristio je da bi nam pričao kako će život u Srbiji biti mnogo bolji. I tom prilikom, zakukao je da su mediji (uključujući i sam javni servis ove države) puni zle namere prema njemu i njegovoj vladi. A onda je, u poslednjih pet minuta emisije Oko rekao kako je „video hajku protiv svakog ko se usudio da progovori protiv (Saše) Jankovića“.
– Smeta im jedan tabloid, pretpostavljam Informer, i jedna televizija, verujem Pink, jer je sve ostalo valjda pod njihovom kontrolom – rekao je čovek koji tvrdi da vodi ovu zemlju. On je pre toga konstatovao da „zaštitnika građana Sašu Jankovića štiti neko mnogo moćan!“
Upravo ti ljudi iz senke, tvrdi Znate Već Ko, već danima cenzurišu medije i sprečavaju da se sazna prava istina o tragičnoj pogibiji Predraga Gojkovića u Jankovićevom stanu 1993.
U mom selu to se zove obmana. U nauci koja se zove Logika, to se zove zamena teza.
Zašto?
Zato što prema gostovanju premijera na nacionalnoj televiziji ispada da
on ne vlada ovom zemljom, nego ljudi iz senke. Što dalje može da se protumači da smo mi – zapravo – banana država. A ja neću da verujem da je tako.
Zato što se kroz pomenute medije od žrtve pravi zločinac.
Zato što se kroz pomenute medije piše optužnica i traži kazna. Zato što se kroz pomenute medije vređa elementarno dostojanstvo i krši pravilo nepristrasnosti.

PRESS PRANGIJANJE
U početku, iskreno rečeno, meni je bilo bizarno da iz sata u sat slušam otvoreno pismo Željka Pinktrovića „Saši Prangiji“ na svim njegovim kanalima koji se vide u okviru standardne kablovske ponude. Kada se celoj toj priči već sutra ujutru priključio Pinkformer, onda sam shvatio da je u pitanju lični obračun između Pinktrovića i Saše Jankovića.
Jer, Pinktrović je bezgrešan i na njega niko ne sme da povisi glas.
Ne voli da mu pomeneš da je do para došao zahvaljujući političkim vezama. Ne voli da se o njemu govori kao o osobi koja je na velika vrata uvela šund u svaku kuću (pošteno rečeno, šund u Srbiji odavno živi i Pinktrovićev uticaj na to je diskutabilan). Ne voli čovek da se o njemu piše kao o večitom poreskom dužniku (ko, uostalom, nije poreski dužnik u Srbiji?). Ne voli, ali baš ne voli da se o njemu piše kao o teškom ovisniku koji je morao na specijalni tretman u inostranstvo. A tek što ne voli da mu neko pomene kako mu je sin kriv za ubistvo devojke na raskrsnici u Beogradu? Uh, pa taman posla… Međutim, Željko Pinktrović najviše ne podnosi da mu neko dirne u televizijski sadržaj. Kažu da je svo ovo ludilo počelo zato što je Janković tražio zabranu opskurne emisije po imenu DNK.
Ipak, to je priča za naivne.
Pravi razlog je kritika sistema, koju praktikuje ombudsman. A to smeta raznim političarima. I samim tim, smeta i medijskim poslušnicima. Možda čak još više.
Kad smo već kod poslušnika, deklarativni vlasnik Pinkformera Dragan J. Vučićević i autor „emisije“ Teška reč rame uz rame sa Željkom Mitrovićem udara po Saši Jankoviću baš kao što je udarao po Ognjanovićima, ili po Kolindi Grabar Kitarević. Bez dokaza.
Dragan J. Vučićević je javno na društvenim mrežama obećao da će prestati da se bavi novinarstvom ako se pokaže da je Saša Janković imao dozvolu za pištolj kojim se svojevremeno ubio njegov prijatelj.  Dozvolu je potvrdio MUP. DJV nije prestao da se bavi svojim poslom.

ZAŠTO?
Baš zato se pitam: zašto se – kao večiti borci za istinu – ni Pink ni Informer ne zalažu tako srčano da se izvesni Kurak pronađe i uhapsi kako bi se Ćuruvijine kosti konačno smirile?
Zato što se kao večiti borci za istinu ni Pink ni Informer ne češu po glavi zbog „samoubistva“ Dade Vujasinović?
Zato što ni ta televizija sa nacionalnom frekvencijom, a ni taj dnevni list ne pokušavaju da saznaju istinu o gardistima koji su se (po zvaničnoj verziji) međusobno poubijali na Topčideru?
Zašto vlasnik Informera ne pokuša da pronađe odgovor na pitanje kako je to poginula jedna devojka na koju je naleteo svojim kolima sin Željka Mitrovića?
Zašto vlasnik Informera ne pokuša da rasvetli smrt jedne devojke u jednom luksuznom hotelu?
Dnevni list koji je na krst postavio svojevremeno porodicu Ognjanović, čiji je glavni urednik na naslovnoj strani hrvatsku predsednicu nazvao porno glumicom, tabloid koji o ombudsmanu govori direktno kao o ubici već dve nedelje smeta nekome iz senke – kako navodi premijer?
Pa, složiću se. Samo, bojim se da je senka prevelika i da je u njoj običan narod.

I bojim se da niko ne vodi kampanju protiv Pinka i Informera, već da se narod brani od medijskog banditizma.

SLUČAJ NAKNADNE PAMETI
U medijskom banditizmu u poslednje vreme prednjači i Studio B. Nekada svetionik informisanja, u vreme Dragana Đilasa predstavio je novi format novinarstva: rektalni žurnalizam. Dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik, jedino što verbalno nije izjednačen sa božanstvom, ali su svi njegovi potezi bili veličanstveni. OK: Dragan Đilas je bio gradonačelnik. I kada bi se danas Studio B uvlačio (samo) Siniši Malom i još – eto Goranu Vesiću, bilo bi mi to „normalno“. Na kraju krajeva, ne možeš pljuvati po gradu Beogradu i njegovim čelnicima, a od njih uzimati pare za plate, zar ne? E, baš zato mi nije jasno zašto se Studio B ponaša kao reprizni servis Pinka? Jedino što nisu reemitovali otvoreno pismo Željka Pinktrovića Saši „Prangiji“… Ali su se zdušno uključili u linč.
Ipak mi naročito teško padne kada se u tu kampanju protiv Jankovića uključi veoma perfidno – Ljiljana Smajlović, koja kaže kako Gojkovići nemaju gde da se obrate, kako za njih nema mesta u Blicu ili na N1…
Poštovana
predsednice Udruženja čiji sam član, napominjete da je Saša Janković, ko biva, bio sumnjiv još 2007, jednom radikalskom (u međuvremenu penzionisanom) poslaniku, koji je skrenuo pažnju na  barutne čestice. Zašto onda to niste objavili (kada ste već u to vreme bili glavni i odgovorni urednik našeg najstarijeg lista)? Gojkovići su pre godinu dana pokušali ponovo da pronađu odgovor na svoja pitanja, i prema tvrdnjama novinara RTS, nisu uspeli da probude medijsku pažnju. Kucali su, kažu, na sva vrata. Što im ta vrata niste otvorili (pošto ste ponovo glavni u Politici)?
Zato što vam nije bilo interesantno?
Ili zato – što vam nije zazvonio telefon?
Onaj, iz Nemanjine…
Premijer Srbije je zakukao po ko zna koji put na javnom servisu kako zna da ga narod ne voli.
Njegova partijska vojska je udarnički radila tokom prvomajskih praznika.
A mediji? Ako pitate šta su radili ovi mediji „pod kontrolom senke“, ne bih znao odgovor. A ako pitate šta su radili ovi borci za slobodu, poput Pinkovizije i Pinkformera, savetujem vam da promenite kanal. Ili da preskočite papiranti sadržaj tih „nezavisnih“ novina. Znam da im je teško, ali, Vučić je na njihovoj strani. Za početak im je dovoljno.
Ovo su ipak, dani obmane. U kojima se, za sada, najbolje snalazi sam Vučić. Uz pomoć kojekakvih Blerova i Kempbela.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top