Početna / Front Page Slide Show / O fudbalu umesto o radikalima
O fudbalu umesto o radikalima

O fudbalu umesto o radikalima

PIŠE: Vuk Branković 
Mene, iskreno rečeno, blago zabole ona stvar šta će Vojislav Šešelj da poruči vaskolikom serbskom narodu danas u podne. Nisam hteo da ga slušam ni pre Haga, ni u Hagu, a neću bogme ni sad. Jednostavno – nije čovek iz priče koja mene interesuje.
A vi, koji se naslađujete njegovim idejama i mislite da će on kao srBski patriJota da vam donese boljitak, samo se setite da je lično on odgovoran za to što je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja u vladi koja je sve povlađivala Slobodanu Miloševiću. Setite se da je on na studente (kao univerzitetski profesor) vadio pištolj. Setite se da je on politički otac Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića, Maje Gojković, Zorana Babića, Aleksandra Martinovića, Vladimira Đukanovića, keramičara Gašića i mnogih drugih „naprednjaka“ koji su se do juče – dobro – do pre šest godina (a neki i do pre dve godine) kleli u Veliku Srbiju. O toj „granici“ koja je Srbiju koštala na hiljade života, i na hiljade roditelja zavijenih u crno – da ne govorim.
Mene, iskreno rečeno, uopšte ne interesuje što je neko tamo sinoć pucao na Milana Beka. Interesantno mi je kako je to preko noći Beko postao biznismen u svim tabloidima, a koliko do pre dva meseca su ga stavljali na stub srama kao najcrnjeg „julovskog“ tajkuna koji je do para došao… pa… na isti način kao i Mišković. U vreme Slobodana Miloševića. Pomalo morbidno mi je zvučala izjava Aleksandra Vučića koja je jutros objavljena u medijima kako „napad na Beka nije profesionalno izveden“… 
Aman!? A šta je to trebalo da znači? „C-c-c, nije ga roknuo, šta ti je život, nema profesionalaca u ovom poslu?“ Ili možda „Ostavljeno je mnogo tragova, imamo tvoj DNK, večeras ćemo saopštiti kako se zoveš, pa bi mogao u međuvremenu da se prebaciš preko neke granice, da te tražimo barem koliko smo tragali za onim što je vozio „kantrimen“?“
Eh, Srbijo…
Toliko dobrih vesti ti treba da je tužno što mediji ne mogu nijednu da ti daju…
Ne pomažu više ni one „igre“ iz latinske maksime „hleba i igara“…
Nole je već obezbedio prvo mesto, a i počeo je da ide na živac mnogima.
A fudbaleri?
Pih…
Mene najviše interesuje koliko će još vremena trebati da shvatimo da je zaista krajnje vreme da ukinemo fudbal kao „sport od nacionalnog značaja“. Koliko će još vremena trebati da iz budžeta ukinemo stavku koja se zove „izdvajanje za FK….“ ili „izdvajanja za FSS“. Koliko će još vremena trebati da se iz Srbije otera (a može i da se protera) onaj korumpirani, bahati i bezobrazni „Tole“ Karadžić… O jalovom selektoru Advokatu da ne trošim reči. A o fudbalerima, pardon „fudbalerima“, tek ne bih…
Ali, moram.
Meni je, kao površnom posmatraču fudbalskih dešavanja u ovoj zemlji, Tole otelotvorenje svega onoga što fudbal ne treba da bude. Korumpiranosti, nepotizma, bahatosti, nenamenskog trošenja para, nepoznavanja struke. Da, lako je meni pričati o fudbalskoj struci, a loptu sam nekome kroz noge proturio poslednji put pre 20 godina.
Ali, ljudi, da li ima još neko da mu nije jasno da je faking Tole Karadžić nestručan??? 
Ako je stručan, gde su rezultati?
Zar je pored svih naših trenera morao da dovede Dika Advokata?
Znate li da je Advokatova prva odluka bila da prvi tim preseli iz „Kuće fudbala“ u jedan poznati beogradski elitni hotel i da za jedno veče potroši 40.000 evra na provod sa fudbalerima? Ne, naravno, nije trošio svoje pare, nego pare Saveza.
Rezultati?
Nikakvi.
Izgovori fudbalera?
Bezobrazni.
Pa naša reprezentacija košta barem koliko dve i po reprezentacije Danske. A oni nas izbuše sa 3:1 u Beogradu. I onda je nešto trulo u državi Danskoj? Nije, rođaci: nešto je trulo u FSS.
Daj, bre, ministre Udovičiću, izbaci iz budžeta svaki dinar koji je bio namenjen fudbalu. Na bilo kom nivou. U Srbiji ima toliko drugih sportista koji bi bili zahvalni što će dobiti neku kintu. Eto, prebaci neke pare ovim momcima što treniraju recimo američki fudbal. Pa više su oni rezultata postigli nego ovi dunđeri. Prebaci pare na borilačke sportove. Ili na košarku. Odbojku. Vaterpolo. Vidiš valjda: gde god da prebaciš pare, biće bolje potrošene.
Ja više neću gledati nijednu utakmicu gde igraju fudbaleri koji tvrde da su „orlovi“. Oni, bre, nisu ni metiljavi jednodnevni pilići. 
A vi, lepo, pakujte se, ako živite u Beogradu. Ja ovaj tekst završavam, a za nepun sat počinje Šešelj. Naravno, ako mislite da će vam od njega biti bolje.
Odoh da se šetam sa decom daleko od ludila. I da razmišljam – gde sam pogrešio pa sam o(p)stao u Srbiji zemlji.

Share Button

O Vuk Branković

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

eighteen + sixteen =

Scroll To Top