Početna / Front Page Slide Show / Novodogišnje lagarije
Novodogišnje lagarije

Novodogišnje lagarije

PIŠE: Aleksandar Bećić
Kad na samom početku godine, u prvih sedam dana, vlast ovaploćena u premijeru države i predsedniku iste ima potrebu da vas sa malih ekrana uveri kako je sve u redu i kako će tek biti u redu – vi treba da posumnjate u istinitost njihovih reči.
Srbija je baš u toj situaciji:
Najpre je odmah posle Nove godine emitovan „ekskluzivni“ intervju sa Herojem od Feketića emitovala TV Prva. Potom nam se vlasnik lažne diplome mastera, Tomislav od Bajčetine, obratio kroz beskrajno zastrašujuću emisiju na Happy televiziji. Naravno. Čorba ne može da bude začinjena u potpunosti, ako tu nema Pinkovizije. Još jedan ekskluzivni intervju čoveka koji laže Srbiju da je vodi napred. Pardon, kaže. 
I sve to – svaki drugi dan: najpre 3. januara, potom 5. Toma od Bajčetine, pa na Božić, ponovo, Heroj od Feketića.
Kako je krenulo, možda već sutra odgledamo neki „ekskluzivni“ intervju lidera ove zemlje.
I da se razumemo – u tome se oni ni najmanje ne razlikuju od prethodnih garnitura na vlasti. Tako da se može slobodno zaključiti da toliko spinovanje i medijsko trovanje nije posledica rada kabineta u Nemanjinoj ili na Anrdićevom vencu, nego udvoričkog rada pojedinih glavnih i odgovornih urednika… Čuj, pojedinih… Gotovo svih.
Svi se naprosto utrkuju da obezbede barem jednu izjavu onih koji su u vrhu vlasti. Pod oznakom „ekskluzivno“.
Mediji u Srbiji se baš gađaju tom reči „ekskluzivni“.
To bi trebalo da znači – nikad dosad, po prvi put čujete, po prvi put vidite… Intervju na Prvoj nije bio ni na kakav način „ekskluzivni“. Pre svega zato što je Veliki Vođa u ovoj zemlji za svaku televiziju već dao barem po jedan intervju. Čisto da bismo ga dobro zapamtili. Osim toga, zato što nam se u svakim vestima, na svakoj televiziji pojavljivao skoro svakog dana. Da utvrdimo gradivo.  O naslovnim stranama dnevnih novina da ne govorimo.
Što se tiče Master Tome, on je malo manje zastupljen na televiziji i nedavno se tim povodom žalio. Što je, opet, posledica njegove neobaveštenosti i nenačitanosti zakona ove zemlje. Zahvaljujući svojoj ženi Dragici – ima ga na naslovnim stanama tabloida koje bi on hteo da zatvori.
Ovaj drugi – ne preti da će da zatvara ili ukine. On to radi. Preko svojih ljudi, naravno, da se ne bi kojim slučajem video otisak njegovog prsta u čitavoj raboti.
Nego, da vidimo šta smo od „ekskluzivnog“ mogli zaista da vidimo u ova tri intervjua. Da ne računamo gostovanja drugih ministara po ostalim televizijskim programima.
Objektivno? Ništa. 
Čuli smo gomilu obećanja da će u 2016. početi novi, bolji život u Srbiji. Čuli smo da ćemo razrešiti sve probleme s kojima se građani ove zemlje suočavaju iz dana u dan. Nisam siguran da je onih 300 Obrenovčana, koji još nemaju krov nad glavom, progutalo uspešno ovu priču Velikog Vođe i njegovog političkog očuha ovaploćenog u liku predsednika Srbije.
Čuli smo da nam se divi ceo svet. I istok i zapad. Ili zapad i istok – kako vam drago.
Čuli smo da će problem Železare biti rešen do kraja januara, a onda odmah i hemijski kompleks, pa FAP i svi ostali.
O Obrenovčanima Veliki Vođa nije govorio ni reč. Njih je premalo. I šta ima da govori o njima, oni treba da stegnu zube. Na minus 15 koliko je bilo ovih dana.
Veliki Vođa je pokazao razumevanje za prosvetne radnike. Ali, osim razumevanja – ništa od toga.
Ovo je – otprilike – najkraće što smo mogli da čujemo trećeg dana januara, a potom i na Božić. Zahvaljujući bliskim odnosima ministra Julina i Željka Pinktrovića, Božićni „ekskluzivni“ intervju smo mogli da gledamo nekoliko puta. U fulu ili u skraćenoj verziji.
Što se tiče Master Tome, posle odgledanog intervjua koji je emitovan na Happy televiziji, može se samo zaključiti jedno: mi smo u ozbiljnom problemu. Zato što komunikacija između predsednika i premijera funkcioniše samo na nivou golubova pismonoša. Te priče kako se oni „čuju dva do tri puta dnevno“ su jednostavno – laž. Još jedna u nizu. 
Koliko god mogu da se složim sa njegovom konstatacijom da je Vučić mogao da izabere bolji kabinet (jer zaista, Julin i mnogi drugi ne zaslužuju da budu ni na čelu mesne zajednice), ne mogu da se složim sa tonom kojim lažni master komentariše ministre. Koji nisu „njegov nivo“. Baš kao što se ne mogu složiti ni sa rečnikom predsednika Srbije koji je više puta u istoj emisiji izgovorio reč „zajebao“.
Ima vremena do Srpske nove godine. Do tad ćemo (verovatno) odgledati još neki „ekskluzivni“ intervju. Možda ovaj put na RTS-u. Red je i da Javni servis Srbije dođe na red. Samo ne znam ko će tamo glasati. Kažu da se u kladionicama sada utvrđuje lista da li će Toma da se obrati sutra sa B92, Heroj od Feketića dva dana kasnije sa frekvencija RTS-a…
Ko će ga znati.
Ušli smo u 2015.
I danas je 8. januar.
Do kraja godine ostalo je još 357 dana. 
A onda će početi bolji život. 
Tako nam je obećao – znate već ko.
Živeli.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Jedan komentar

  1. Zapali smo u stanje letargije,bolesne ravnodušnosti.Sve nam je ravno,odavde do Kosova pa i šire.Silni opsenari i magovi uspeli su da nas začaraju i da nam nataknu naočare kao konjima pa ništa više sa strane ne vidimo.Sve smo pokušavali i ratom i radom i protestima, ali sve je bilo uzalud.Najgore je to što više nemamo nade i nismo u stanju da vidimo ko bi bio taj koji bi nas mogao povesti napred sa mrtve tačke.Nismo u stanju više da verujemo ni ljudima ni državi.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top