Početna / Front Page Slide Show / Nije to čistka, već mazanje očiju
Nije to čistka, već mazanje očiju

Nije to čistka, već mazanje očiju

Da vam bude jasno: Ostavke koje su podneli Milutin Jeličić Jutka (Brus) i Dragoljub Simonović (Grocka) nemaju nikakve veze sa čistkom u SNS-u koju je Veliki Vođa rešio da sprovede kako bi pokazao i dokazao da je pravednik nad pravednicima.

To vam se, dragi moji čitaoci, zove mazanje očiju.

Jer, kada bi Gospodar života i smrti u Svrbiji hteo da zaista obavi čistku, plašim se da bi njegova stranka bila svedena na autobus-stranku. Da budem precizan: ne mislim na konvoje autobusa koji krstare zemljom u pratnji Velikog Vođe u okviru ničim izazvane kampanje „Budućnost Srbije“. Mislim na jedan jedini autobus.

Srbin je takav: Voli Vođu, ali kad zagusti, spreman je da ga se odrekne između dva treptaja oka.

Ne bi me čudilo da se Vučića među prvima odrekne recimo Aleksandar Martinović. Ne bi mu bilo prvi put. Ni Vladimir Đukanović. On je ionako davnih dana govorio da „Vojvodu voli više nego oca, a Vučića više nego majku“.

Nego, da se mi vratimo ideji čistke.

Srpska napredna stranka postoji već 11 godina i za sve vreme postojanja ni jedan jedini put nije sprovela ni ozbiljnu analizu broja članova, a kamoli smenu ozbiljnog broja rukovodilaca, članova Glavnog ili Izvršnog odbora.

Za 11 godina postojanja i punih sedam godina na vlasti, SNS je smenila tek desetak predsednika opština i gradonačelnika. Problem je samo u tome što je od tog broja polovina smenjena zbog partijske nediscipline (čitaj: nisu poslušali nekog batu Andreja ili Batu Gašića, op. aut.).

Samovolja, batinanje, nasilje u porodici ili prema građanima, malverzacije i otvorena krađa u SNS-u nikad nisu bili povod za smene. Setite se samo Bogdana Labana iz Subotice, ili Predraga Terzića iz Kraljeva. I jedan i drugi su tukli svoje sugrađane i zbog toga nisu snosili ama baš nikakve posledice. Siniša Mali, doskorašnji gradonačelnik Beograda, navodno jedan od vlasnika Direktne banke, takođe je imao „epizodu“ porodičnog nasilja koja je završena keširanjem (sinonim za kupovinu ćutanja, op.aut.).

Smene su „padale“ samo kada bi ribe bile suviše sitne da bi bile bitne. One su iznuđene kako bi se prostom članstvu pokazalo da se u SNS-u niko ne može pozivati na zaštitu Aleka Prvorođenog.

Svi oni koji su u SNS-u smenjeni Ukazom Velikog Vođe ili su podneli ostavku „na sve javne i stranačke funkcije“ bili su u statusu tihovanja godinu – dve, a onda su ponovo vraćeni u sistem, na neku neprimetnu funkciju gde i danas primaju platu.

Da ponovimo: Čistka? Ne. Najobičnije žrtvovanje nevažnih igrača niže kategorije. Mazanje očiju. Da ne bismo razmišljali o važnijim problemima.

 

 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top