Početna / Front Page Slide Show / Nije svaki rođendan povod za slavlje
Nije svaki rođendan povod za slavlje

Nije svaki rođendan povod za slavlje

PIŠE: Peđa B. Đurović

Na današnji dan pre osam godina ozvaničena je jedna od najvećih, ako ne i najveća izdaja u političkom životu moderne Srbije. Nekadašnji kumovi, saborci od prvih dana i verni prijatelji, počinili su delo koga se svako pristojno ljudsko biće stidi. Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić okrenuli su leđa čoveku koji ih je u političkom smislu stvorio i osposobio za samostalan život, pljunuvši pri tom na sve principe za koje su se prethodnih 18 godina svojski zalagali.

Nije smetala pomenutom dvojcu ni činjenica da Vojislav Šešelj u tom trenutku već pet punih godina bije bitku sa Tribunalom u Hagu, i što je – ma koliko ja lično osećao otpor prema tome – pokazivao mentalnu nadmoć nad haškim aparatom. O, ne, to je njima bila samo olakšavajuća okolnost, jer kad mačke nema – zna se ko kolo vodi: Miševi.

EKSKURZIJA

Centar kulture u Smederevu biće danas mesto na kome će Srpska napredna stranka slaviti svoj 8. rođendan. I vama je, baš kao i meni, i smešno i tužno? SNS i kultura. Teško da je moglo da se izabere neprimerenije mesto gde će brojni autobusi (ah, kako vozači danas zadovoljno trljaju ruke) da istovare pristalice naprednjaka, koji su od poseta mitinzima i proslavama napravili pravi mali biznis. Malo se proputuje Srbija, malo se gricne neki sendvič, popije se sokić, a ubere se i neka dnevnica.

Nije zanemarljiva činjenica i da se na taj način može upasti u oko Vođi ili makar nekome iz njegovog najbližeg okruženja, pa se to posle može iskoristiti za neki sitan benefit. Sve se u toj partiji, i oko nje, svodi na (ne)čist račun i na lažnu ljubav.

Stranka je, uostalom, i nastala kao posledica čistog matematičkog računa Borisa Tadića, Mikija Rakića i aktuelnog srpskog premijera. Računicu su, naravno, pošteno obogatili strani ambasadori i ini predstavnici inostranih interesa u Srbiji, ali o tim detaljima ne sme da se govori.

Još bi neko pomislio, ili ne daj bože pomenuo reč izdaja. Taman posla na ovaj sveti dan, na radikalski rođendan! Ups… zaboravio sam da su ovi radikali koji danas slave presvukli odore, i iz maskirnih odela uz koja idu zarđale kašike uskočili u Bossova odela u kojima se valjaju po briselskim podovima.

A ŠTA ĆE DANAS BORIS?

Otvara to i zanimljivo pitanje: hoće li nekadašnji predsednik Srbije, a sada nezaposleni psiholog Boris Tadić, prisustvovati centralnoj proslavi rođendana SNS-a, ili će on biti gost na nekoj žurci zatvorenog tipa, gde će se slaviti svi dosadašnji uspesi naprednjaka.

Imaće lepi Boris i uznemireni Aleksandar dosta povoda za nazdravljanje: uništavanje Demokratske stranke, jedine građanske opcije koja je imala potencijal da bar donekle očuva dostojanstvo Srbije; uništavanje Srpske radikalne stranke, jedine prave desničarske stranke koja je bila tvrdi korektivni faktor svake vlasti (istovremeno su bili i saradnici svake vlasti, Šešelj je ipak mag); istorijsko pomirenje sa socijalistima, potpunu devastaciju svega što se opozicijom moglo zvati, rasprodaju nacionalnih resursa, dovlačenje inostranih robovlasnika, i još puno sramnih poteza koje glorifikuju samo političari u Srbiji. I nigde drugde na svetu celom.

Realno je očekivati da će na današnjoj proslavi u Smederevu vođa te stranke održati duži govor, u kome će hvaliti uspehe partije na čijem je čelu, ali ja prosto moram da izrazim sumnju da će mu iko poverovati u reči koje bude izgovorio.

Znam, ima među tim zaluđenim narodom i onih koji više veruju Njemu nego rođenim očima, ali čak je i njima jasno da se Vođa od osnivanja stranke do dana današnjeg zatrpava gomilom laži. Da ne grešim dušu, mora mu se odati priznanje, vrhunski je velemajstor u prodaji šarene laže.

PRIČA O RIBICI

Kad god ga čujem kako hvali rezultate vlade na čijem je čelu, setim se priče o prodavcima elektronskih ribica na obalama Jadranskog mora. Prodavale su se slike, suveniri, bižuterija, majice i šorcevi, ali i elektronske ribice! U providnu kesu se sipa mala količina vode, kesa se podveže, i to se turistima uz prigodnu priču prodaje kao elektronska ribica, koja će se videti tek kada je prebacite u akvarijum i upalite svetlo u stanu. Svi su znali da kupuju običnu morsku vodu, i da u kesi nema nikakve ribice, ali su ljudi plaćali priču; davali su sitan novac da bi nekoliko minuta slušali predstavu uličnih prodavaca.

Jedini je problem što mi Vođine priče ne plaćamo sitnim novcem, već enormnim zaduživanjem, rušenjem svega što je decenijama građeno, rasprodajom državnih dobara, ali i životima. Stopa suicida u Srbiji vrtoglavo raste, nasilje u porodici i van nje je sve više prisutnije, a sve su to posledice pogubne politike koju ova vlast vodi, i nesposobnosti ljudi da se snađu u ambisu u koji nas režim gura.

Primerenije bi bilo da je Aleksandar Vučić naredio da se 8. rođendan SNS-a proslavi u krugu smederevske železare, a razloga za to je nekoliko. Ne bi se pijanom paradom kiča eurofanatičnih četnika pljunula kultura, imao bi mnogo više mesta da primi brojne slavljenike, bilo bi lakše parkirati brojne autobuse koji će dovoziti goste, a na kraju krajeva, baš je ta železara zaslužna što Srbija više nema vojsku. Ima instituciju koja se naziva Vojska Srbije, ali je to armija samo na papiru.

Ono što obeležava jednu armiju, i daje joj snagu, tenkovi, haubice i drugo teško naoružanje, pretopljeno je u čelik u visokim pećima železare US Steel. Čim je poslednji komad naoružanja uništen, Amerikanci su spakovali prtljag i otperjali nazad u Sjedinjene države. Srbiji su ostavili pustoš i napredne radikale, da nas dokrajče. Da su ih bar poveli sa sobom, kad su im već na platnom spisku… Ali nisu.

Neko u današnjem datumu vidi rođendan, obeležavanje nastanka trenutno vladajuće stranke. Za mene današnji dan predstavlja tužan podsetnik na streljanje u Kragujevcu, a što se novije istorije tiče smatram ga parastosom moderne Srbije. Na današnji dan pre 8 godina nastala je mašinerija koja će ovu zemlju sahraniti. Pa kome je do slavlja, neka krene put Smedereva. Biće ića i pića u izobilju, možda i premijer bude angažovan kao konobar, lepo mu ide posluživanje na konferencijama za štampu. Kome, pak, do slavlja nije, neka se zamisli hoćemo li čekati da SNS proslavi i 9. rođendan, ili ćemo do tada nenasilnim putem učiniti da oni postanu tamna mrlja u istoriji Srbije. Do nas je, dame i gospodo, i ni do koga drugog.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Peđa B. Đurović

Rođen sam daleke i varljive 1968. godine u Beogradu, i to me je opredelilo za ceo život. Beograđanin sam u srcu i duši, što nikako ne znači da se odričem svojih korena, koji po očevoj liniji vuku sa Romanije, a po majčinoj sa tromeđe Bosne, Like i Dalmacije. Odrastao sam i školovao sam se u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Rumunija, Poljska, Italija), da bih se 1992. godine skrasio u rodnom gradu, a 1995. godine sam se preselio u Batajnicu, gde i danas živim. Pišem jer volim i jer ne želim da ćutim.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top