Početna / Front Page Slide Show / Nije srpski ćutati o Aerodromu Niš
Nije srpski ćutati o Aerodromu Niš

Nije srpski ćutati o Aerodromu Niš

PIŠE: Nebojša Vučinić

Šizofrena, pogubljena, neurotična, pa i mafijaška politika rukovodstva Srbije, uočljiva je lako, u svim segmentima. Počev od melodramatičnog cirkusa, na koji se svela naša spoljna politika, do očiglednih nezasitih krađa i otimanja u zemlji, gde god neko sa članskom kartom SNS namiriše profit.

Pokušaj sabiranja svih tih primera ponašanja nespojivog sa razumom, logikom i nacionalnim interesom, mnogostruko premašuje obim jednog teksta. Krivične prijave i sudske presude, naravno, nemaju taj problem, ali ne postoji nada da će do njih uskoro doći.

Samo jedan od ortodoksnih primera te šizofrenije, u kojoj ništa nije sveto i ništa narodno i državno nije problem oteti i/ili uništiti, ovih dana se dešava oko polutajne koncesije Aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd i pokušaja otimanja Aerodroma „Konstantin Veliki“ Niš. U nastavku ovog teksta, data je cela linija nekonzistentnosti aktuelne vlasti SNS – gde centar moći prati promene formalne funkcije predsednika ove organizacije – na primeru aviosaobraćaja i s njime povezanih delatnosti.

Najpre su, kada su u za javnost još ne sasvim poznatim uslovima, formirali zajedničku kompaniju sa „Etihadom“, uništavali Aerodrom („Nikola Tesla“) Beograd, koji je Er Srbiji opraštao dugove i olakšavao poslovanje, dok su druge kompanije (konkurencija) – a posebno niskotarifne – bukvalno terane sa AB. U Er Srbiju je Vlada upumpavala tolika sredstva da joj, po ocenama poznavalaca, strani partner nije ni bio potreban, ali… Za političko rukovodstvo Srbije, Aerodrom Niš tada nije ni postojao, Er Srbija je uporno tvrdila da se letovi iz Niša ne isplate, a dva mala vojna aerodroma u permanentnoj transformaciji u civilne – Ponikve i Lađevci – su bili odlični za slikanje i obećanja, ali su i dan danas dve livade s gomilom betona, koje ne služe putničkom avio-saobraćaju.

Kao kolateralna šteta u to vreme pao je i „Aviogeneks“, koji je mogao da (nastavi da) funkcioniše kao čarter kompanija. Čak je u nekom momentu pominjana mogućnost da mu se flota (svedena na jedan „boing“ 727-200) „obnovi“ upravo starim JAT-ovim „boinzima“, koji sjajnoj i bajnoj Er Srbiji neće trebati.

Paralelno s tim, u izvršilaštvu Direktorata za civilno vazduhoplovstvo, uništavali su turističke agencije, namećući im da čarter letove obavljaju preko monopolski isforsirane Er Srbije, iako ona nije imala ni dovoljno aviona ni dovoljno sedišta u pojedinačnom avionu, ali su zato cene bile veće. Naravno, kao i u drugim sferama, tako i ovde, postoji „partijska“ turistička agencija (Big blu – ko se sad seća kako su volšebno zaboravljali putnike u inostranstvu, pa ipak preživljavali? Ko govori o koncentraciji kada su kupili Kontiki?) koja je zaštićena, pa i ona posredno ima korist, dok sve ostale bivaju direktno ucenjene. Setićemo se da mnogo turskih aviokompanija nije dobilo dozvole za čartere, da je od svega nastao i međudržavni problem, i samo je pre dve godine „sreća“ (ako se to tako može nazvati) spasila Er Srbiju, kad su u Turskoj počeli neredi, a agencije zbog otkazanih aranžmana primoravane da Er Srbiji ipak plate avione. Završilo se kompromisom, ali…

Onda je prevarantski projekat Er Srbija krenuo da lipsaje – jer partner, koji je dobio 51% vlasništva, u to nije uneo nove avione kao vlasništvo (svi „erbasevi“ su iznajmljene kršine tek nešto mlađe od JAT-ovih „boinga“ i „ATRova“, za koje je u vreme formiranja Er Srbije govoreno da su za sečenje, a ipak se i oni koriste), novouvedene linije su najčešće gubitaši, let za SAD se pokazao kao katastrofalni promašaj (iznajmljeni A330 se plaća leteo – ne leteo, a leti sve manje iako se mafijaški nameće agencijama za čartere)… pa su počela otpuštanja radnika i prebacivanja u službu Aerodroma Beograd (!?), smanjenje troškova i naplaćivanje svega i svačega kao kod lou-kost kompanije (hrana, piće, ček-in…), samo što cena karte nije lou kost, ciganisanje sa smanjivanjem veličine dozvoljenog ručnog prtljaga i slično…

Kao nova „zlatna koka“ mafijaške organizacije onda se pojavio Aerodrom Beograd. Iako veliki broj stručnjaka govori da bi AB mogao da se razvija i bez koncesije, i da bi se čak i državna ulaganja i krediti brzo isplatili i vratili – dat je u koncesiju, pa makar i po cenu da sve ostalo, počev od Er Srbije, bude uništeno. Sem ukoliko nije napravljen kakav dogovor „ispod žita“ (jer, pogađate, ni ovaj ugovor niko živi nije video, pošto mi ne živimo u uređenoj državi koja ima organe i zakone, već u mafijaškoj bljuzgotini) – kojim bi Er Srbija bila pošteđena dela tržišnog poslovanja, kakvim će se Vansi sigurno baviti, cenim da će flota i broj letova vrlo brzo pasti na polovinu dostatnu za saobraćaj tamo gde nema konkurencije, a državne subvencije u Er Srbiju porasti i tako je veštački održavati. Što se, uz kudikamo manje novca, moglo i sa JAT-om.

Da od Vansijevih cena drugi prevoznici ne bi bežali u daleko jeftiniju alternativu – Niš – pošto su i Ponikve i Lađevci smešni za bilo kakvu analizu ovog tipa, onda se valja obezbediti da Niš ne bude nikakva konkurencija Beogradu. Makar i po cenu da bude ugušen, a niskotarifni prevoznici oterani na manje aerodrome okolnih država, koji već trljaju ruke. Kad nije prošla priča o udupljavanju cena aerodromskih taksi (koje su sad tri evra), onda se kreće na klasičnu otimačinu – kako se već radilo sa razrađenim kafanama i lokalima po Srbiji. Ko ovde ne vidi ortodoksne mafijaške sisteme, slep je, a nemojte da se začudite kada neko od boraca da Aerodrom Niš ostane niški i opstane na pravcu koji mu je obezbedio dosadašnji vrtoglav porast – nastrada u saobraćajnoj nesreći, na primer. Jer, Vansi daje pare uz procenu koliku konkurenciju može da istrpi, a na mafijaškom bosu – ako ne želi konjsku glavu u svom krevetu – je da obezbedi da konkurencija ne naraste preko dozvoljene granice.

Ozbiljni su novci u igri i ovo neće ostati na besnom, propagandnom „hoćete aerodrom? Evo vam ga, samo ne tražite pare“. Ako kojim slučajem Aerodrom Niš bude sačuvan, budite sigurni da će Nišlije (i opozicija) biti optuženi za privredni krah Srbije i eto otvaranja još jednog fronta u unutrašnjem zavađanju naroda, gde pojedinačne žrtve nisu bitne, a stalno se levitira na ivici građanskog rata, jer je strah najbolji način za nesmetano bogaćenje.

Share Button

O Nebojša Vučinić

Ponosni otac. Po obrazovanju - pravnik. Dugogodišnji novinar i urednik u kompaniji Novosti. Urednik časopisa Enigma. Autor na svom sajtu http://vucinic.me

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top