Početna / Front Page Slide Show / Nestabilnost po Julinu
Nestabilnost po Julinu

Nestabilnost po Julinu

PIŠE: Aleksandar Bećić
Drug Julin, poznat u narodu i po tome što je privremeno zaposlen u vladi Srbije na mestu ministra zaduženog za veličanje premijera (ali i neke nevažne poslove poput zaštite prava dece, boraca, socijalno ugroženih i radnika), ponovo je pokazao da je najveći promašaj u timu Heroja od Feketića.
Srpski govoreći, čovek se ponašao kao – zadružna baba.
Pre pet meseci kada je Haški tribunal odlučio da pusti Vojislava Šešelja iz Ševeningena na privremenu slobodu, drug Julin je zakukao kako je ta odluka – udarac koji destabilizuje vladu Srbije i koji ima za cilj rušenje Aleksandra Vučića.
Sada, kada je Hag zatražio da Srbija vrati Šešelja u Ševeningen, jer je prekršio uslove boravka na privremenoj slobodi, drug Julin je opet zakukao kako je ta odluka – udarac koji destabilizuje vladu Srbije i ima za cilj rušenje Aleksandra Vučića.
Druže Julin, onako srpski rečeno, kao što je to davnih dana rekao upravo Heroj od Feketića, „ja dugo nisam čuo veću glupost“.
CBWzpxvVIAA2CzBKo, druže Julin, ima za cilj destabilizaciju vlade Srbije i rušenje Aleksandra Vučića?
Haški tribunal?
Hmmm.
Hajde, idemo redom:
Haški tribunal je telo koje je osnovala Organizacija Ujedinjenih Nacija. Srbija je članica te Organizacije.
Haški tribunal radi na osnovu Rezolucije 827 Saveta bezbednosti Organizacije Ujedinjenih Nacija. U Savetu bezbednosti, koliko je meni u znanju – sve su prijatelji ove zemlje. Barem tako tvrdi upravo Aleksandar Vučić: Njegovi su prijatelji u Vašingtonu, Briselu, Parizu, Berlinu. Braća su mu i u Londonu, Beču, ali ne odustaje ni od onih u Moskvi… O braći prijateljima šeicima, da ne govorimo. Oni nisu u tom Savetu.
Pa, dakle, kako taj Hag može da obori Vučića?
Znate, da je pre (recimo) sedam godina u Hagu doneta odluka da se Vojislav Šešelj pusti privremeno na slobodu, Boris Tadić bi tada imao puno pravo da zakuka kako Hag hoće da ga destabilizuje i obori. Jer, tada je SRS imao više članova od DS i sam je uživao veću podršku u biračkom telu.
Kako Šešelj, druže Julin, može da destabilizuje Srbiju?
Kako Šešelj (sve sa Hagom) može da obori Vučića?
Pa za pet meseci nije uspeo da prebaci stranku preko granice cenzusa. Za pet meseci je Vojislav Šešelj sam sebi barem pet puta pucao u nogu „političkim“ porukama.
Činjenica je, druže Julin, da Šešelj ne može da obori Vučića.
Činjenica je, druže Julin, da je Srbija potpisnik svih onih dokumenata koji kažu – saradnja sa Hagom je bezuslovna.
Zato, nemojte kukati i time mazati oči ljudima. Dogovorite se sa Vojislavom. Ili nemojte. Meni je svejedno. Završite taj posao na ovaj ili onaj način. Ali se nemojte vaditi na Hag. Ni ti, ni Dačić (koji sedi u OEBS-u i odvali da je odluka Tribunala „skandalozna i ugrožava stabilnost regiona“), ni bilo ko drugi. Jer, vaša retorika mi previše radikalno zvuči.
Kaže Heroj od Feketića da se nekome „tamo na zapadu“ nije svidelo ono što je poručio 24. marta ispred zgrade Generalštaba, pa zato preko Haga kažnjava Srbiju. Pa, šta ja znam. Nije se ni meni svidelo ono što je Vučić rekao: bilo je meko, mlitavo, mlako, neubedljivo. I bilo je, nažalost, podržano od strane partijskih aktivista, koji su autobusima došli iz cele Srbije (naprednjaci, nemojte pričati kako to nije tačno, znamo kolike su bile „kvote“ i koliko je autobusa došlo).
To što se meni govor nije svideo, naravno, nije bitno: nisam na zapadu, a nisam ni bitan faktor. Ali, da se vratimo toj tvrdnji kako se „nekome na zapadu“ ne sviđa šta Vučić govori. Čini mi se (a ispravite me ako grešim) da se u Japanu i danas, svake godine, održava komemoracija žrtvama Hirošime i Nagasakija. I na toj komemoraciji učestvuju i japanski Car i japanski premijer. I nikome ne pada na pamet da japanskoj naciji pomene i jedno slovo ili zameri što žali za svojim žrtvama iz Drugog svetskog rata.
Celom svetu mora da bude jasno da nijedan državljanin ove zemlje ne može i ne sme da zaboravi nijednu civilnu žrtvu. Nikad. Ni pod kojim uslovima.
Celom svetu mora da bude jasno da ova zemlja neće zaboraviti ubijene ljude, uništene gradove, porušene mostove, osakaćenu privredu. Takve se stvari ne zaboravljaju.
A što se čini praštanja, meni se čini da su upravo naprednjaci najviše oprostili onima koji su naređivali ubijanje, rušenje, uništavanje, sakaćenje.
Jer, da nije tako, ne bi im Bler bio savetnik (da ne pominjemo kojekakve Kanove, Guzenbauere i druge vucibatine). Ne bismo u Beogradu organizovali NATO konferenciju na kojoj je predstavljena kosovska vojska. Ne bismo ugostili čelnike Trilaterale u srpskoj prestonici.
Sve je ovo – farsa.
Vladu naprednjaka i socijalista mogu da ugroze samo nesposobni ministri. A oni su u ovoj vladi – većina. Aleksandra Vučića mogu da obore samo njegovi poltroni iz stranke. I poneki iz fantomskih levičarskih organizacija.

Share Button

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir. Autor je nekoliko romana (Svi naši razvodi i ostale porodične priče, Prvi čin, Treća komanda, Evo zašto te volim), drama (Sin domaćeg izdajnika, Telefon, Dan kada se nisam probudio, Partija bivših). Razvija scenario za originalnu sitcom seriju...

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

fourteen − 6 =

Scroll To Top