Početna / KOLUMNE / Antiprotivan / NEPODNOŠLJIVA TEŠKOĆA POSTOJANJA
NEPODNOŠLJIVA TEŠKOĆA POSTOJANJA

NEPODNOŠLJIVA TEŠKOĆA POSTOJANJA

PIŠE: Nenad BARAKOVIĆ

Najezda smrdibuba od prošle godine nas je ovaj put zaobišla. Izgleda da su pobegle iz Srbije u Nemačku da peru sudove.

Po ulicama komarci padaju kao pokošeni.  Tresu se,  drhte, nervozni su, gladni su. Neki su se odali i alkoholu, pa maltretiraju svoj nežniji pol, umesto da ih ubadaju iglom, ako me razumeš. Sigurna kuća za žene i decu komarce su prepune. Nema dovoljno krvi zato što su i ljudi pobegli iz Srbije.

Narušen je lanac ishrane.

Ostale su samo muve koje se roje oko govana i jedu ih sa apetitom, a toga ovde nikada neće faliti, drug moj.  Crvi se oštre i skupljaju oko nas koji smo mrtvi, samo nam još niko nije javio preko Pinka, te smo još uvek u pokretu i pokušavamo da živimo imitaciju života. Ali, ne zadugo.

ULICE SU OPASNE

Može neko da te pregazi automobilom. Neko. Ali pazi, to i nije toliko loše. Muke su ti skraćene,  ne moraš više da plaćaš račune, ne moraš više da slušaš onu budalu, ne moraš da se cimaš oko devojke koja ti se sviđa, nemaš ambicije, nemaš želje. Faktički si došao u Sidartino stanje nirvane.

Još ako te zvekne neko čiji je matori imućan, odležaće te za 12 meseci igrajući Soni Plejstejšn sa drugarima u sobi;  lepo tebi, lepo njemu.

Dobro, napravićeš porodici trošak oko grobnog mesta, pijanku posle sahrane i spomenika ali stvari treba posmatrati pozitivno. Tako bar kažu ovi lajfkoučevi koji prodaju doživotnu sreću i kartu za raj u jednom pravcu za 100 jura.

Okej, nećeš otići  na more ako te pregaze, ali svakako ne bi otišao jer šljakaš kod strendžera u fabrici  kablova sa pelenama umesto gaća i nemaš godišnji.  Uveče sanjaš kablove kako se kao zmije uvijaju oko tebe i stežu te, stežu i stežu dok te ne udave. Ali su ti dali u frimi pelene, pa možeš da pustiš piš kad god ti se prohte.

A I KOJI ĆE TI … LETOVANJE?

Gledaj storije na Instagramu i pizdi  zbog tuđe sreće i osmeha koji  možeš videti samo u reklamama za banke.

Kakve reklame, čoveče!

Jedino se kod nas ljudi smeju kada idu da podignu stambeni kredit.

U fazonu:  “Haha, zajebao sam narednih pet kolena sa ovim kreditom.“  Kupi onu kesicu čipsa sa osmehom pa opiči selfi da se vidi kako si nasmejan.

Zato su i napravili te kesice, za slepce poput tebe i mene koji se nikada ne smeju. To devedesetih nisi mogao, mogao si samo da peglaš sedative. “Ne možeš se navući na njih, nije ti to droga pa da se navučeš“, rekao ti je doktor.

Seti se lepih devedesetih;  mržnja, inflacija, ratovi, sankcije, isprani mozgovi. Svi smo bili milijarderi. Vidovite žene su ti čitale sa dlana preko malog ekrana. Pa kada ti TV Bastilja javi da ne smeš napolje zbog pomračenja sunca, a ti kao poslednji retard zaključaš ženu i klince u gajbu.

„LEPE“ DEVEDESETE

Tada nije bilo neta pa si se mogao zaključati u gajbu deset dana i prodavati maglu kako si bio na letovanju.  Bila su to lepa letovanja. Spuštene roletne, noge u lavoru, peškir oko vrata a po kosi piči ventilator, a ti kao Leonardo Di Kaprio na Titaniku. A da, ne duva ventilator, tada su bile restrikcije. Zaboravio si pa opet glasao za iste?  “Tko ne pamti iznova proživljava“, kaže pesnik Džoni Štulić u pesmi “Sloboda.“ Sloboda, ne Slobodan.

I dobro, glasao si za iste. Dešava se. Oprostiš bivšoj, ona te opet zajebe i dobiješ nešto slično, samo malo doterano i provučeno kroz filtere.

Kurve nisu kurve nego starlete, kriminalci su postali kontraverzne ličnosti, izlozi više nisu prazni, nego puni pa možeš da ih razgledaš do mile volje.

Ne brineš da li će Kasandra izaći iz zatvora, nego da li će pobediti  tvoj favorit u onim rijaliti smeću.

Pevaljke više ne falširaju jer imaju autotjun, magistralu su zamenili splavovi,  a artane u kombinaciji sa viskijem – kokain i Guarana.

Veruješ da je Zemlja ravna ploča, veruješ doktoru koji svira gusle. Sve je isto, samo fali Minimaks da čita poruke preko pejdžera i to je to.

Decu lečimo SMS porukama,  a Branko Kockica je omatorio i prolupao pa više nema ko da ih zabavlja.

DUŠEVNA ZAOSTALOST

Trideset godina se vrtimo u krug, zapravo u spiralu, a spirala ide prema dole.  Prosečan IQ nam je 69, Wikipedia kaže da je to laka duševna zaostalost.  Nije li možda to problem?  Klince nam ne vaspitaju  Selindžer i Stramer, nego Baka Prase i Kim Kardašijan. Nastavnici i profesori to odavno ne rade jer mogu da dobiju batine ako se usude na tako sulud potez. Pubertet je nezgodna stvar.

Kažu da je patriotizam kada te nauče da digneš tri prsta u vis, a ti dok ih držiš podignute, ti što su te učili zavuku svoje prste u tvoje džepove i pelješe te do bankrota. Pa hajde, nastavimo da držimo tri prsta i uživajmo mazohistički u mitomaniji dok nas ne pregazi onaj auto sa početka.

Mada, kakve smo sreće spasao bi nas Supermen iz Feketića. Ne da nam ni da poginemo dostojanstveno.

“Da se boriš, da se ne daš, da se nikad ti ne predaš.“

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Nenad Baraković

Nenad Baraković Bara je autor Kolumniste, Gledišta i još nekoliko sajtova, dolazi iz Novog Sada gde je i rođen 1991. godine. Doživotno potlačen, društveni aktivista, kolumnista, pank-roker, muzičar, tonac, novinar i pisac u pokušaju.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top