Početna / Front Page Slide Show / Neobaveštenost je ubila mačku
Neobaveštenost je ubila mačku

Neobaveštenost je ubila mačku

PIŠE: Milutin M. Marinković
Od onog famoznog jesenjeg dana poslednje godine prošlog milenijuma (koji se sada, kao blaženopočivši sve češće naziva „Dan magaraca“), do danas, stranka Vojislava Koštunice je u daleko većoj meri u odnosu na ostale okupljala intelektualnu elitu. U Srbiji ne postoji stranka koja može da se pohvali sa tolikim brojem poznatih intelektualaca u svom taboru.
Tu nastaje paradoks. Mada, mora se reći da nije prvi put da istaknuti članovi ove stranke nisu na izbornoj listi, a da pritom nisu ni na stranačkim vratima.
Kada je nakon prošloizbornog preokreta koji je LDP najavljivao, a SNS sproveo, sve krenulo ka Evropskoj uniji, desnica je u Srbiji puštena na vanskupštinsku rehabilitaciju bez šavova. Jedina desna opcija ostala je na DSS-u i njegovom za sva politička događanja flegmatičnom Vojislavu Koštunici.
Danas, kolebajući se između centra i desnice, rukovodstvo stranke, koje je inače imuno na obaveštenost, odlučilo je da suprotno duhu njenog imena sa liste skine sve svoje neistomišljenike. Drugim rečima, da izvrši političko samoubistvo. No, ta lista intelektualnih umova je i dalje impresivna i to je jedina tačka oslonca DSS-a. Sve što imaju i mogu da ponude.
Drugo je pitanje zašto rukovodioci stranke sami sebi seku granu na kojoj sede (da ne kažem vise) kada su prošli puta jedva prešli cenzus.
Demokratska stranka Srbije je toliko diskreditovala sebe, kao mogućeg političkog takmaca, da joj čak više ne kače ni etiketu kočničara Đinđićevog „napretka“ i još nekih krupnijih stvari vezanih za njega, kao na početku kampanje prošlih izbora.
DSS sopstvenim omalovažavanjem ugrožava svoju političku ulogu legitimnog borca za nacionalne interese kako svo vreme insistiraju da nam se predstave.
Sa neubedljivim političkim marketingom, još gorim medijskim predstavljanjem i sa očekivanom neodlučnošću na koju će stranu, Vojislav Koštunica izgleda još uvek nije svestan tragedije svoje ondašnje neobaveštenosti. Ovakvo (ne)delovanje dovodi u zabunu čak i one tvrdokorne pristalice DSS-a na koje takozvani Patriotski front pretenduje sa prevelikim očekivanjima.
Kako je lider svoju karakternu osobinu lako preneo na čitavu stranku gledano očima birača, jedini način opstanka DSS-a bio bi da umesto njega na čelo stane neko drugi. Samo time bi stranka dokazala privrženost prvoj reči njenog imena. Verujem da postoji čitav niz ljudi koji bi uspešnije vodili kampanju i ubedljivije delovali a da su još uvek u amfiteatrima fakulteta na kojima predaju profesori sa konsultantskim stažom u DSS-u.
Na kraju krajeva, izbore ne dobijaju ni oreol legaiste na glavi predsednika stranke ni ustaljeni govori o političkoj neutralnosti koji lagano i sigurno uspavljuju birače. Izbore dobijaju oni energičniji, koji se više deru iz sveg glasa, koji obećavaju više nego što je ovaj narod u stanju da poverije, oni koji su u stanju da štajkuju glađu, sede na stiroporu,  beskrupulozni kojima je moral za crkvu a ne za politiku.
Ovako kako sada stoji, na DSS će ljudi još uvek gledati kao na neobavešteni deo političkog miljea, za koji će se i dalje vezivati pitanje spornih privatizacija, jasne ali i neostvarive spoljne politike, slike prave SANU u malom i bez ingerencija i kao jedinu stranku koja sebi daje za shodno da se rešava sopstvene inteligencije kada im je najviše potrebna.
Postoji jedna pesma čiji je naslov „Radoznalost je ubila mačku“ (Curiosity Killed the Cat). U ovom slučaju, ubila je neobaveštenost. Ako DSS posmatrate kao mačku.
Ako pređu cenzus, red je da časte večerom svoje glasače – sve do jednog.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Milutin Marinković

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top