Početna / Front Page Slide Show / Ne uči me vaspitanju, Vučiću
Ne uči me vaspitanju, Vučiću

Ne uči me vaspitanju, Vučiću

PIŠE: Aleksandar Bećić

Kada sam 13. decembra 2013 napisao kolumnu „Banda, to ste vi“, moji poznanici su mi rekli da pripazim na jezik. Onda sam 19. maja 2014. napisao tekst „Kratak uvod u diktaturu“, a ljudi su mi rekli „Preteruješ. Nije baš tako“. Valjda poneti opštom nacionalnom solidarnošću u vreme poplava.

Kada sam juče, Aleksandre Vučiću, rekao da si svojim držanjem predavanja o vaterpolu prekardašio svaku meru, isti ti moji poznanici (od kojih je jedan nedavno vratio naprednjačku člansku kartu) rekli su mi „Pusti budalu“.

Da ne bude zabune, Aleksandre Vučiću: Ja ne mislim ni iz daleka tako nešto. Naprotiv. Mislim da si veoma inteligentan čovek, jer samo inteligentan čovek može tako beskrupulozno da laže: o boljem životu, jeftinim stanovima, smanjenju nezaposlenosti, odgovornoj državi, borbi protiv kriminala, napretku države, investicijama, boljitku u zdravstvu… Rečju, o – svemu.

E, sad, ako je ovo što napisah „uvreda lika i dela državnog funkcionera“, neka ovi tvoji kerberi koje imaš po raznoraznim ministarstvima slobodno pokrenu krivični postupak protiv mene. Ja ću se braniti samo jednim pravnim dokumentom: Ustavom Srbije. On mi dozvoljava da slobodno izražavam svoje mišljenje, a moje mišljenje je da ti zaista lažeš. Gore nego svojevremeno pokojni Milošević, koji nam je obećavao švedski standard.

Tvoj drugi problem je što je polako počela da ti se otire ona evropejska šminka sa lica, a izranja ona prirodna, radikalska, pa nam sve češće čitaš bukvicu. Ovaj video dovoljno govori:

Ti stvarno misliš da se ovako vlada, zemljače?

Brecanjem na narod? Zajebi novinare, oni su navikli da se tvoji razbojnici brecaju na njih, da ih preslišavaju i ponižavaju, ucenjuju i stavljaju na raznorazne liste. Meni je problematičan tvoj agresivni stav i stvaranje unutrašnjih neprijatelja.

„Ti što su zviždali uništili su život onima koji su došli da navijaju. Došli ljudi da navijaju za Srbe protiv Hrvata, a ovi im ne daju“, kažeš.

Oni što su zviždali došli su da navijaju za sport, Vučiću, a ne za tebe i kojekakve Nikoliće, Udovičiće i Male.  Zabole njih ona stvar za političare. A naročito za tebe.

Reaguješ emotivno i lično. Možda zato što se na ovom snimku ne vidi ko je uzviknuo „Vučiću… “ – znaš već. Pa ne može da se privede određena osoba.

Pominješ kako niko ne zviždi Angeli Merkel? Hah… Pa, dozvoli mi da primetim kako je Angela Merkel ozbiljan političar – za razliku od tebe i tvojih pulena. Osim toga, Nemci nisu zviždali ni za vreme Hitlera. Naprotiv, mahali su zastavicama i ushićeno klicali fireru. 

Političar koji reaguje emotivno – više nije za politiku; On je zreo za penziju. A pored tebe, u Nemanjinoj, baš kao i u Palati Srbija, baš kao i u ministarstvima rasutim po Beogradu, baš kao i u Skupštini ove naše uboge zemlje, ima mnogo njih koji emotivno reaguju, jer su shvatili da im je gluteus maksimus prirastao za fotelju. A fotelja prirasla za dušu.

Ponašaš se, Vučiću, kao dete koje zna ponešto, ali ne baš sve o životu, pa onda (pošto voliš da citiraš pametne ljude) recituješ stihove Vaska Pope: „Vrati mi moje krpice, neću više da se igram s tobom“, misleći da govoriš o povređenim osećanjima. A pesma govori o životu i smrti.

Koliko si se unervozio govori i to da si samo u jednom danu za nedelju zakazao Glavni odbor SNS, i pričao sa Master Tomom Bajčetinskim o mogućnosti raspisivanja vanrednih izbora.

I?

Treba da počnu da nam se tresu gaće od straha? Jer će, tobož, Srbija da propadne ako vi padnete s vlasti? Neće, Vučiću. Jer – dokazalo se: Tvoji sledbenici ni po čemu se ne razlikuju od onih koje ste smenili pre svega željom biračkog tela Demokratske stranke, koje je rešilo da kazni one za koje su godinama glasali.

Treba da se brinemo kako će zemlja da izgubi zbog toga što će neke pare da budu potrošene na izbore, a ti hoćeš da štediš?

Ne, Vučiću. Treba da se veselimo jer si procenio da je vreme da narod praktikuje svoje Ustavom garantovano pravo da bira i da bude birano.

Ta štednja, o kojoj stalno govoriš, obila se o glavu samo onima koji stvarno rade, onima koji nikad nisu bili smešteni u razne domove za zbrinuta lica koji nose nazive ministarstava i izmišljenih agencija. Ta štednja obila se o glavu radnicima, majkama, novorođenoj deci i penzionerima i svima onima koji pokušavaju da očuvaju glavu iznad gliba u koji upadamo već dugi niz godina.

Ispuni, o Vučiću, barem jedno obećanje pre nego što tako hirovito rešiš da raspišeš prevremene izbore: Smeni Gašića. Jer, danas je 10 punih meseci od kako je Bata Santos prekršio lanac komande kojim je šestoro odraslih i jedno novorođenče poslato u smrt. 

Možda, ali samo možda ti to donese još neki glas. A i bez njega ćeš ti pobediti. Jer, u Srbistanu za tebe navija 147 % građana. Tako govore istraživanja javnog mnjenja.

Posle tih izbora ćeš moći kao Kim Džong Un da se bahatiš još više. Kao što si se bahatio kad si bio ministar. U vreme Slobodana Miloševića.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top