Početna / Front Page Slide Show / Ne smemo zaboraviti poginule
Ne smemo zaboraviti poginule

Ne smemo zaboraviti poginule

PIŠE: Aleksandar Bećić
Prošlo je više od 13 dana od kako se kasno uveče 13. marta u neposrednoj blizini beogradskog aerodroma Nikola Tesla srušio vojni helikopter Mi 17 sa četiri člana posade, dva medicinska radnika i petodnevnom bebom.
Vazduhoplov je pronađen za par sati. Istražne ekipe su odmah bile na licu mesta. Javnost još uvek ne zna ništa. Čak ni da li helikopter ovog tipa ima ili nema crnu kutiju. Ne zna ni koje su bile poslednje reči pilota, majora Omera Mehića, čoveka koji je po navodima medija spasio više od 1.000 ljudi u svojim spasilačkim misijama. Javnost samo nagađa šta su zaključile Komisije koju su oformile Tužilaštvo i Vojska Srbije.
Prošlo je nepuna tri dana od kako se avion Džermanvingsa sa 150 putnika i članova posade srušio u Francuskim Alpima, na veoma nepristupačnom terenu. Crna kutija je pronađena. Istražni timovi su odmah prionuli na posao. Danas je Bris Robin, tužilac Tužilaštva u Marselju saopštio na konferenciji za novinare da je „po svemu sudeći, nemački državljanin Andreas Lubic, kopilot sa 650 sati leta iskustva, namerno oborio avion Erbas A 320 na liniji Barselona Dizeldorf sa 150 putnika i članova posade“.
Mislite da je preuranjeno?
Mislite da je istraga neozbiljna?
Ne. Neozbiljno je to što je naša vojska morala da pozajmi (da, da pozajmi) čitač snimka helikopterske crne kutije od makedonske vojske.
Neozbiljno je to što država Srbija još nikome nije rekla zašto je helikopter sa vrhunski iskusnom posadom, kojom je rukovodio čovek koji je sleteo po strahovitom nevremenu u Feketić – tragično izgubila živote.
Uzalud emisije, uzalud napisi u novinama, uzalud pitanja po društvenim mrežama.
Ratno vazduhoplovstvo je ostalo bez Omera Mehića, Milovana Đukalića, Ivana Miladinovića, Nebojše Drajića, novopazarski medicinski centar je ostao bez Dževada Ljajića i Miroslava Veselinovića, porodica Ademović je ostala bez bebe.
Svet je tri dana posle pada aviona dobio odgovor zašto je nestalo 150 života iz nekoliko zemalja.
Srbija mora da čeka 30 mart da bi se saopštila zvanična verzija istine.
Svojevremeno, Srbija je ostala bez istine kako su poginuli gardisti u Topčideru.
Ne želim da prihvatim teoriju da će i ovaj slučaj ostati maglovit.
Bez podataka koji su ministri bili u Beogradu, a koji u Kruševcu.
Bez podataka ko je hteo da se slika, a ko je pravio medijsku pompu od toga.
Ne želim ni da prihvatim teoriju da će zbog ovog slučaja u vojsci biti smenjeni pojedini istinski heroji, a da će se političari koji su hteli da se slikaju – ostati zaštićeni beli medvedi.
Samo želim da vas zamolim da ovaj slučaj ne zaboravite.
Da se 30. marta ne zapitate „kakav helikopter“? Ili „ko je to Omer Mehić“.
Jer, u Srbiji se i najveće tragedije zaborave posle 15 dana.
Setite se Obrenovca, uostalom.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top