Početna / Front Page Slide Show / Ne pomažu ni Čomski ni Rajs
Ne pomažu ni Čomski ni Rajs

Ne pomažu ni Čomski ni Rajs

PIŠE: Aleksandar Bećić

Na kratko sam se ponadao da smo se dozvali pameti i da smo, nakon opštenarodnog „ustanka“ za malu Tijanu postali malo više ljudi, a malo manje veliki mudraci koji se dele na patrijote i izdajnike. A onda me je srpska stvarnost ošamarila. I morao sam da pustim da taj šamar prenoći, da se ohladi, pa da razmislim da li me obraz boli od udarca. A jutros, boli. I to sve više. Zato što smo opet u raljama onih koji manipulišu. Političara. I onih na vlasti i onih u opoziciji.
Ne vredi. Ne pomažu nam ni mudrosti Noama Čomskog, ni poruke Arčibalda Rajsa.
U Novom Sadu su stranke koje sačinjavaju vlast na nivou republike organizovale miting protiv Deklaracije koju je napisala Demokratska stranka. I sve to prenosila televizija sa nacionalnom frekvencijom. Pink. Zabava za široke narodne mase. Kad imate informaciju da je supruga prvog čoveka SNS do skoro radila kod Željka Mitrovića, onda vam je jasno da je lako bilo dogovoriti direktan prenos. Kad smo već kod prenosa mitinga… Zvuči li vam poznato? Na mitingu (ah, ta reč, iz vremena Slobe M.) je Srbstvo  branila i organizacija Obraz. Inače zabranjena. Ali, ko te pita. U Srpskoj Atini osvanuli su  plakati „Smrt Bojanu Pajtiću i njegovim saradnicima“ (ćirilicom) i grafiti „Vojvodina naša dika – biće republika“ (latinicom).
A Kosovo smo zaboravili.

Nije nam više bitna ni ta Evropska unija, jer smo mi, barem tako tvrdi Premijer Srbije – rešeni da pregovaramo sa Prištinom i bez posrednika. To nam do sad, u istoriji, baš i nije išlo najbolje i obično se završavalo sveopštim prangijanjem. Uostalom, kakva Evropska unija, kada je, evo, baš danas, „slavan“ datum iz naše istorije: 13. aprila 1999. u Saveznom parlamentu SRJ (čiji je Srbija pravni naslednik) izglasano je priključenje državnom savezu Rusije i Belorusije. Ovu odluku su inače pozdravili i potvrdili u Ruskoj Dumi i Beloruskoj Radi… Ah, ma to smo zaboravili…
Zaboravili smo i da svakog dana 150 ljudi ostane bez posla.
Zaboravili smo da se ministri iz ove vlade ponašaju bahato baš kao i oni iz prošle vlade. (Doduše, prednjači jedan sa duplom registracijom – njemu je i Cvetković bio šef).
Zaboravili smo da su nam pred izbore obećavali smanjenje broja poslanika na 150.
Zaboravili smo da su nam obećavali desetine milijardi investicija.
Zaboravili smo i da je prvi potpredsednik Vlade Srbije, poznat kao principijelan čovek, obećao raspravu u vrhu SNS o lošem radu svojih ministara, čim završimo osmu rundu razgovora u Briselu.
Zaboravili smo i na aflatoksin.
I na Bananu.
I na „Nemoguću misiju“ sa voditeljkom bez gaća i premijerom u istom studiju.
Sve smo zaboravili. Osim Farme, Velikog brata i sada najnovijeg problema: Vojvodine koja, navodno, hoće da se otcepi. Dok neko ko vlada – ne izmisli novi problem. Samo da bi što duže – ostao na vlasti.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top