Početna / Front Page Slide Show / Naprednjačka elita i opozicioni plebs
Naprednjačka elita i opozicioni plebs

Naprednjačka elita i opozicioni plebs

Odgovor beznačajnog građanina koji ne misli kao pripadnik vladajuće naprednjačke elite na autorski tekst Velikog Vođe objavljen u listu Politika

Poslednjih sedam godina, otkako je SNS došao na vlast, u sveprisutnoj kampanji omalovažavanja svih koji misle drugačije od onih u srpskom društvu koji su umislili da, iz nekog razloga, pripadaju naprednjačkoj eliti, pređena je granica svake političke učtivosti i elementarne pristojnosti.

Naime, očigledno nervozni zbog činjenice da im se bliži kraj vladavine, da je podrška naroda obrnuto proporcionalna rušilačkim naporima koje preduzimaju na dnevnom nivou, politički kvazielitisti pribegli su oprobanom, neki bi, delimično s pravom, rekli, fašističkom metodu, podeli naroda na superiorne naprednjake, socijaliste, SDPS-ovce, Vulinove ovce i ostale podguzne satelite vladajuće koalicije, one kojima oni pripadaju, i inferiorne, one koji nikako ne mogu da pobede jer su odsečeni od svih mainstream medija, a u Srbiji od 2.300 registrovanih medija, mogu ponekad da se pojave na njih ukupno 18.

NAPOMENA: U odgovoru na autorski tekst Velikog Vođe primenjivana je metodologija koju je koristio Dr Siniša Mali prilikom izrade svoje doktorske disertacije, pa je moguće da bi za to specijalizovani softveri uočili da je jedan deo teksta prepisan. I odmah da kažemo: Više od sedam posto.

Utoliko više, ti drugi vremenom će postajati sve grozniji, sve veći izdajnici, prodane duše, tajkuni, fašisti, za razliku od njih, prepametnih, naprednih vizionara,

I nije naročito važno ni to što takvi napredni elitisti pojma nemaju (tačnije – neće da se sećaju) ni ko je bio Šreder, ni ko je bio Toni Bler, niti znaju šta su hteli Bil Klinton i žena mu Hilari, ali što o sebi lepo misle, pa to se ni zamisliti ne može.

I primetiće svako, njihove političke perjanice su skromnog znanja i još slabijeg obrazovanja: Pogledajte samo njihov sastav Vlade. Pogledajte njihove predstavnike u Skupštini Srbije. Ili vlastodršce u vašoj opštini. Ali su im zubi beli i farovi na džipovima dovoljno veliki da ono malo knjiga koje su prelistali bace u zasenak potpuno.

I koga, uostalom, briga za milione evra koje su u poslednjih sedam godina pokrali pripadnici takve kvazielite, koga briga za stotine hiljada radno sposobnih ljudi koje su iselili tako što u „novim“ fabrikama nije bilo mesta za one koji nisu napredni, već samo za glupe, ružne i krezube, a oni su tu da marišu pare, muntaju sa Arapima, varaju neke naivne Kineze i, sve u svemu, odlučuju o svemu.

Lepo su smislili, narode crkni, dok oni napredni lepo žive, a ako im se suprotstavite, vi kugo narodna, oni prepametni, napredni i od Sebe izabrani, slomiće vam kičmu.

Pošto vidim da su mnogi Srbi preplašeni od tog i takvog fašističkog pristupa, pošto vidim da ste na sebe preuzeli teret prihvatanja dobrog dela zlodela vaših saradnika koje niste davali (Batu, Zlatibora, sad i „doktora“ Nebojšu i mnoge druge), uveren sam da će uskoro običan i pristojan narod umeti da pobedi one koji bi da napredno upravljaju našim životima samo zato što oni misle da to tako treba.

Uostalom, samo ih pogledajte i zapitajte se kakve su to gromade kada ih predvode intelektualne veličine poput Nebojše Stefanovića, Siniše Malog, Marka Atlagića, jer nesumnjivo je da ova trojica, pride i Aleksandar Martinović, imaju najveće znanje, nepokolebljivo poštenje i božanski moral.

Ovo se naročito ističe kad pomenuta grupa preko svojih istomišljenika – eugenista, poput Velike inkvizicije organizuje progon i spaljivanje na lomači onih koji im se suprotstavljaju u bilo čemu. Naročito posebno sladostrašće pokazuju kada se obračunavaju sa diplomama i njihovim nosiocima, jer, koga briga za znanje, diploma je sve, forma je najvažnija, zato su oni elita, a mi ostali krezuba stoka. I džabe što su naše diplome najčešće ispisane pošteno zarađenim ocenama, progoniće vas dok ste živi, jer vi, u stvari, nemate pravo na diplomu. Na kraju krajeva, samo njihove megatrendovsko-karićevske i ine diplome u ovoj zemlji valjaju. I one pripadaju samo njima. I nije slučajno da se baš oni ponose time da su završili dva fakulteta: jedan u Engleskoj, istina neregistrovan, a drugi u Srbiji.

I ma koliko puta, i ma koliko ubedljivo ti naprednjaci dobijali izbore, opravdanje je jednostavno. Kriv je zaluđeni i izluđeni narod, ili mediji. Zato što su napredni intelektualci pokupovali sve medije i mnoštvo sitnih duša u tim „medijima“.

Šta je sledeće? Vratićeš sve svoje Jutke u sistem? Zabranićeš ljudima da tebe i tvoje poslušnike kritikuju? Ukinućeš nam mogućnost da radimo? Napravićeš još više rijaliti programa koje će kontrolisati jedan od tvojih kumova? Isušićeš sve vodotokove u Srbiji jer tako odgovara Nikoli Petroviću? Sprečićeš štampu onih listova koji ne govore o tebi kao Bogu Ocu? Umeš ti to, uverio sam se još 1998. da umeš.

Uh, Veliki Vođo, pred kraj ovog teksta počeo si da nabrajaš one svoje Dži-Di-Pi-Bi-Di-Pi-Ti-Bi-Ti-Bata-Bi cifre i podatke. Ne znam ja ništa o tome. Znam samo da se državna statistika uvek može podestiti tako da narod čuje kako živi u blagostanju. A to gde nestaju nemački, ruski i ini investitori koji preko noći odlaze – to nisi pominjao.

Govorio si Veliki Vođo o rešenju kosovskog čvora, a nikome nikad nisi rekao kako misliš da ga rešiš, iako si nam najavljivao da ćeš, evo, koliko sutra, da nam otkriješ svoj plan za Kosovo, pa Maršalov plan za Srbiju, pa plan za sprečavanje bele kuge, pa plan za… Bog te pita za šta.

Da se razumemo, Vođo: Ja sam za rast i napredak ove zemlje, za punu državnu kasu, manji javni dug, novi investicioni ciklus. Ali, nisam za beogradsku kasu iz koje je 280 miliona potrošeno protivzakonito (a to tvrdi Državni revizorski institut, a ne tamo neki opozicioni fašista ili tajkun. Nisam za rast i napredak ove zemlje iz koje se iseli 600.000 ljudi u poslednjih šest godina (a to opet ne tvrdi opozicioni fašista ili tajkun, već demografi u Srbiji). I taj investicioni ciklus… Dobra je to stvar, ali da se srpskih privrednicima da šansa da nešto naprave, a ne da se časte neki šatro Arapi, Nemci ili Rusi i Bugari za „investicije“.

I neću da vređam i prezirem moju otadžbinu.

Ali te pitam, Vođo, šta je sledeće? Vratićeš sve svoje Jutke u sistem? Zabranićeš ljudima da tebe i tvoje poslušnike kritikuju? Ukinućeš nam mogućnost da radimo? Napravićeš još više rijaliti programa koje će kontrolisati jedan od tvojih kumova (kao što je sada slučaj)? Isušićeš sve vodotokove u Srbiji jer tako odgovara tvom drugom kumu (Nikoli Petroviću, glavnom investitoru gradnje mini-hidroelektrana)? Ukinućeš sve kanale koji te ne hvale? Sprečićeš štampu onih listova koji ne govore o tebi kao Bogu Ocu? Umeš ti to, uverio sam se još 1998. da umeš.

Za sve vreme koje se bavim novinarstvom, a bavim se dugo (čak nešto duže nego ti, Vođo, politikom), nisam video da neko toliko prezire i svoju zemlju i ljude koji u njoj žive. Samo zbog toga što ti ljudi glasaju za nekog drugog, a ne za tebe.

Odvratnost sa kojom tvoji napredni kadrovi pričaju o ljudima u Srbiji, gaženje i pljuvanje, povraćanje po običnim, vrednim ljudima, primena recepata iz najmračnijih, fašističkih ideologija, kojima se ljudi dele na niže, manje vredne, i ko bajagi uzvišene, vredne svega, a pogotovo vlasti – sve to, zajedno, postalo je i jedina politika koju tvoja naprednjačka elita i ima, i koju nudi.

Da ti napomenem Jovana Repca iz Plandišta (koji jede biftek s tartufima i zapišava narod); Da ti napomenem Bogdana Labana iz Subotice koji mlati ljude koji misle drugačije od njega; Da ti napomenem Milutina Jeličića Jutku iz Brusa ili onog piromana iz Grocke Dragoljuba Simonovića? Ili da govorim o Siniši Malom koji je kupio ogromnim parama ćutanje svoje žene? Da ti pomenem možda da su u Mladenovcu dvoje ljudi osuđeni zbog toga što su na Fejsbuku objavili sliku sa stočne pijace, što je uvredilo Vladana Glišića predsednika opštine i još neke?

E vidiš, to su ljudi koji preziru Srbiju. I oni i ovi koje si stavio u vladu, ali i oni koje si postavio u Parlament moje otadžbine.

I zato sam iskreno (a ne kao ti deklarativno) spreman da branim pravo svakog čoveka u ovoj zemlji da ne bude gažen, pljuvan i proglašavan za manje vrednog.

I njegovo pravo da sam bira. Sam: A ne tako što slika svoj glasački listić pa šalje koordinatoru tvoje stranke. Ili tako što zaokruži umesto moje mrtve babe glasački listić.

Zbogom Veliki Vođo. Na izborima (ovakvim kakvi su do sada bili) se nećemo videti.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top