Početna / Istraga / Afere / Na grbači naroda
Na grbači naroda

Na grbači naroda

PIŠE: Aleksandar Bećić 
Koliko puta ste se, privodeći kraju ručak podgrejan treći dan za redom, pitali „kako, bre, onaj može – a ja ne mogu“? Koliko puta ste čuli svog bračnog (životnog) druga da vam govori kako ste nesposobni, jer niste u stanju da obezbedite ni najosnovnije pare kako biste sastavili kraj s krajem? Mnogo puta, zar ne? 
I ne vredi vam onaj večiti odgovor „ja barem mirno spavam“… Ne vredi, jer ni on nije istinit. Ne spavate mirno, jer vas stiže kredit. Ne spavate mirno, jer vam u sandučetu miruje poziv da podignete preporučenu pošiljku – a vi to izbegavate: znate da je to poziv za sud, na kom će vam naložiti da u roku od odmah platite neki dug za pretplatu. Ili struju. Ili šta ti ja znam šta. Ne spavate mirno, jer znate da će vas već sutra u obdaništu vaspitačica pitati kada mislite da platite barem jedan od gomile računa za vaše dete…
Ne spavate mirno – jer se trudite da budete pošteni. 
A oni koji duguju milijarde? 
Oni spavaju. Snom pravednika. 
Sutra ujutru će – baš kao i pre neki dan otići do neke banke i podići još jedan kredit. Koji će – kad postane nenaplativ – da se svali na vašu grbaču.
Osnovni problem je u tome što onaj ko duguje milijarde – ima i partijsku knjižicu. I ima plan. A plan se ogleda samo u jednoj rečenici: „ma, ja imam pare, gurnuću nekom u džep i niko me neće dirati“!
Koliko će takav plan biti ispravan – na vama je, gospodo političari, da dokažete!
Miroslav Bogićević je klasični primer čoveka „s planom“. 
Karijeru je počeo kao šef PIO Fonda u Šapcu, da bi neposredno pred početak rata u BiH registrovao preduzeće Farmakom i otvorio svoje prve dve apoteke. Pretežna delatnost – trgovina lekovima i otvaranje apoteka… Uz samu granicu. U ratno vreme. Pet godina kasnije, kada su ratovi bili završeni, preregistrovao je firmu i nastavio da se širi. Uz „amin“ Miloševićevog režima.
Valjda zato što nije talasao i što se brzo preregistrovao posle petooktobarskih promena, uspeo je da već od 2003. napravi eksploziju svog bogatstva na aukcijskim prodajama i tenderima. Kupio je Mlekaru Šabac, FAS Sombor, PIK 7. juli u Debrcu, Industrijski kombinat Guča, livnicu u Požegi, rudnik Zajaču, rudnik antimona i cinka Raška, rudnik olova i cinka Lece Medveđa, Zorku Standard
Sve se moglo uz partijsku knjižicu. I da se kupuje i da se dižu krediti i da se dobijaju pare od Fonda za razvoj!  A Fond za razvoj je Farmakomu MB dao 270.000.000, Mlekari Šabac, 100.000.000, Livnica Požega 10.000.000… Da se razvije čovek! S knjižicom!
Jednom prilikom je autoru ovog teksta – na putu prema Bosni – bilo čudno koja je to delegacija iz Beograda došla u Šabac, kada džipovi prate jedan audi… Kad ono – nije delegacija! Nego „šerif od Šapca“!
„Mora li to ovako“, upitao sam svog kolegu, koji je još tad jedva krpio kraj s krajem zarađujući kao dopisnik jedne beogradske redakcije. On mi je samo odmahnuo rukom i rekao „ma, pusti…“
Njemu to očigledno nije bilo dovoljno.
A moralo je mnogo toga da se plati…
Zato su se dizali krediti! Jedan, pa drugi, treći, peti, deseti…
Ima se, može se! Na račun partijske knjižice! Na račun veza i vezica! Na račun razvoja! O grbači naroda.
Čitam u novinama (raznim) – 26 banaka mu je dalo kredite! Hej! Čitam u novinama (raznim) da je dužan pola milijarde evra za te kredite, za poreze, za plate, za… ma za šta hoćeš! Pola milijarde evra! Hej! Što bankama, što poveriocima, što državi!
I? Gde su pare? Ko će da ih vrati?
Banke i poverioci će da blokiraju firme „šerifa od Šapca“. Pa će firme da puknu. Pa će ljudi da ostanu bez posla. Pa će i oni na teret države. Za socijalnu pomoć, zdravstvenu zaštitu i sve ostalo. Eto prilike da se iz tvog džepa izbunari još neki dinar – čoveče koji (ne)mirno spavaš.
A on i njemu slični?
Ma, leći će on već večeras u svoj krevet i zaspaće. Mirno. Kao da se ništa nije desilo.
Njemu i sličnim šerifima (a ima ih u ovoj zemlji i više nego što mislite) nije bitno što duguju. Milijarda gore ili dole – ništa ne znači.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top