Početna / Front Page Slide Show / Može nam se!
Može nam se!

Može nam se!

PIŠE: Peđa Đurović
Čovek na slici je, ako ste zaboravili, major Omer Mehić. Onaj koji je, zajedno sa još šest osoba, poginuo pre 40 dana, izvršavajući direktno naređenje srpskog ministra odbrane Bratislava Gašića.
Isti onaj Omer Mehić koji je po sumanutim meteo uslovima vozio Vučića i kamermana RTS-a u snegom zavejani Feketić, da bi premijer dobio priliku da pred očima javnosti radeći tuđi posao patetično posrće u snegu.
Kada je posle akcije u Feketiću major Mehić sa srpskim premijerom nastavio put Dimitrovgrada, bio je dobar i vrsan pilot, sa preko 4.000 sati naleta. Bio je heroj koji je tokom poplava u maju 2015. godine u nemogućim uslovima sletao na nemoguća mesta, da bi evakuisao ugrožene građane i spasio stotine života. Pilot kome se veruje, i koga bije glas da je najsposobniji letač u Vojsci Srbije. Pilot u koga se predsednik srpske Vlade kleo.
Danas, kada je svoj život položio izvršavajući samoubilački zadatak da bi se spasio život jedne bebe i da bi se ministri slikali na aerodromu, junak Omer Mehić je pijanica, kome je tokom obdukcije u krvi pronađeno 0.68 promila alkohola.
I vi ste, kažete, dobro? Stiglo nam je lepo vreme, spremamo letnju garderobu, planiramo gde ćemo na odmor, opušteno sedimo po baštama kafića i pokušavamo da se ubedimo da je život lep. Lepo je to, nije da nije, ali udovica majora Mehića razmatra šta još od crnine ima među odećom. Razmišlja kako će da se brine o sinovima koji su ostali bez oca. Razmišlja o tome kako je samo jedan dan bio dovoljan da država heroja pretvori u negativca. Razmišlja o tome koliko je to sve nepravedno.
No, nas za to svakako boli kur.., jer smo tako u mogućnosti!
Osetljiviji čitaoci neka mi oproste što sam, umesto lepo upakovanog sarkastičnog zaključka, upotrebio klasičnu srpsku, Vukovim rečnikom izgovorenu psovku. Osećanja koja preplave svako normalno ljudsko biće pri pomisli na zloupotrebu smrti sedam osoba – u potpunom su skladu sa takvom terminologijom.

zrtve

Neka je večna slava i hvala onima koji su položili svoj život u pokušaju da spasu tek rođeno dete.

PS: Aleksandre Vučiću, mi, kao što vidiš, pamtimo imena heroja. I stidimo se zbog njihove nesrećne sudbine. Gašića nije sramota. Ni Lončara. Ni tebe. I to se pamti.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Peđa B. Đurović

Rođen sam daleke i varljive 1968. godine u Beogradu, i to me je opredelilo za ceo život. Beograđanin sam u srcu i duši, što nikako ne znači da se odričem svojih korena, koji po očevoj liniji vuku sa Romanije, a po majčinoj sa tromeđe Bosne, Like i Dalmacije. Odrastao sam i školovao sam se u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Rumunija, Poljska, Italija), da bih se 1992. godine skrasio u rodnom gradu, a 1995. godine sam se preselio u Batajnicu, gde i danas živim. Pišem jer volim i jer ne želim da ćutim.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top