Početna / Front Page Slide Show / More Marko, ne ori drumova
More Marko, ne ori drumova

More Marko, ne ori drumova

PIŠE: Jelica Greganović

Dobro bre, braćo, sestre i zemljaci, da l ste pri sebi? Ruši se autoput od Batočine do Kragujevca? Za bagerima ostaje samo oranje. Zato što nije imao građevinsku dozvolu i zato što je, prema oceni inspekcije, opasan. Shodno tome je inspekcija zapovedila da se autoput zatvori i vrati u pređašnje stanje. Ovo zatvaranje razumem, tako i treba, al što da se preore put?

Pet miliona evra je skrcano u njega, pet miliona evra za seckanje predizbornih mašni i mašnica, slikanja i govorancije o narodnom dobru. Dobro. Ali tih pet miliona nisu iz svojih džepova ispovrteli oni koji su ostali obeleženi na slikama koje će narod pozlatiti. To je pet miliona evra iz džepova tog naroda, poreskih obveznika, a tamo, između Batočine i Kragujevca im baš ne pretiče. Kao što i ostatak Srbije jedva ume da izgovori, a kamoli da pomisli da u narednih pet reinkarnacija vidi, a kamoli potroši svotu od pet miliona evara.

Je l stvarno nije mogao taj put samo da se zatvori? Pa da se vidi šta mu sve fali i da se to nekako popravi. Da se ispune građevinski preduslovi. A, što se tiče opasnosti tog puta, vozila sam njime. I da, opasan je, i to pre svega zato što nije dobro obeležen. I zato što čak i ja, koja s mene pa na uštap, vozim tim putem kad odem u zavičaj, znam gde stoji par policijskih patrola. Nikada nisam videla da su ikoga zaustavili, a svi voze kao besni. Jedva se drže točkovi na automobilima koji samo što nisu izdahnuli. Obaška ona krivinčina od Kragujevca, pre Žirovnice, tamo gde se put suzi…e, tamo gde je stvarno opasno, tamo nikad ni jednu jedinu policijsku patrolu videla nisam. A, da su naplatili, i budžetu pomogli, sa par stotina kazni, da vidiš kako bi konačno i autobusi koji voze skoro duplo od dozvoljenog, konačno usporili.

U novinama se čak pojavio i naziv »put smrti«, s obzirom na broj poginulih na tim, slabo obeleženim, sužavanjima. A, da li je iko prebrojao broj mrtvih na lokalnom drumu, dok nije bilo tog autoputa? Mogli bi i njega da zatvore…preoru. Moj pokojni deda Mile je komotno mogao da se preseli i živi na njivi, uz koju vodi gradačka krivina, koliko njih je svako malo trčkao da skuplja prevrnute, izubijane, istumbane…nije ni morao da ore njivu, lepim delom su je orali automobili izleteli s puta.

A, kad se ruši autoput, što se ne bi srušili i nadvožnjak nad prugom, dug 81 metar, most preko Lepenice, 71 metar i petlja Kapavac, koja je i tako sitnica od 1,1 kilometra. Normalno, kud se već preoravaju budžetske pare, nek ide i za dnevnice »Puteva Srbije«, ni oni za džabe ne ruše.

Nego, ona krstača na ulazu u Kragujevac, da l je građevinska inspekcija konačno proverila da li taj monument ima građevinsku dozvolu? Jer, kad je građena, nije ga imao. Ne daj bože nekog zemljotreščića, kad surdukne ona krstača na kružni tok…

Dobro bre, braćo, sestre i zemljaci, da l ste pri sebi? Ruši se autoput od Batočine do Kragujevca? Za bagerima ostaje samo oranje. Zato što nije imao građevinsku dozvolu i zato što je, prema oceni inspekcije, opasan. Shodno tome je inspekcija zapovedila da se autoput zatvori i vrati u pređašnje stanje. Ovo zatvaranje razumem, tako i treba, al što da se preore put?

Pet miliona evra je skrcano u njega, pet miliona evra za seckanje predizbornih mašni i mašnica, slikanja i govorancije o narodnom dobru. Dobro. Ali tih pet miliona nisu iz svojih džepova ispovrteli oni koji su ostali obeleženi na slikama koje će narod pozlatiti. To je pet miliona evra iz džepova tog naroda, poreskih obveznika, a tamo, između Batočine i Kragujevca im baš ne pretiče. Kao što i ostatak Srbije jedva ume da izgovori, a kamoli da pomisli da u narednih pet reinkarnacija vidi, a kamoli potroši svotu od pet miliona evara.

Je l stvarno nije mogao taj put samo da se zatvori? Pa da se vidi šta mu sve fali i da se to nekako popravi. Da se ispune građevinski preduslovi. A, što se tiče opasnosti tog puta, vozila sam njime. I da, opasan je, i to pre svega zato što nije dobro obeležen. I zato što čak i ja, koja s mene pa na uštap, vozim tim putem kad odem u zavičaj, znam gde stoji par policijskih patrola. Nikada nisam videla da su ikoga zaustavili, a svi voze kao besni. Jedva se drže točkovi na automobilima koji samo što nisu izdahnuli. Obaška ona krivinčina od Kragujevca, pre Žirovnice, tamo gde se put suzi…e, tamo gde je stvarno opasno, tamo nikad ni jednu jedinu policijsku patrolu videla nisam. A, da su naplatili, i budžetu pomogli, sa par stotina kazni, da vidiš kako bi konačno i autobusi koji voze skoro duplo od dozvoljenog, konačno usporili.

U novinama se čak pojavio i naziv »put smrti«, s obzirom na broj poginulih na tim, slabo obeleženim, sužavanjima. A, da li je iko prebrojao broj mrtvih na lokalnom drumu, dok nije bilo tog autoputa? Mogli bi i njega da zatvore…preoru. Moj pokojni deda Mile je komotno mogao da se preseli i živi na njivi, uz koju vodi gradačka krivina, koliko njih je svako malo trčkao da skuplja prevrnute, izubijane, istumbane…nije ni morao da ore njivu, lepim delom su je orali automobili izleteli s puta.

A, kad se ruši autoput, što se ne bi srušili i nadvožnjak nad prugom, dug 81 metar, most preko Lepenice, 71 metar i petlja Kapavac, koja je i tako sitnica od 1,1 kilometra. Normalno, kud se već preoravaju budžetske pare, nek ide i za dnevnice »Puteva Srbije«, ni oni za džabe ne ruše.

Nego, ona krstača na ulazu u Kragujevac, da l je građevinska inspekcija konačno proverila da li taj monument ima građevinsku dozvolu? Jer, kad je građena, nije ga imao. Ne daj bože nekog zemljotreščića, kad surdukne ona krstača na kružni tok…

NAPOMENA: Tekst je, uz saglasnost autorke, preuzet sa bloga B92

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top