Početna / Front Page Slide Show / Moj odgovor onima kojima nije žao poginulih u Parizu
Moj odgovor onima kojima nije žao poginulih u Parizu

Moj odgovor onima kojima nije žao poginulih u Parizu

Već sam navikao da, kada svoje mišljenje sukobim sa nečijim, dobijem salvu kritika, psovki, uvreda i predloga da promenim terapiju. Na takve stvari jednostavno – ne odgovaram. Međutim, moj prethodni tekst „Tuguj za žrtvama, Srbine“ probudio je iznenađujuće veliku količinu prikrivenih fašista kojima predlažem da ubuduće zaobilaze moj sajt.
Bilo je, naravno, i pristojnih pitanja, pa ću iskoristiti ovaj prostor da odgovorim na neka od njih. 
1: Pre svega, svima vama koji ste pisali kako „ni Francuzi nisu žalili za našim žrtvama 1999, pa nećemo ni mi za njihovim“, predlažem da se obrate direktno ocu Savi Janjiću u manastiru Visoki Dečani, jer je upravo ovaj sveštenik poslao sledeću poruku jednom Francuzu, koji je takođe borac za srpsku pravdu: 
„Dragi brate Arno,
U ime našeg Vladike Teodosija, bratije manastira Visoki Dečani i svih Srba sa Kosova i Metohije koji te vole kao dragog brata i prijatelja želim da ti izrazim naše najiskrenije saučešće povodom sinoćnje tragedije. Još od sinoć pratimo ova nesrećna zbivanja i molitvom i srcem smo uz tvoj i nama prijateljski francuski narod.
Otac Sava sa bratijom“
Osim toga, isti taj Otac Sava (ako ne volite previše aktuelnog patrijarha Irineja, pošto mu mnogi zameraju približavanje katolicima) je takođe napisao:
otac Sava Janjic
Shvatite: među žrtvama ovog stravičnog napada su i Srbi. Sedmoro je ranjeno. Dvoje je teško ranjeno. Jedna je osoba životno ugrožena. Da li ćete i onda govoriti kako vam „nije žao žrtava“?
Shvatite: oni koji su napravili masakr u Parizu, su učenici i sledbenici onih koji su, kao članovi odreda El Mudžahid, odsecali glave Srbima u Bosni i Hercegovini. 
Toliko o vašem kolektivnom poimanju pravoslavlja. Pravoslavac (koliko su mene učili) prašta, ali ne zaboravlja. Pravoslavac slavi život, a ne smrt.
2: Mnogo vas me je pitalo da li sam pročitao sve knjige koje sam pomenuo, pa tvrdim da je Islam religija mira. Moj odgovor je – jesam. Pošto su neki sarkastično primetili „Islam – religija mira? Važi…“ Citiraću ajet (rečenicu) iz Kur’ana, u kom se ubistvo smatra velikim grehom, u kom je život jednog čoveka jednak vrednosti života svih ljudi
„Ako neko ubije nekoga koji nije ubio nikoga, ili onoga koji na Zemlji nered ne čini – kao da je sve ljude poubijao; A ako neko bude uzrok da se nečiji život sačuva – kao da je svim ljudima život sačuvao“ (El-Ma’ide: 32).
Ima takvih primera koliko god želite. Baš kao i u druge dve svete knjige.
3: Mnogi od vas su me pitali da li sam ikad napisao tekst o zločinima Boko Harama i licemerju u medijima. Opet, za sve vas, odgovor: jesam. 
Dan posle likvidacije karikaturista u Šarli Ebdou, napisao sam tekst pod naslovom „Koliko košta život u medijima“ u kom sam napisao:
„…U vestima se provukla informacija da je „radikalna islamistička organizacija Boko Haram na granici Nigerije sa Čadom ubila više od 2.000 ljudi, među kojima je bilo mnogo žena i dece“. Sve zajedno sa fotografijom, o ovom pokolju u gradu Baga, posvećeno je… 15 sekundi. I po pola stupca. Do sutra će – verovatno – u mnogim štampanim izdanjima – biti izbačen. Jer, nije to Evropa. To je Nigerija. I to se – valjda – oni među sobom obračunavaju…

Više je pažnje posvećeno saopštenju Srpske pravoslavne crkve, koja je izrazila gnušanje nad užasnim zločinom u Parizu (o Nigeriji se nisu izjašnjavali) i pozvala srpske medije da „ne objavljuju blasfemične karikature proroka Muhameda“, jer na taj način „nehotice ili iz elementarnog neznanja, što ih ne oslobađa odgovornosti, podstiču netrpeljivost, pa i otvoreno neprijateljstvo prema pripadnicima muslimanske vere, odnosno Islamske zajednice.“
4: Veoma veliki broj vas me je pitalo šta je bilo sa gestovima solidarnosti kada je oboren ruski avion sa 230 isto toliko nevinih. 
Pitajte vlasti. Mislim svakako da je trebalo spustiti zastavu na pola koplja barem na jedan dan. Ali to je pitanje Vučićeve odluke.
5: Nekoliko vas je pitalo da li sam otišao u rusku ambasadu da se upišem u knjigu žalosti, ili sam, makar, upalio sveću za postradale u oborenom avionu, uz konstataciju da neki tekst o tome zasigurno nisam napisao, te sam po svoj prilici licemer.
U Ambasadu Ruske Federacije nisam otišao. Baš kao ni u Francusku ambasadu. Sveću jesam zapalio. Kako tada, tako i sada. Iako moja sveća pomoći porodicama neće. Tekstova sam napisao nekoliko, ali ne na ovom portalu, jer ne delam samo ovde. Ipak, postoji velika razlika: Što se tiče pada ruskog aviona, u kom su stradala i nevina deca, Rusija je prvih 72 sata ponavljala kako to nije terorističko delo. 
Ako je za utehu, meni grešnom, posle prošlogodišnjih majskih poplava palo je na pamet da pitam Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića zašto su se toliko uvlačili Evropljanima, a ruske heroje koji su spasili hiljade naših državljana otpustili iz službe bez ijednog zvaničnika vlade. 
6: Na kraju, čisto političko obraćanje „patriotama“ i vatrenim Rusofilima iz SNS:
Svi oni članovi vladajuće stranke, koji su na svojim profilima na društvenim mrežama, ili ispod mog teksta postavili statuse o tome kako im „nije žao Francuza“ pakujući sve to u onu priču o NATO, treba da se zapitaju ko ih, zapravo vodi:  Aleksandar Vučić je odredio trodnevno spuštanje zastava na pola koplja. I još nešto, dragi SNS-ovci kojima je još uvek u glavi „NATO bombardovanje“: Toni Bler je glavni savetnik Aleksandra Vučića. Hoćete li da vam napišem šta je sve on govorio o Srbima tokom agresije na Srbiju? Citiraću samo onu poznatu: “Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva“.
Doduše, vaš partijski šef je do pre neku godinu bio velikosrbin. A danas je velikoevropljanin. 

Svima vama koji pratite i podržavate rad portala Kolumnista, veliko hvala.
Veliko hvala i onima koji prate, a kritikuju rad kolumnista.

Aleksandar Bećić 

 

 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top