Početna / Front Page Slide Show / Medijsko obrazovanje: Vaspitavanje vaspitača
Medijsko obrazovanje: Vaspitavanje vaspitača

Medijsko obrazovanje: Vaspitavanje vaspitača

PIŠE: Danijela Radojević

Mediji su sastavni deo naših života i njihova moć je ogromna. Ono o čemu se u medijima ne govori, kao i da se ne događa. A opet, ono o čemu se često govori prodire u našu svest, iako neretko toga nismo ni svesni.

Osnovni zadatak novinara je izveštavanje, prenos informacija.

To i jeste istina. Međutim, mediji nisu samo puki prenosioci informacija, niti samo spona između građana i institucija. Njihov zadatak je daleko složeniji i odgovorniji nego što izgleda.

Dileme

Novinari se često nalaze pred različitim moralnim pitanjima i dilemama. Njihova odgovornost je velika, zbog masovnosti publike koju informišu i zbog autoriteta koji imaju.

Iako javna sfera predstavlja dominantno polje medija, oni su duboko povezani sa emocionalnim i biološkim životom pojedinaca, naročito dece.

Postoje brojna istraživanja o tome kako televizijski sadržaji utiču na vrednosne sisteme, emocionalno ponašanje, a naročito na agresivnost kod dece i odraslih.

Uprkos tome što je dokazano da nasilje utiče samo na one koji imaju takve predispozicije, postoji velika mogućnost da se te predispozicije ne bi ni razvile da im za to nije dala podsticaj određena slika.

Ružičasta stvarnost

S druge strane, istraživanja su pokazala i da “ušećereni” sadržaji umeju da popune praznine u životu ljudi i na neki način ga ulepšaju, kroz lažnu identifikaciju i iluzije.

Uticaj medija nije samo posledica velike prisutnosti medija u savremenom životu, već i posebnih načina kreiranja, plasiranja, funkcije i složenosti medijskih poruka. Ipak, ignorisanje medija ne obezbeđuje zaštitu od njihovih uticaja.

Dno

Novinarstvo u Srbiji je na niskim granama, što su već mnogo puta zaključili i medijski analitičari, gledaoci, pa i sami novinari.

Na mnogim lokalnim, ali i televizijama sa nacionalnom pokrivenošću pojavljuju se novinari i voditelji čija pismenost nije na nivou dostojnom profesije, a oni poziraju pred kamerama potpuno nesvesni svoje profesionalne i etičke odgovornosti.

Mnogi domeni ljudskih aktivnosti prožeti su etičkim pitanjima. Svaku profesiju prate određena pravila i obrasci ponašanja. Etika i moral se često poistovećuju, razlog za to je što su oba pojma povezana sa običajima, navikama i načinima ponašanja. Međutim, među njima postoji određena razlika.

Samim nazivom, „etika informisanja“ navodi na pomisao o napuštanju termina „moral“. Ipak, odustajanje od ovog termina može biti prihvatljivo jedino pod uslovom da se sačuva ono što moral podrazumeva, odnosno da se sačuvaju temelji ispravnog delovanja.

Otvorena profesija

Novinari se najčešće definišu kao profesionalna grupa, a novinarstvo kao zanat, umesto kao profesija u pravom smislu te reči.

Jedan od najznačajnih razloga nemogućnosti novinarstva da dosegne društveni status struke leži u tome što je novinarstvo poznato kao „otvorena profesija“. To podrazumeva da ona nužno ne zahteva ni prethodno formalno obrazovanje, ni odgovarajuću diplomu.

Mnogi novinari ističu kako novinarstvo čini praksa i iskustvo koje se stiče u redakciji i na terenu, što jeste istina, ali bez obrazovanja i široke opšte kulture novinar nije dovoljno kvalifikovan.

Mediji, sami po sebi, ne predstavljaju pedagoške ustanove i ne ostvaruju vaspitno poželjne rezultate, niti im je to namena.

Međutim, nesumnjivi su uticaji na socijalizaciju ljudi, na formiranje njihovih pogleda i stavova. Mediji, uz roditelje, školu, stručno obrazovanje i organizaciju dokolice, igraju veoma bitnu ulogu kod dece.

Šta je medijsko obrazovanje

Medijsko obrazovanje je pojam koji obuhvata sve obrazovne aktivnosti vezane za medije u teoriji i praksi. Ono se može definisati kao deo nastavne prakse čiji je cilj razvijanje medijske kompetencije, shvaćene kao kritički i razborit stav prema medijima.

Medijsko obrazovanje podrazumeva sticanje medijske pismenosti. Neobrazovanim ili medijski nepismenim smatraju se svi oni koji su bez odbrane kritičke svesti izloženi medijskom uticaju.

U savremenom svetu medijsko obrazovanje postalo je deo elementarnog obrazovanja i ono ne predstavlja samo umeće čitanja, ispisivanja i komunikacije, već proučavanje medija sa različitih aspekata, podizanje svesti i unapređenje jednakosti.

Svemoćni ekran

Deca i adolescenti su najverniji korisnici medija i samim tim su najpodložniji njihovom uticaju.

Televizija je medij koji zauzima veoma važno mesto u životu mladih, oni 50% svog vremena provedu gledajući televizijske sadržaje i na taj način prihvataju određene modele ponašanja i formiraju vrednosti i stavove.

Da bi te medijske poruke bile shvaćene na adekvatan način, neophodno je razumeti medije. A da bi se mediji razumeli i “čitali” na pravi način, potrebno je mnogo više od gledanja i slušanja.

Medijima ne pripada vaspitna funkcija, ali oni ipak utiču na vaspitanje. I obrazovni i medijski sistem su veoma važni činioci u procesu socijalizacije.

Današnji mediji su najodgovorniji za sliku o svetu mladih generacija, odgovorniji su od njihovih škola i roditelja. Medijski sistem svojom snagom nadmašuje ove tradicionalne agense, stoga, neophodno je početi sa medijskim obrazovanjem u najranijem uzrastu dece.

Gde je tu Srbija

Elementarno medijsko obrazovanje, sticanje osnova medijske kulture, u pojedinim zemljama javlja se već kod dece predškolskog uzrasta. Ako škola priprema pojedinca za život, onda bi trebalo i da predstavlja centralno mesto za sprovođenje medijskog obrazovanja. Neosporno je da masovne komunikacije moraju da postanu predmet učenja.

Na potrebu za ovakvim vidom obrazovanja ukazao je Unesko 1964. godine, a početkom devedesetih godina, ova međunarodna organizacija donosi Deklaraciju o obaveznom medijskom obrazovanju od predškolskog do univezitetskog nivoa.

Deklaraciju prihvata i sprovodi deo medijski najsavesnijih država, dok drugi deo medijsko obrazovanje sprovodi kroz različite vrste neobaveznog obrazovanja.

Srbija nije među njima, iako joj je medijsko obrazovanje i te kako potrebno. Njeni građani su najlakše žrtve medijske kulture u kojoj rijaliti šou programi i estrada čine dominantnu sliku i neophodan im je minimalni skup znanja za razvitak kritičkog odnosa prema medijima i medijskim sadržajima.

Share Button

O Danijela Radojević

Danijela je završila novinarstvo na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Misli svojom glavom i nema nameru da ode iz Srbije.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

one + two =

Scroll To Top