Mamurluk

Mamurluk

PIŠE: Jelena Maksimović 

Pade mi na pamet ona priča kada deda gleda u partizane i kaže: “ Samo se plašim, deco, da vi ne pobedite!“

Kada su prislonili starca uza zid i pitali zašto se plaši, promrmljao je: “Mnogo ste gladni!“ Mi danas znamo koliko je starac bio u pravu.

Glad pobednika je najstrašnija stvar na svetu. Toliko su bili gladni, da se nisu najeli ni posle pola veka. Ždrali su sve što su stigli, od užegle slanine, do službenih automobila. Za putovanja u inostranstvo su mislili da se maže na hleb. Ni hleb im nije bio mrzak, naročito ako ide uz divljač, koju su tamanili gde god su stigli.

Po pravilu, svaki naredni pobednici su bili još gladniji. Pri tom, prethodni nikada nisu ni odlazili, ni prestajali da jedu. Njihovi koreni i geni pojačanog apetita se vuku i danas.

Predugo smo već okruženi alavcima. Jednim istim. Pronađu, mestimično, novog kuvara, ali iza njegovih leđa nepogrešivo sede jedni isti žderači. Oni, koji gutaju sve pred sobom samo da bi napunili sopstvene stomake. Ništa im nije bilo mrsko i ni na šta nisu gadljivi.

Tako su, poslednjih decenija, đututre pojeli sve. Čitave vile su gutali u jednom zalogaju. Pojeli su tešku i laku industriju, turizam im je bio kao mešpajz, a kulturu su varili na parče: balet, film, pozorište i obaška se sladili narodnom muzikom, sa sve pevaljkama.

Krc po krc, pojeli su brdo umetničkih slika, starog nameštaja, zlatne poluge, staru deviznu štednju, američke kredite, srpski zajam. I uvek jedva čekamo da im vidimo ledja i maštamo o pobednicima koji su na dijeti. Čak smo, u jednom trenutku, pomislili da je našim mukama došao kraj i da će svako moći da jede po malo, ono što voli.

Ali, to je opet pošlo za rukom samo narodnim predstavnicima.

Poučeni iskustvom prethodnika, novi prijatelji naroda, sve same demokrate, bili su svesni kako sve ima svoj kraj, pa su odlučili da ne treba jesti natenane, koliko sve za jedan mandat. Počeli su, zapravo nastavili, u skupštinskom bifeu ali im mrske nisu bile ni planine, ni livade, grickali su i reke a ambasadrorska mesta su im bila naročita slast.

A tek Beograd!

I tako smo dobili napredne žderače. Njima se naročito osladio poslovni, i prostor eminentnih restorana. Doduše, daju i rođacima da prezalogaje po neki kvadrat. Ni stambeni im nije mrzak. Poseban specijalitet su im direktorska mesta. Njih najviše vole da degustiraju sa sopstvenim ženama, ljubavnicama, kumovima. Nafta im je, kao i njihovim prethodnicima, omiljeno piće. Vole i gas. I asfalt, i šumu.

Jedu i zakone, i fondove, i kredite, i naše plate, jedu i penzije. Preferiraju poslanička i ministarska mesta. Zajedničko im je i to, što oni jedu, a traže da , umesto njih, mi podrigujemo od zadovoljstva. Ako nisu zadovoljni našim entuzijazmom, grde nas govoreći da smo moralno posustali i neradnici. Za sve ovo vreme, mi smo živeli u nadi da će kuhinja jednom biti zatvorena. Ali, surova sudbina večitog vraćanja istog je neumoljiva.

U ovom ekspres-političkom restoranu, specijalitet je “big-dil“, a račun je, nekako uvek, u našim rukama. I dalje naivno verujemo da njihova alavost ima granica. Da će jednom neko da lupi rukom o sto i kaže kako je prežderavanju došao kraj.

Ali, za njihovim stolom, uvek sede novi pohotljivici potpomognuti onima kojima su creva već proširena. I koji misle samo na svoje stomake. A mi, mi vazda poverujemo da se pojavio neki dijetalni tip, vegetarijanac koji nas opije obećanjima o političkoj dijeti. I nikako da se iskobeljamo iz tog stanja mamurluka.

Jer pijemo i dalje. Zato je došlo zadnje vreme. Da se mi otreznimo, a oni smršaju!

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Jelena Maksimović

Pametna Šumadinka. Neodoljiva. Nekad išla u Petnicu. Sad u Petnicu ide njen sin. Ona je novinar i filolog. Ili filološkinja. Čita i čuva knjige u jednoj biblioteci. Vodi dobru emisiju na radiju u Kragujevcu.

2 komentara

  1. Ovo je nešto prilično od najboljeg što sam ovde pročitao.“Glad pobednika je najstrašnija stvar na svetu“.To smo mnogi znali ali nismo umeli tako lepo da kažemo.Ajd što su sve to pojeli o čemu Jelena piše,meni je najteže što nam pojedoše dušu.

  2. Gladni pobednici, gladni gubitnici, a mi obični smrtnici siti od njihovih obećanja.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top