Početna / Front Page Slide Show / Magareće i skupštinske klupe
Magareće i skupštinske klupe

Magareće i skupštinske klupe

PIŠE: Olja Ristić

Klupa imamo dosta. U školama – đaci većinom dođu na časove, neki odglume prehladu, neki šmugnu ali većinom svakodnevno ispoštuju svoje obaveze. Roditelji još i debelo plate za to, kroz udžbenike, opremu, dodatnu i dopunsku nastavu, izlete, ekskurzije a i doniraju za po koji pokvareni štampač u školi. Ko zna, uskoro možda uvedu SMS za kopir aparate u sekretarijatima škola… Na izmaku su, prestarilo se.

U parkovima – ili dobrodržeči penzioneri igraju šah na klupama, ili usamljeniji sede i gledaju decu na igralištu, hrane golubove. Tu su i begunci sa časova pomenutih škola sa „pljugom“ i pivom nije da nije…svakako, retko su prazne.

Prostorije mnogobrojnih opština mahom su prazne dok se ne zakaže neka skupštinska sednica ili venčanje, možda i konferencija. I na tim sednicama onda okupi se odbornička svojta koga ne mrzi i zna se sve unapred, ko će klimati glavom ko će „daviti“ podacima sa tomova papira koje je spremio, ko će za vlast da viče, da strasno brani, ko će protiv vlasti da „opljune“ a posle odu svi na onu zajedničku kafu ili puš pauzu.

Ali Narodna Skupština Srbije – pozicija i opozicija, udostojila nas je direktnih TV prenosa praznih stolica, kao da su sve tamo magareće klupe i niko u njih da sedne neće. Ti fantomi koje smo glasali bilo pozicija ili opozicija, ili „onih koje nema“ ili „ onih koje TV RTS 2 nikad usnimio nije“ primaju dobre plate za to što su odsutni! Dođu, pratimo ovih dana, samo oni koji koji su valjda dovoljno zabavni da mogu da se igraju u cirkuskom perfomansu. Gledanost pada.

Predlažem da se uvedu reklamni blokovi u toku prenosa da čujemo neku preporuku, jer o zakonima, od cirkusa, da čujemo ne možemo ništa. I naravno, pola magarećih klupa… ovi odsutni oni verovatno ni toliko ne mogu da se žrtvuju za redovnu platu da se udostoje da dođu na svoje radno mesto. Ne, oni pijuckaju piće, kod kuće, mislim da ni ne gledaju prenos… negde putuju, odmaraju, a vi dragi moji radite za minimalne plate, tražite povećanje penzija, plata sa šest na 15 odsto a dobićete sa dva na jedan posto.

Radite, jer u privatnoj firmi i velikom delu javnih preduzeća na ključnim mestima (ako ne dođete na posao) prouzrokovaćete problem, zastaće proizvodnja, usluga, izgubiće se klijenti, nestaće možda vode, struje. U skupštinskim klupama došli, ne došli… Neće se promeniti baš ništa.

Pa onda da se obratite tim opozicionim liderima da ih pitate gde su im ti ljudi koje ste glasali i koje su utalili u te klupe. Da li im je maca pojela jezik? Nestali ili muče neku muku? Ni na društvenim mrežama ih nema. Dakle izglasali ste nepostojeće.

Pa se onda obratite vladajućim strankama koje ste glasali i pitajte ih da li uvek samo petoro čini onoliko moćnu stranku a ostalima su to magareće klupe…

Gde su?

Koga plaća naš poslodavac kod koga rintačimo, kroz budžet, da bi neko bio „Fantom iz Skupštine“.

Poslodavac daje otkaz kad se ne pojavljuješ na poslu, a ne da ti još i pokloni platu, a ove klupe opraštaju sve. Zašto i dokle?

Dragi poslanici, ugledajte se na đake osnovce, koji su uvek nešto pod lupom kao nevaljali, hej deca nam nisu dobra, nije nego, a reklo bi se itekako su odgovorniji od vas koji bi budućnost da im kreirate.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Olivera Ristić

Olivera Ristić, rođena i živi u Beogradu. U srednjoj školi se obrazovala za žurnalistiku i jedno vreme radila kao novinar. Potom studirala na Filološkom fakultetu srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću, upuštajući se u rad u kulturi, marketingu. Trenutno radi kao analitičar medijskih objava. Autor je zbirke poezije „Snovi i beleške“ , brojnih kratkih priča objavljivanih u književnoj periodici. Autor je bloga Slučajni bloger

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top