Početna / Front Page Slide Show / LIČNI STAV: Zašto treba glasati
LIČNI STAV: Zašto treba glasati

LIČNI STAV: Zašto treba glasati

PIŠE: Aleksandar Bećić 

Glasati se mora. To je moj iskreni, ali pre svega lični stav. Naravno, odmah će biti onih koji će reći kako mora samo da se umre.

Biće i onih koji će reći da glasanje nema svrhu, jer će se bitka svesti na ono „sjaši Kurta da uzjaše Murta“. Biće naravno i zagovornika ideje da su svi lopovi. I da sve to treba pohapsiti. Brojni će biti oni koji govore kako nema svrhe da se glasa jer će „ovi ionako pobediti“. Kao i onih koji će da tvrde da nemate za koga da glasate. I naravno – onih koji zagovaraju – bojkot kroz građansku neposlušnost.

Pa da krenemo baš od njih.

BOJKOT I GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST

Teza koju favorizuju „bojkotaši“ da će se sistem „urušiti kada mu odsečete priliv novca“ koji treba izdejstvovati „kroz građansku neposlušnost“ je u Srbiji naivan i neprimenjiv:

Od koga ćete da tražite građansku neposlušnost kada je svaki deseti građanin ove zemlje (a zapravo svaki osmi) iz svog ličnog interesa – u Srpskoj naprednoj stranci?

Šta ćete postići kroz građansku neposlušnost? Ništa. Nećete plaćati račune pa ćete urušiti sistem? To je već jednom urađeno – devedesetih. I da – sistem je bio na kolenima. Ali nije pao. Sećam se: Opozicija nas pozvala na građansku neposlušnost i bojkot. I mi nismo plaćali struju, vodu, legalizaciju, đubre, TV pretplatu… I šta se desilo kad se promenio sistem? Sve smo morali da platimo s kamatom. Jer jednostavno – država ne može da preseče i kaže „puj-pike ne važi“.

No, hajde da zamislimo kako je građanska neposlušnost uspešno sprovedena. Da ništa ne radi. Da ništa ne fukcioniše. Da se ništa ne plaća. Da ste odsekli priliv novca državi. Da je država na kolenima.

I onda se slučajno, dok radite na popravci bojlera u svojoj kući – povredite. Koga zovete? Hitnu pomoć. Ali – ona ne može da dođe. Jer – prekinut je priliv novca. I nema goriva za Hitnu pomoć. A nema ga ni na pumpi, jer – ništa ne radi. Ako nekako i dođete do Hitne pomoći – lekar ne može da vam pruži adekvatnu pomoć. Jer, državi je presečen dotok novca. Nema da kupi konac. Hiruršku iglu. Anestetik. Antibiotik.

Vratite se kući, a ona se nekim čudom zapalila. Zovete vatrogasce. Ali oni ne mogu da dođu. Jer – nema para za gorivo. Ni za nabavku sredstava za gašenje. Ni za zaštitnu opremu vatrogasaca. A ni oni – ne rade – jer ne primaju platu. Jer je presečen dotok novca.

Bojkot? Hmmmm… Mogu ja ovako da nabrajam do sutra. Ali – nema potrebe. Jer, kao što rekoh – bojkot u Srbiji je nemoguć, jer SNS ima više od 600.000 članova. A oni za sobom vuku još barem 600.000 glasova na izborima. I oni UVEK izlaze.

NEMA ZA KOGA DA SE GLASA 

Ovo je teza koju veoma često slušam u poslednje tri godine. A ta teza je – jednostavno rečeno – laž. Stare, odavno postojeće stranke su se pročistile. „Žuti lopovi“ i lopovi iz drugih stranaka o kojima slušam već godinama – preleteli su u napredno jato. Jer, oni znaju da žive samo kroz krađu.

Da li i dalje ima „kontroverznih likova“ na čelu pojedinih stranaka? Ima. Tačno je. Ali za njih jednostavno – nemojte glasati. Imate i nove partije i pokrete. I levo i desno. I imate za koga da glasate.

A ako vam ni oni ne odgovaraju – aman – ljudi, pa organizujte se sami! Pošto već pojedini smatraju da su najveći politički geniji u ovoj zemlji – neka u to ubede druge! I nemojte da govorite kako su za to potrebne „velike pare“. Potrebna je dobra ideja.

Pa kad se organizujete – imaćete za koga da glasate.

ZAŠTO DA SE GLASA KAD SE ZNA KO ĆE DA POBEDI

Ako tako razmišljate – onda je krajnje vreme da pobegnete iz zemlje, jer se ionako ponašate kao nojevi. Ponašate se, zapravo, kao što se ponašao Martin Nimeler, nemački protestantski sveštenik koji je isprva podržavao naciste, a onda bio njihov žestoki protivnik. Ako ne znate o čemu govorim – on je autor onih stihova

„Prvo su došli po komuniste, a ja se nisam pobunio jer nisam bio komunista.

Zatim su došli po Jevreje, a ja se nisam pobunio jer nisam bio Jevrejin.

Zatim su došli po sindikalce, a ja se nisam pobunio jer nisam bio sindikalac.

Zatim su došli po katolike, a ja se nisam pobunio jer sam bio protestant.

Zatim su došli po mene, ali tada više nikoga nije bilo da se pobuni…“

Shvatite: vlast se plaši glasanja. Zato je ova vlast napravila ovakav sistem: Iskoristila je neuke. Obećala im je mnogo. Dala im je malo. Spustila je prag siromaštva na nivo preživljavanja, a onda bacila kosku gladnima koji je glođu do iznemoglosti. I zahvalni su za tu kosku, jer im je obećana još jedna! Uskoro!

SVI SU LOPOVI KOJE TREBA POHAPSITI

Apsolutno se slažem da sve lopove treba pohapsiti. I budite sigurni da nema zainteresovanijih za hapšenja političara od pripadnika sadašnjeg režima. Gledam im propagandni materijal: Svi njihovi protivnici (oni ozbiljni, ne mislim na Zavetnike, Desnicu, Radikale i slične) su lopovi svetskog kalibra. Barem.

Samo mi jedna stvar nije jasna: Ako su svi ti  Šutanovci, Đilasi, Šapići, Obradovići, Radulovići, Jankovići, Jeremići, Živkovići, Bulatovići, Tadići, Stefanovići i svi, ali svi drugi političari opozicije zaista lopovi kako pišu ovi prepošteni naprednjaci, zašto ih do danas nisu pohapsili? Osudili?

Zato što imaju šeme? Zato što ruka ruku mije? Teško rođaci. Kad si na poziciji vlasti, lako sam napraviš šemu. I ne treba ti ruka koju ćeš da miješ i koja će da te mije.

SJAŠI KURTA DA UZJAŠE MURTA

Pristalice ove teze (koja je valja priznati – prilično tačna) su za moj pojam – najgora vrsta defetista. Jer – ne čine ništa, ali baš ništa da promene situaciju u kojoj se nalaze. Osim što – izvinite na izrazu – kenjaju po društvenim mrežama.

Ne učlanjuju se u postojeće političke opcije.

Ne organizuju se u grupe istomišljenika.

Ne bore se protiv vlasti.

Jednostavno – burno protestuju na društvenim mrežama. Na proteste nikad ne bi izašli. Jer je vruće. Ili hladno. Zato što pada kiša. Sneg. Ili duva vetar. Ili sija sunce.

I ZA KRAJ 

Izađite. Glasajte. Vlast se boji vašeg glasa. Ova vlast se naročito boji. Zato što je ova vlast ogrezla u lopovluku. Zato idu od vrata do vrata. Zato zastrašuju. Zato miniraju tribine opozicije. Zato bacaju materijal onih koji ne misle kao oni. Zato prave pakete za siromašne koje su kupili našim parama. Zato lažu o Beogradu na vodi koji je odavno trebalo da bude gotov. Zato lažu o stranim investicijama. Zato lažu o metrou koji će voditi od livade do livade.

Izađite. Glasajte. Vlast se boji vašeg glasa. A kad zamenite ove – razmišljajte kako ćete sebi organizovati mnogo odgovorniju vlast. Nekako mi se čini da su karte već podeljene. Da se zna ko je čiji. I da preletanja više – neće biti. Jer – novo preletanje će biti kažnjeno. I to mnogo, mnogo teže, nego što su „žuti“ bili kažnjeni pre pet godina. Hups, evo, sad će šest.

 

Share Button

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir. Objavio je romane Svi naši razvodi i ostale porodične priče i Evo zašto te volim,kao i zbirku pesama Pisma Starom Gospodinu. U pripremi za objavljivanje su romani Prvi čin i Treća komanda. Napisao je i tri drame: Pozovi radi ubistva, Sin domaćeg izdajnika, Partija bivših.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top