Početna / Front Page Slide Show / Lešinarenje nad Jovankom
Lešinarenje nad Jovankom

Lešinarenje nad Jovankom

PIŠE: Aleksandar Bećić
Eto. Umrla je. I baš kao što sam napisao u prethodnom tekstu posvećenom Jovanki Budisavljević Broz, količina medijskog lešinarenja i licemerja obrnuto je proporcionalna količini iskrene i prave brige i nege šta se dešava sa nekadašnjom prvom damom nekadašnje države.
kombo knjigeDokazalo se i pokazalo da sam bio u pravu i za priču o tome da su spremne knjige o Jovanki. I da će biti prodavane „kao alva“, naročito kad nažalost, umre. Jedna od njih je već odštampana u dodatnom tiražu zbog toga što ima njen potpis…
Ko je onda lešinar?
Bio sam optužen za okrutnost i bezdušnost.
A ko će optužiti novinare i urednike današnjih dnevnih novina za naslove?
Ko će optužiti moje kolege za povredu prava na privatnost porodice ove žene koja se odavno izmakla od javnog života?
Koliko će zluradih komentara doći na račun današnje vlasti zbog navodne nebrige?
Da raščistimo, istine radi: Ivica Dačić i Rasim Ljajić uradili su više za Jovanku Broz (ovaj drugi naročito) nego li svi mi zajedno od kako je Josip Broz Tito umro. I ne, ova vlast nije kriva što je Jovanka živela na način i u uslovima kakvim se okružila.
Krivi su Titovi podrepaši. Njegove podguzne muve.
A onda su došli ratovi i za Jovanku se nije imalo vremena. U danima velikosrpstva o Jovanki Broz se pričalo kao o „živom zlu“, „izrodu“, „zločincu nad srpskim narodom“, „Titovom najvernijem likvidatoru Srba“… U tim danima svima je odgovaralo da ova Ličanka bude zaboravljena. Onda je došao peti oktobar i smena vlasti. I u jednom trenutku, neko se setio „drugarice Jovanke“. Kasno? Verovatno. Ali nemojmo kriviti ni ovu ni prethodnu vlast za to što je Jovanki bilo hladno, ili što joj je prokišnjavao krov. Država je htela da joj pomogne. Ona je to odbijala. Uporno i dostojanstveno.
Biće u ovoj zemlji mnogo onih koji će se krviti oko nasleđa koje je ostavila Jovanka.
Biće u ovoj zemlji mnogo onih koji će polagati prava na poklone koje je dobila iz celog sveta.
I videćete, biće u ovoj zemlji još mnogo onih koji će govoriti kako je treba baciti na smetlište istorije.
Biće mnogo onih koji će govoriti sve najgore o Jovanki. I biće onih koji će je još vatrenije braniti.
Jovanka je umrla na dan kada je oslobođen Beograd. Na taj dan je i ona ušla u njega, zajedno sa drugim partizanima. Simbolično, već su zaključili mnogi na raznim društvenim mrežama.
Kad bolje razmislim, nema tu simbolike.
Ima samo hladnog, administrativnog lekarskog zaključka da je Jovanka Broz „preminula u Urgentnom centru KCS u 11.40 usled zastoja u radu srčanog mišića“. Za patetiku i dramu danas su bili zaduženi oni drugi, koji se ne bave medicinom.
Ostaje još samo da je sahrane u Kući cveća. Zaslužila je.
Mene mnogo više brine to što smo svoju istoriju, bez obzira na ideološku opredeljenost, zaboravili. A kad kao narod pokažete zaborav, onda ste propali… Jutros  je, u autobusu kojim sam se vozio, jedan srednjoškolac glasno postavio pitanje svojim drugarima „A jesu li te đake u Kragujevcu pobile komunjare?“ Niko od njih nije znao odgovor. Niko nije zapamtio lekciju o velikom školskom času.
Učinilo mi se da je u oku starca koji je sedeo pored mene krenula suza.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Jedan komentar

  1. Hvala svim silama ovog sveta sto je neko napokon napisao ovo. Ne zelim da hvalim niti mi je to namera, vec mi je samo drago sto je napokon napisan jedan “ zdravi“ tekst na ovu temu koja nas proganja sve ! Puno licemerja se vrti oko ove teme i u potpunosti se slazem sa svakom napisanom reci , bilo to nekom bitno ili ne !!!

    Drugarski Pozdrav!!!

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top