Početna / Front Page Slide Show / Lažem, lažeš, laže, lažemo, lažete, lažu
Lažem, lažeš, laže, lažemo, lažete, lažu

Lažem, lažeš, laže, lažemo, lažete, lažu

ILI: KRATKA ISTORIJA LAGANJA MEĐ SRBIMA

PIŠE: Aleksandar Bećić
Ne znam kad i kako, ali neko je ove prostore koje naseljavamo debelo prokleo. I zbog te kletve stekli smo jednu strašnu osobinu: lažemo čim zinemo! Lažemo u običnom, banalnom, svakodnevnom životu, lažemo u ljubavi, u poslu, lažemo u politici, lažemo u sportu, na ulici, lažemo u nauci, u bolnicama…
Lažemo čak i tamo gde je potpuno nevažno da li ćete nekome sasuti „čitavu istinu u lice“, jer se obraćate spomeniku: lažemo na groblju.

ONE SVAKODNEVNE
Lažem ženu kad će biti plata, baš kao što ona laže mene kad govori koliko je malo koštala neka potpuno bespotrebna sitnica koju je kupila u nastupu opsesivno-komplusivne radnje zvane „ovo mi je za kuću“.
Lažu nas na poslu govoreći nam kako će plata biti redovna, i dovoljno velika. Lažu nas govoreći nam kako će nam staž biti povezan a penzije (kad i ako do njih stignemo) dovoljne za dostojanstven život…
Lažemo u ljubavi: ženi govorimo kako je najveća ljubav – iako se dobar deo nas upravo vratio sa „popodnevnog druženja sa prijateljicom“. Muževima žene govore kako su im najvažniji – a u stvari su najvažnija ona prokleta primanja. Za druge potrebe služe „prijatelji s posla“. Lažemo bre, čak i decu. Na sitno, na krupno…

ONE TEŽE I ONE NEPOTREBNE
U sportu su naši uvek najbolji (najbolje) i uvek su ih sudije osakatile. Osim, naravno, kad osvojimo zlato. Kad „osvojimo“ srebro – obavezno lažemo kako je „zlata vredno“, a nikad ne kažemo – izgubili smo prvo mesto.
Koliko puta ste sreli nekoga posle dužeg izbegavanja i rekli „baš mi je drago da te vidim“, a u sebi razmišljali koliko dana nećete imati sreće? Koliko puta ste od nekoga pozajmili novac i rekli „vraćam za sedam dana“? A znali ste da nećete vratiti ni za godinu i sedam dana?
Ima li među vama onih koji su izgubili nekog dragog, posle teške, dugotrajne bolesti? Ima, zar ne? A šta ste im govorili, kada ste ih smestili u bolnicu? „Nije ništa strašno“… „Ma obična upala, nema razloga za brigu“… „Biće sve u redu“... Neko će reći da je u pitanju uteha. Ali nije. U pitanju je laž. Laž koju ste ponavljali čak i u trenucima dok je taj neko vama drag dušu ispuštao i verovao vam do poslednjeg atoma snage i svesti da će „sve biti u redu“. Doduše, u toj laži i ima istine: kada se ugasiš, kada te više nema, onda je sve u redu. Onda razloga za brigu više i nema.

POLITIČKE
Lažu nas od vajkada! Od onda kad su nam kao pobedu predstavili najteži poraz ovog naroda; od onda kad su zapravo najpravednijeg velmožu proglasili svevekovnim izdajnikom, a turskog vazala mitskim herojem oslobodiocem!
Zašto se onda čudimo kada nas političari lažu? Pa njihove su laži toliko providne da u njih ne veruje ni četvorogodišnje dete! Setite se samo kako su svi bili krivi što nam se zemlja raspada u krvi osim nas samih. Setite se kako smo herojski pobedili zločinački NATO…
Setite se kako su nam do juče neki govorili kako nećemo u Evropu, a sad samo što nas isti ti ne uguravaju u nju. I niko nas ne pita – hoćemo li mi to? Ili bilo šta drugo? Setite se kako su do juče neki od političara govorili da je evo aktuelna vlada Srbije najbolja, a sad je toliko loša da smrdi iz Nemanjine 11?
Pre svega, svaki, ali svaki političar govori kako je nepokolebljiv i kako on nikada ne laže, jer neće na taj način da sakuplja „jeftine političke poene“. Znate, to vam je isto kao kad sretnete nekoga ko vam kaže kako „prezire laž“ ili kako „nikad nije slagao“.
Takvog nema.
Svaki političar vam obećava bolje sutra. Obećava vam bolji život, veću platu, bolju zdravstvenu zaštitu, državu bez kriminala, sigurno mesto za pravljenje porodice, ugled u svetu, investicije koje su njegovi prijatelji i braća iz belog sveta parkirali na granici zemlje i čekaju da on dođe na vlast.
Svaki političar vam obećava borbu protiv korupcije, burazerskih odnosa, zapošljavanja preko veze, na osnovu stranačke pripadnosti.
Svaki, ali svaki od njih vam tvrdi da kod njega nema zaštićenih, kako će „iza rešetaka strpati, ako treba i rođenog brata“. Ipak, svaki od njih ima nekog rođaka kog ne bi strpao iza rešetaka.
Svaki, ali baš svaki, do onog poslednjeg političara početnika govori da su njegove namere poštene i kako radi u interesu naroda i nikoga više. Nešto kasnije, desi se da poneki od njih ode iza rešetaka pa saznate kako je malo kraduckao, a malo više lažuckao i prduckao po narodu koji je glasuckao za njega.

PERSPEKTIVE
Kako će u ovoj zemlji biti onima koji lažu – zavisi samo od vas.
Ako kažete – dosta je bilo – možda i ima neke šanse da se jednog dana prekine ova zaraza laganja.
Ako kažete – neću više da me lažu – možda se i preplaši neki političar.
Ako svoje poverenje poklonite onome ko vam pokaže i dokaže – a ne samo kaže – kako neće da laže, možda za ovu zemlju ima šanse.
Ali: i vi morate prestati da lažete: svoje dete, svog životnog saputnika, svoju familiju, prijatelje, podređene, nadređene… Žive i mrtve…
Onda i tek onda – za ovu zemlju ima šanse.

 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top