Početna / Front Page Slide Show / Kritika vlasti je građanska dužnost, a ne pravo
Kritika vlasti je građanska dužnost, a ne pravo

Kritika vlasti je građanska dužnost, a ne pravo

PIŠE: Aleksandar Bećić 
Nadao sam se da će Nova godina doneti barem neki boljitak. Nije. Onda sam se nadao da će Srbiji „krenuti“ na Božić. Opet – nije. Nije čak ni na Srpsku (Julijansku, pravoslavnu, kako god) novu godinu. A onda sam shvatio: naivan sam! Moram ipak da sačekam da dođe ta 2016. i da onda uživam u boljem životu koji je obećao Aleksandar Vučić. 
Naivno? Da.
Duhovito? Kako za koga.
Istinito? Ne. Naravno.
Jer, onaj ko očekuje od Vučića da promeni Srbiju na bolje je ili član stranke (napredne, naravno) – ili je glup. Treće – nema. Hups: ima! Može biti da je plaćen da govori kako će Vučić da povede Srbiju zemlju napred. A može biti i da on plaća Vučića da veruje u tu šalu. Neukusnu i paprenu, jer je sluša sedam miliona duša.
Evo, još malo pa će tri godine kako kombinacija Vučić – Dačić vlada zemljom Srbijom.
Za te tri godine, zemlja Srbija je (zvanično) ostala bez 100.000 duša. Što zahvaljujući „negativnom prirodnom priraštaju“, što osvajanju novih srpskih zemalja: Norveške, Novog Zelanda, Nove Velike Šanse Bilo Gde…
Za te tri godine se zemlja Srbija zadužila još nekih sedam milijardi evra, da bi, eto, vraćala kredite.
Za te tri godine u zemlju Srbiju su svraćali razni probisveti kako bi se predstavili kao investitori. Naravno, svraćali su i oni koji nisu probisveti: i oni su obećavali investicije, ali obećanja do danas nisu ispunili. I tu im ne zameram: videli su kako nas političari zajebavaju sa obećanjima, pa su i oni nastavili po istom.
A obećavali su – onako – bezobrazno bezočno i masno – svi. I oni koji su vladali pre crveno-crne koalicije (mada naprednjaci sada imaju nove boje) , a i oni koji su na vlasti „tek“ tri godine.
I?
Ništa.
Promenilo se malo.

NAZADNI NAPREDNJACI 
Sa vlasti su skinuti oni koji su krali bezobrazno, ali u rukavicama. Na vlast su došli oni koji su gladni i koji ne vode računa kako i koliko kradu. Na vlasti su se održali oni koji su gledali da budu na marginama. Ali je pitanje do kad će tako, jer je nezadovoljstvo u SNS ogromno i širi se u svim pravcima:
Nezadovoljan je premijer (i ujedno predsednik stranke) rezultatima rada i istraživanja javnog mnjenja, jer je rejting stranke pao do iznemoglosti čak i u istraživanjima njihove sopstvene agencije Faktor Plus.
Nezadovoljan je i predsednik zemlje (i ujedno vlasnik lažne diplome mastera) odnosom vlade prema njemu, Bajčetini, njegovim sinovima, njegovoj ženi, njegovim kadrovima i na kraju, nezadovoljan je odnosom vlade prema Kosovu, isto koliko je nezadovoljan time što mu nad kućom lete avioni.
Nezadovoljni su i članovi glavnog odbora. A i članovi izvršnog odbora stranke. Nezadovoljni su i obični članovi. Ovi prvi ratuju s ovim drugim. A ovi treći su nezadovoljni zato što ih ovi prvi i ovi drugi ne fermaju ni dva posto, nego kradu li kradu.
Zbog toga će u poslednjem radnom danu ove nedelje biti burno na sednici vladajuće stranke. I čuće se šta Veliki Vođa misli i koga će da makne iz vrha.
Ali, to nije toliko tema ovog teksta: ionako će posle sednice Glavnog odbora stranke biti izdato saopštenje kako Naprednjaci vode Srbiju u pravom smeru. To vam je ionako poznato.

IMA LI, UOPŠTE, NAPRETKA U OVOJ ZEMLJI? 
Objektivno, jedine dve stvari u kojima je Srbija zaista napredovala su – diktatura u medijima i lopovluk vladajuće kaste.
O ovoj prvoj pojavi sam već pisao u tekstu Kratak uvod u diktaturu koji je objavljen neposredno posle prošlogodišnjih majskih poplava. O drugoj pojavi – pišem nažalost non stop.
I za jedno i za drugo postoji bezbroj dokaza.
Ova vlast – da se razumemo – radi onako kako je propisano u raznim knjigama za osvajanje vlasti.
Jedna od osnovnih lekcija u tim knjigama je – pridobijanje medija.
Kad su mediji uglavnom privatni – onda je dovoljno pritisnuti gazdu.
Ako pogledate ono što se prodaje po trafikama – videćete ko je i kako od gazda dnevnih i nedeljnih listova – pritisnut. Kome je plaćeno, a kome je prećeno.
Ništa različito nije ni ako bacite pogled na male ekrane.
RTS koji bi trebalo da bude zvanična, državna televizija, očito je u nemilosti. Mnogo moćnija medijska mašinerija ofarbana u roze, postala je mesto gde u svakom trenutku možete očekivati da iskoči Vučić, Vulin, ili neko od „omiljenih“ nam ministara. Ostale televizije samo pokušavaju da održe priključak. Naravno, mislim na televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju.

KAD POSTANETE APSOLUTNI VLADAR (U MISLIMA) 
E, kad preuzmete dnevne, nedeljne i ostale listove, kad uzmete televizije, onda možete komotno da vladate. Pa možete sami sebi da dozvolite luksuz da evropskog diplomatu nazovete lažovom koji hoće da obori vladu Srbije „kroz medije“… Onda sebi možete da dozvolite luksuz da se sastanete sa istim tim evropskim diplomatom i da posle ne pustite ni reč onoga što je on saopštio. Jer vi ste – apsolutni vladar.
To šta možete da kažete narodu ili novinarima koji vam nisu po volji, ili šta možete da im uradite – zavisi od vaše mašte. Praktično, nema granica…
Kada postanete apsolutni vladar – vi sebi možete da dopustite i taj luksuz da sve građane koji misle drugačije nazovete lažovima, stranim plaćenicima, a uskoro i izdajnicima. 
Kada postanete apsolutni vladar – vi sebi možete da dopustite da vaši ministri napadaju sve: Agenciju za borbu protiv korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja, Zaštitnika građana…
Kada postanete apsolutni vladar – možete svojim ministrima da dozvolite da se bogate na grbači naroda, pa posle osam meseci ministrovanja da kupe kuću na Bežanijskoj kosi vrednu 650.000 evra… 

KO VLADA, TAJ I GREŠI
Tada, kada postanete apsolutni vladar – napravite i najveću grešku: odaljite se od naroda. Gotovo neprimetno. A onda sve jače i brže. O tome mogu barem tri doktorata da napišu bivše demokrate. A uskoro će i naprednjaci, koji su se neviđenom brzinom odaljili ne samo od naroda, nego i od svojih članova!
Šta se onda desi?
Onda narod vrlo jasno i glasno pokaže da neće više SNS, ni DS, ni SDS, ni DSS… Hoće nove ljude.
I nemojte stalno da odmahujete rukom i ponavljate „a ko je taj novi, ne može ovde niko i ništa da promeni“.
Ako tako govorite, onda postoji rešenje: učlanite se i vi u neku vladajuću stranku.
A ako ipak mislite da možda može biti drugačije, zapamtite: u zemljama čiji građani imaju temperament sličan našem, Grčkoj i Španiji, pojavila su se dva pokreta, dve stranke. U zemljama u kojima, baš kao i ovde, već dve do tri decenije vladaju isti ljudi, pojavili su se Siriza i PoDemos.
I jedni i drugi pojavili su se iznenada.
Nedavno.
Nema ni godinu dana. I već jedna trećina veruje u njih, a izbori još nisu raspisani.
U Hrvatskoj je skoro jednu petinu birača osvojio momak koga niko ne zna, koji se pre nije bavio politikom. U Sloveniji je na vlast došao čovek koji dva meseca pre početka trke za prvog čoveka te zemlje nije imao stranku!
Zašto onda mislite da se tako nešto ne bi moglo desiti u Srbiji?
Zato što smo kvaran narod?
Nismo. Mi nismo ništa gori i ništa bolji od drugih naroda na ovoj planeti.
Zato što nema takvih ljudi?
Ima. I odmah da vam kažem – okupljaju se. Neki manje, a neki više vidljivo.
Zato što nema slobodnih i nezavisnih novinara?
Ima ih, baš ovde, gde ste i vi sada. Ima ih i na drugim mestima na internetu. I baš ti novinari smatraju da je kritika svakog režima mnogo više od osnovnog, zagarantovanog ustavom zemlje, prava. Kritika režima je obaveza svakog čoveka u ovoj zemlji – koji misli. 
Zato i poručujemo svim onim naprednjačkim kadrovima – ne pokušavajte da pretite, objašnjavate, nudite talove i dilove, nemojte prisluškivati, pratiti, beležiti. Ne trudite se da obarate sajtove, botujete komentarima, niti pišete pisma… Ovde, na Kolumnisti, čitaćete uvek samo kritiku režima. Bez obzira da li ste na vlasti vi, ili oni drugi. To je dužnost Kolumniste.
To je dužnost svakog čoveka koji misli svojom glavom.  A ne partijskom knjižicom. 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top