Početna / VESTI / Dnevna doza kulture / Kraljica bluza se zove Ana
Kraljica bluza se zove Ana

Kraljica bluza se zove Ana

PIŠE: Vladimir Racković (Belgrade Dixieland Orchestra) 

Sačekao sam da se slegne. Da prenoći. A onda sam rešio da napišem ovaj izveštaj: Potpisujem da je Ana Popović apsolutno najveća svetska muzička zvezda koja je potekla iz ovog pokušaja od države.

Uz dužno poštovanje prema svim drugim umetnicima koji sa vrlo ograničenim uspehom prezentuju umetnost svoje zemlje (tu ubrajam i sebe), i estradnim radnicima koji žive od obilaženja svojih gastarbajterskih zemljaka i penjanja na stolove polupijanih sunarodnika razvaljenih od nostalgije, Ana je napravila – čudo.

Mukotrpnim radom postala je istinska planetarna zvezda opet svetski priznatog muzičkog izraza već čitav vek poznatog kao Blues. Spisak najvećih muzičara ove branše sa kojima je svirala rame uz rame samo bi beskonačno produžila ovaj članak. Vesti o priznanjima koja tom prilikom dobija, teško probijaju ovaj medijski prostor u kome je važnije šta rade Stanija i Karleuša, i koje su sve do sad poznate tehnike klanja komšije sekirom…

Ana možda nije najbolji gitarista na svetu, sigurno nije najbolja pevačica, možda ima i boljih kompozitora, tekstopisaca ili aranžera, ali imati sve ovo na ovakvo užasno visokom svetskom nivou u jednoj jedinoj ženskoj osobi, pa još iz Srbije (!) je za duboki naklon čitave ove nacije, od kojih 89 odsto ni ne znaju ko je Ana Popović.

Ana Popović je izrasla u brutalni buldožer nezamislive energije, virtuoziteta najvišeg svetskog nivoa, beskrajno kreativnu i zrelu muzičku gigantsku ličnost koja svim svojim umetničkim parametrima gotovo šamara svakog posetioca na sinoćnjem, ali nesumnjivo i svim drugim koncertima širom ove Planete.

Ana Popović, muzički Nole ove zemlje, uz malo pameti nekoga ko o tome odlučuje, zaslužuje da postane kulturni ambasador svoje zemlje, čije ime s ponosom i nezamislivim uspehom predstavlja na svim meridijanima, gde joj se već godinama klanjaju do zemlje svi pravi poznavaoci savremene muzike.

Možda je kriva moja dioptrija, ali ja sinoć na koncertu nisam video ni jednog blues muzičara… Uz izvinjenje onima koji su bili (i očigledno se negde sakrili), podsećam na izreku – svi junaci nikom ponikoše.

Jer ono sinoć je bila prava lekcija svega gore navedenog.

NAPOMENA: Tekst je preuzet sa FB profila Vladimira Rackovića, koji je inače frontmen jedinog srpskog diksilend orkestra

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Gost Kolumnista

Gost kolumnista ponekad ima biografiju. A ponekad nema. Gost kolumnista može da se ponaša kako hoće. Gost kolumnista svoju sliku čuva za sebe. I Ti možeš biti Gost kolumnista.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top