Početna / Front Page Slide Show / Köszönöm szépen
Köszönöm szépen

Köszönöm szépen

PIŠE: Aleksandar Bećić
Ako vas buni naslov, da odmah damo i prevod: „hvala lepo“! Prevod je inače sa mađarskog jezika. To je fraza koju su – verovatno – rekli Ištvan i Balint Pastor, otac i sin, lideri Saveza vojvođanskih Mađara. Odmah posle završenih konsultacija sa čovekom koji će nas u narednom periodu voditi u „svetlu budućnost“ (tako se u provladinim medijima opisuje period koji je pred nama). 
Koliko će budućnost biti svetla, na svojoj koži će osetiti mnogi. Ponajpre radnici. Jer – da se ne lažemo – onaj Nacrt zakona o radu što ga je pisao Radulović, pa zbog toga ekspresno napustio vladu Srbije po svoj prilici će morati da bude usvojen. Sa blažim izmenama, čisto da se pojedinim dežurnim bundžijama zamažu oči.
Ah, da: osim njih (radnika) izmene zakona o radu proklinjaće i oni koji su do juče sedeli u svojim kancelarijama i po ceo dan proveravali da li im se neko javlja na Fejsbuku, Tviteru, ForSkveru, Linkdinu, Instagramu i ostalim društvenim mrežama. Ako na vreme nisu obezbedili člansku kartu omiljene stranke (a omiljena može biti samo ona koja je na vlasti), loše im se piše.
Nadam se da će ipak tu „svetlu budućnost“ osetiti i barem nekoliko hiljada službenih automobila u ovoj zemlji. I barem neka stotina izmišljenih direktora u gubitaškim javnim preduzećima. I koja desetina fantomskih agencija za istraživanje ruda, gubljenje vremena ili smešno hodanje.
Vreme je, kažu, za oštre reforme. Zbog kojih ćemo za dve godine (što je inače nov podatak – ubeđivali su nas da će biti bolje već ove) živeli kako dolikuje čoveku. Što sada nije slučaj. Sada život(inj)arimo. 
Kažu – mora se. Mora se baš tako. Poštedeće (zasad) penzionere. Ostali će morati da stisnu zube. A narod u Srbiji je navikao da stiska zube. I ne samo da je navikao, čak to i voli. Istorija je to dokazala.
Nego da se vratimo mi postizbornoj matematici.
Posle sastanka sa Pastorima, Vučiću je potrebno samo još tri poslanička glasa u Skupštini Srbije da dobije dvotrećinsku većinu kako bi menjao Ustav ove zemlje. Da li će te glasove uzeti od Stranke demokratske akcije Sandžaka, koja je dobila taman toliko poslaničkih mesta, ili će se ipak okrenuti ka Novoj demokratskoj stranci – manje je bitno. Bitno je da je Vučić ovu partiju šaha (na koju se pozivao tokom kampanje) odigrao – s pozicije preuzimanja vlasti – bez greške. 
Ako bude dovoljno zreo – nema sumnje da će kod Tadića obezbediti (barem) 18 glasova koji mu idu u prilog. Time će sebi moći da dozvoli i luksuz da se u dogledno vreme zahvali Novoj Srbiji Velimira Ilića na dosadašnjoj „saradnji“ u predizbornoj koaliciji. To ne bi čudilo, jer su se Veljini puleni tokom poslednjeg izbornog ciklusa držali prilično pasivno, uspavani odlukom da Tomislavu Nikoliću dodele status počasnog građanina Čačka (odakle je, kao što znamo, Ilić magistar Velimir). Mislili su, valjda, da je to dovoljno da bi se obezbedilo pokoje ministarsko mesto.
Ivica Dačić i njegovi socijalisti, zajedno sa PUPS-om i Jedinstvenom Srbijom u samo dva sata (koliko su trajali razgovori Vučića sa Pastorima) izgubili su dobar deo tla pod nogama na koje su optimistički računali posle saopštavanja konačnih rezultata republičkih izbora održanih 16. marta. 
Gube ga, doduše, i svakodnevnim izveštajima u medijima: posle višemesečnog „tačkastog“ miniranja Ivice Dačića kroz afere u policiji, na televiziji, pominjanja veza socijalista sa tajkunima i organizovanim kriminalom, na red su došli i Palma – proturanjem vesti da se obogatio na trgovini ugljem, i na kraju – PUPS doo, koji je iznenada doveden u vezu (najpre) s mitomanijom (a u ovom slučaju to označava primanje mita, a ne sklonost čelnika partije da pričaju mitove), a sada i sa finansiranjem od strane „čika“ Miška (što mu opet, u neku ruku, može biti protumačeno kao mitomanija). 
Ne treba ni sumnjati da će, nakon prekomponovanja republičke vlasti, krenuti sa „ozbiljnim“ „medijskim“ lobiranjem za izlazak na izbore u Vojvodini. Razlog više da SNS pruži ruku NDS-u: u toj koaliciji je ne samo Tadićeva stranka u formiranju, te Zeleni Srbije, nego i Liga socijaldemokrata Vojvodine.
A onda? Onda možemo lepo da krenemo u izmenu Ustava. Što je (za sada stidljivo) najavio Master Toma. Nego, koliko da vam kažem: počnite da učite mađarski jezik. Trebaće nam. Na kraju krajeva, čovek je onoliko bogat koliko prijatelja ima. I koliko jezika govori. 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Jedan komentar

  1. Vera Nastasovic

    Možda ste i u pravu što se tiče SPS-a i PUPS-a, ali postoji još jedna mogućnost. Da li mislite da je verovatno da je SNS dobio nalog od Rusa da mora da uzme koalciju SPS u vlast, a on sad pokušava spinovanjem i povampirenjem pojedinih afera da izazove kod naroda netrpeljivost prema SPS-u. To bi mu bilo opravdanje kod Rusa zašto nije mogao da ih uzme u koaliciju. A Rusi traže da SPS bude u vladi zbog Južnog toka i NIS-a, žele da zaštite svoje investicije, to je bar sasvim jasno (a mislim i vrlo opravdano).

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top