Početna / Front Page Slide Show / Kosovo 6:1 Srbija
Kosovo 6:1 Srbija

Kosovo 6:1 Srbija

PIŠE: Aleksandar Bećić

Neko se u ovoj zemlji pravi blesav. Neko ne želi da prizna istinu. Neko ne želi da kaže da je ono što je Kosovo danas uspelo da uradi u UEFA, potpuno normalna stvar, sa kojom se Srbija složila i to pre čitave tri godine. Da budemo još precizniji, na ovakvu stvar se Srbija, zapravo, obavezala. 

Davnog 19. aprila 2013, tadašnji predsednik vlade Srbije Ivica Dačić i premijer (samoproglašene republike) Kosova Hašim Tači potpisali su u Briselu Prvi sporazum o glavnim principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Tačka 14 tog sporazuma glasi: „Dve strane se obavezuju da neće jednu drugu blokirati, niti podsticati druge da blokiraju evropske integracije druge strane“. 

Zašto mislite da je učešće u sportskim savezima i takmičenjima bilo šta drugo od oblika evopskih integracija? S obzirom na to da sport ruši sve granice, da su sportisti najbolji ambasadori svojih zemalja (prepoznajete ove fraze, zar ne), priča kako će FSS i Ministarstvo sporta Srbije da pokrenu kontraofanzivu je ništa drugo nego – pucanj iz prazne puške.

O, da: Statut UEFA predviđa da samo zemlje članice UN postanu članice evropske fudbalske federacije. Ali, kao što i iz srpskog zakonodavstva znamo, statuti i zakoni postoje zato da se ne poštuju, prekrajaju i zaobilaze. Ako je tako kod nas, zašto bi bilo drugačije u inostranstvu?

Priča Marka Đurića, tehničkog predsednika Kancelarije (tehničke) vlade Srbije za KiM da će FSS tužiti Evropsku fudbalsku uniju Sudu za sportsku arbitražu u Lozani zbog odluke da primi Kosovo u članstvo, zvuči neubedljivo, tužno i smešno u isto vreme, i izaziva samo gorčinu pred nesposobnošću zvaničnog Beograda da zaustavi ovo zajebavanje Srbije u međunarodnim organizacijama bilo koje vrste. 

Kosovo je, gospodo iz Nemanjine 11, već primljeno u raznorazne sportske (i ne samo sportske) federacije. Evrovizija. Rukomet. Plivanje. Pre nekoliko dana su osvojili i prvo mesto u džudou za žene usred Rusije, u Kazanju, pa se tamo vijorila zastava Kosova i slušala se himna. Kosovo će učestvovati na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, pa nešto ne vidim da smo se tužili ili da smo dobili taj proces, ne sećam se da je neko iz MOK-a rekao Vladi Divcu – poslušaćemo vas, Kosovo ne može na Olimpijske igre.

Tomislav Karadžić je odavno znao da će ovo da se desi i trebalo je na vreme da saopšti tužnu činjenicu: da nije uspeo da ubedi dovoljan broj predstavnika drugih članica UEFA da glasaju protiv prijema Prištine u evropsku fudbalsku porodicu.

Da se razumemo: Ne navijam ja da Kosovo bude primeljeno u UEFA. To me, iskreno, ni najmanje ne interesuje. Smatram da je Kosovo ništa drugo do kriminogena banana teritorija, na kojoj vladaju gospodari smrti: šverceri oružjem, drogom, ljudima, organima, pod patronatom međunarodne organizacije. Ah, da: I srce Srbije.

Oni koji su potpisivali prvi i drugi briselski sporazum (Ivica Dačić i Aleksandar Vučić) morali su davnih dana da nam kažu kako je priča o Kosovu za Srbiju završena. Da se samo možemo nadati da nam neće i zvanično tražiti da priznamo Kosovo kako bismo (recimo) ušli u EU ili u neku drugu organizaciju.

Ako mi još neko kaže kako je strategija zvaničnog Beograda prema Srbima na Kosovu danas odgovornija nego što je bila pre četiri godine, zapitaću se da li ta osoba ume da čita ili sve vreme drži člansku kartu u rukama.

Đuriću, prema mojim proračunima, Kosovo je Srbiji zabilo šesti gol. Mi smo njima uspeli da damo jedan. I to u prvom poluvremenu ove dugotrajne zajebancije. Prestanite više da nas lažete. Predali ste Kosovo. Ili prodali. Kako vam drago. 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top