Početna / Front Page Slide Show / Kontraekspoze obične građanke
Kontraekspoze obične građanke

Kontraekspoze obične građanke

PIŠE: Olivera Stevanović

Moj premijeru, ja sam Ime i Prezime, JMBG taj-i-taj, sa plaćenim taksama za sva moguća uverenja da sam državljanin Republike Srbije. Živo biće. Takozvani čovek – odnosno žena koja živi u Srbiji i koja nije glasala za tebe. Živimo u istoj zemlji Srbiji, ali u dve različite realnosti.

Ima nas ukupno oko devet miliona: Ljudskih bića koja imaju svoje svakodnevne potrebe i koji mahom žive od posla, ako im prilikom rođenja usud nije zapisao da budu čelnici naprednjačke stranke ili društvance oko tih čelnika, koje živi lagodno i koje pojma nema, niti ga zanima koga zastupa i u čemu ga zastupa.

Ovo je moj kratki kontra-ekspoze na program Vlade Srbije. Ovo se tiče mene, ovo je životno važno i zato imam potrebu da progovorim, iako nisam poslanik čija se reč možda (a možda i ne) računa, zavisno od toga kom klanu pripada.

Krađe, lopovluk, korupcija, pljačka narodne imovine, rasprodaja budzašto fabrika u privatizaciji, zelenašenje banaka… O tome već i vrapci znaju; I oni jadni žive od naših mrvica kojih uskoro neće biti. Pa, ako vam nije do nas, ono barem zbog  vrabaca u ovoj zemlji –načuljite uši, otvorite oči: 

Vi ne znate kako to izgleda kad se živi od 22.000 dinara za mesec a zastupate milione ljudi koji tako žive: Neizvesno, na silu, pomoću trika od petog u mesecu, kada plate astronomske račune za vodu, struju, komunalije, prevoz i pelene. I onako usput se sve više razboljevaju i bukvalno umiru od stresa i gladi na kraju tužnih krajeva .

Pelene za odrasle su  najnovija stavka u porodičnom budžetu za radnike kod stranih investitora: modernih robovlasnika koji nemaju osećaj za svoje radnike i tretiraju ih kao potrošne mašine koje čak ni ne moraju da amortizuju, nego po isteku njihovog roka trajanja – zaposle nove bednike. Znate, nekada je postojao ZUR – Zakon o udruženom radu koji je štitio prava radnika. Zaista štitio. Sindikati su se bavili nabavkom zimnice, uglja i letovanjima.

Sada je drugačije. Za prava radnika se niko ne bori. Čak ni sindikati. Zato – kao prelaznu meru predlažem da se novim Zakonom o radu ustanovi i novo radno mesto: Piš-potrčko koji će da menja radnike na traci kada oni odu da piške ili sačuvaj me bože kake – ako imaju šta, jer je pitanje da li su imali šta da jedu. Piš-potrčka bi mogli da finansiraju radnici od svoje neto minimalne zarade novcem koji odvajaju od usta da bi kupovali pelene koje nose dok su na poslu i rade upišani. Verujem da bi se puno ljudi javilo za taj posao jer novac koji ide mesečno za pelene nije uopšte mali, a tek nije mali ako se odvoji od mizerne dnevnice od koje svakako ne može da se preživi.

Kada progutate knedlu i vratite oči iz koluta – predlažem vam da za sledeću sednicu u Parlamentu stavite sebi pelenu za odrasle i ne napuštate zasedanje da biste stvorili neposrednu, živu, autentičnu sliku sebi o tome koga zastupate, kako ga zastupate i kako vam žive radnici koji rade kod stranih „investitora“. Te pelene se inače prodaju u apotekama i koriste se za teško bolesne ljude koji ne mogu da ustanu iz kreveta da bi vršili nuždu. To ne piše u uputstvu za upotrebu na pakovanju pelena jer se podrazumeva da su namenjene za odrasle nemoćne i bolesne osobe i nisu predviđene za zdrave, obmanute i ucenjene ljude koji, da bi preživeli, moraju toliko da se ponize pred gazdom. 

Vi, dragi premijeru, zastupate upišanu i ukakanu Srbiju – i to je veličanstveni rezultat Vaše politike i brige za nas.

Minimalna zarada treba da omogući preživljavanje od prvog do prvog u mesecu, a ne od prvog do petog, kao što je to unazad nekoliko godina, tokom kojih su nam za vratom privatni izvršitelji sa zadatkom da nas izbace iz kuća i stanova, jer nemamo pare da platimo vodu i struju, kamate i razne sudske troškove. 

I to je rezultat Vaše politike i brige za narod.

Predlažem vam da, u sklopu svih onih genijalnih ideja koje ste iznedrili, ustanovite i novu valutu: Dinar-sat. Jedan dinar-sat će da vredi jedan sat života, za jedan sat na poslu radnik treba da dobije četiri dinara, odnosno da preživi četiri (4) sata kad ne radi. On i ostali koji ne rade, a koje on, radnik, izdržava. 30 dana x 24 sata = 720 sati tj. 720 dinara nek bude minimalna plata za mesec dana. Ta plata će da pokrije hranu, struju, vodu, komunalije, prevoz… ono što se zove mesečna potrošačka korpa… Životna korpa koja nam je sad skoro prazna. Trenutno minimalna plata vredi (traje) pet dana  maksimalno. Ostalih dana se jede hleb i pašteta, cvokoće  i strepi od izvršitelja.

Živimo kao skotovi, u bedi i nemaštini, a država redovno ubire svoje prihode. Nek ubire, tako i treba… Ali, premijeru, primite k znanju da krava koju muzete samo što nije lipsala. Činjenica da to nije bilo na televiziji ništa ne menja u stvarnosti.

Za kraj, premijeru, predlažem vam da napravite rijaliti, u saradnji sa RTS-om, mada su vam neke druge televizije više prirasle srcu: Da proverite kako žive vaši podanici. Da se malo uživite u njihove živote. Da uđete u neku običnu, radničku porodicu, gde njeni članovi rade u fabrikama koje ste Vi otvorili. Da malo radite s njima. Sa sve pelenama na dupetu, da bi Vaš lični doživljaj bio kompletan. Tako biste konačno imali predstavu o pravoj Srbiji, a ne o onoj u kojoj Vi živite. Jer, te dve Srbije se previše razlikuju.

Kad bi bilo prava i pravde u ovoj zemlji tužila bih Vas za obmanu i naknadu štete za proćerdan život jer sam glupo verovala da će biti bolje i nisam otišla iz Srbije.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Gost Kolumnista

Gost kolumnista ponekad ima biografiju. A ponekad nema. Gost kolumnista može da se ponaša kako hoće. Gost kolumnista svoju sliku čuva za sebe. I Ti možeš biti Gost kolumnista.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top