Početna / Front Page Slide Show / Kolačić. Sudbine
Kolačić. Sudbine

Kolačić. Sudbine

PIŠE: Aleksandar Bećić 
Neću dugo da vas smaram u ovoj kolumni: hoću samo da postavim nekoliko pitanja za taj famozni (čuj, famozni) kolačić sudbine. 
S obzirom na to da je kolačić ove vrste kineska umotvorina, da li to znači da ćemo u budućnosti ipak kopati kanal Morava, jer su se Kinezi otvorili za koju hiljadu milijardi? Mislim, može i dinara, ne moraju evrići.
Da li to znači da će Kinezi da nam grade Beograd na vodi, pošto im je dobro išlo sa Šangajem, Hong-Kongom i drugim „gradićima“? I hoće li tu biti neki novi kineski tržni centar? Sve sa onim divnim proizvodima proizvedenim u PRC-u? Da ne bude zabune, PRC nije Penzionersko-rekreativni centar (vlada u kojoj je bio PUPS je pukla). Nije ni ono što ste vi mislili a što se odnosi na koitus interruptus, već je to skraćenica od Peoples Republic of China!
Idemo dalje:
Ko pravi ove kolačiće? Od kog brašna? Šta je sastav? 
Na kom papiru se štampa poruka? 
Da li je papir recikliran? Ako jeste, da li zadovoljava standarde za upotrebu prilikom pravljenja ambalaže proizvoda za ljudsku ishranu? Da li je štampa obavljena na ovom papiriću u kolačiću sudbine izvedena ekološkim bojama? Da li ste sigurni? Da li je kolačić pečen u rerni na struju, ili ste poslušali recept ministarke Zorane M pa ste ga pekli gasom? Ili peletom?
Nego, bez sve šale, sad mi je lakše! Shvatio sam da me Aleksandar V (a V je od veličanstveni, a ne od Vučić) – voli! Shvatio sam da mogu mirne volje sve do izbora (a tog dana ne mogu – jer je izborna ćutnja) da pišem šta mi god padne na pamet o njegovoj stranci i članovima najužeg rukovodstva (a njih ima – koliko god vam duša ište).
Znate kako sam to zaključio? Pa, tako što je na papiriću koji je sve sa kolačićem došao do mene, pisalo „Ti i ja smo tim koji pobeđuje“. 
Lako li je biti vidovit kao Alek.
On zna da pobeđuje, jer uz sebe ima puk od oko 500 ljudi koji svakodnevno po društvenim mrežama šire njegove mudre misli.
On zna da pobeđuje, jer mu na tom putu ne može stajati ni sneg, ni specijalci, ni rudari, ni radnici, ni Miškovići, ni njegovi plaćenici (fuj, fuj) ni svi oni koji su nezahvalni onim što je On uradio za nas u poslednjih 18 meseci. Ma na njegovom putu ne mogu biti ni njegovi dojučerašnji prijatelji iz one vlade koju želimo da što pre zaboravimo!
A ja, ja znam da sam u njegovom timu!
S obzirom na to da će Alek – kao pobednik – dobiti mnooooooooooogo, očekujem da meni, kao delu njegovog tima – da polovinu! 
Eto, on nek bude predsednik vlade, a ja ću potpredsednik. Ne moram da budem čak ni prvi (potpredsednik vlade), jer bih time, inače, prekršio Zakon o vladi Republike Srbije. Koji ne predviđa kategoriju PPV. To ne predviđa ni Ustav, ali, ko te pita za Ustav, pored onakvog Ustavnog suda, kakav je parkiran u Bulevaru kralja Aleksandra. Obrenovića, a ne Veličanstvenog.
Idem ja polako kući. 
Da kažem ženi da više ne razmišlja o kreditu, rati, automobilu, vrtiću, novom nameštaju, kuhinji, letovanju, zimovanju, placu, svom poluraspalom jugu… 
Jer, ja sam u timu! A on i ja smo – tim koji pobeđuje! 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Jedan komentar

  1. A, evo ja opet teram po svom. Umesto da kao sav pametan svet, uzmem pravi kolacic, ja se juce izvikah na coveka iz pobednickog tima. Jos imam nameru da odem direktno gde se prave kolacici, ne da uzmem jedan, glupo skroz od mene kad ih vec ima u izobilju, nego da im kazem da ne zastrasuju narod kojekavim nazovi anketama koje su u stvari popisi pristalica i nepristalica. Nije to samo agresivno, to je zastrasivanje. Ako neces kolacic, bices upisan, pa neces da dobijes nista, za mrvu secera ima da molis. A sta se desava. Dodje lepo covek, kaze predstavlja Naprednu stranku, pita hocu li izaci na glasanje. Gledam ga ja i odmah bih mu sve rekla, ali cutim i strepim da ne primeti kako mi para izlazi iz usiju, kako vatrene varnice sevaju iz ociju. Kazem da cu glasati, naravno, samo da bih cula sta sledi dalje. I sledi, valjda taj kolacic, pita on da li sme da me pita hocu za koga cu glasati, i da li cu glasati za Naprednu stranku. Jos se ja savldavam, kazem da necu da mu kazem, i da, naravno, ne sme da me pita. Pitam ja njega ko mu je rekao da tako govori, zna li on da krsi Ustav i zakonom zagaranovano pravo gradjana o javnom neizjasnjavanju politickog opredeljenja.Nista se on ne uzbudjava zbog toga, vec mi rece da ne moram i da mu kazem ime i prezime. E, tu ne izdrsah vise da zadrzim ni paru, ni munje i gromove. Zasuh ga pitanjima:`MoliM, sta kazete, hocete da upisete moje prezime a zasto?????!!! Kazite vi mene vase ime i prezime, i dajte da vidim kakvi su vam to spiskovi?` Vidim ja listu imena komsija, adrese, glasace za nas, nece glasati, a mnogo onih sto ce za nijih. Kazem ja njemu, ne kontrolisem vise ni glas. Prenesite tom svom rukovodstvu da krse zakon, da ako je ovo anketa i one su anonimne, osim kad nisu javne i mogu svi da vide i cuju i pitanje i odgovor, i onoga ko pita i onoga ko odgovara. Pravljenje spiskova je potpuno nezakonito, i recite mi kako se vi zovete. On rece, S. N. Gledam ja tog coveka sedamdesetih godina, vidim uplasih coveka, sav se unervozio i kaze:` Mogu ja gospodjo da napisem da niste kod kuce. Pa nemojte mene, gde ste mene nasli, ja ovo radim za pare`. I ne sazalih se ja, vestica prava, sve vise iznervirana, sasuh na njega plamene lopte. `A, pa ako je za pare, jos gore, ne za vas, nego za njih. I kako mozete i vi za pare da krsite zakon?` Dobro jeste da lupam i ja, idealista i neprilagodjena, kao da ne znam gde zivim, kao da ne znam da ovde zakon sluzi da se oni koji ga krse mogu da se pozivaju na njega. Ode covek, ostah ja. I sve se nesto mislim kako nikad necu biti pametna, nije ovo prvi put ali ovi spiskovi, i tolika smelost da javno trazi moje prezime da ga upise, izbacilo me iz takta. A ni to sto ga nisam dala, nista ne znaci, znaju adrsesu. Pa sad uzivaj, kazem ja sebi, nista ne znaci sto si rekla da bi isto reagovala da je bilo koja partija dosla sa takvim zahtevom. Kolacic neces dobiti sada sve i da hoces, ima da te stave na crnu listu, ni mrvicu secera nema da dobijes. Eto to se radi kod nas u Zemunu, Novom Beogradu, juce se ceo dan iscudjavamo dokle mogu da ne postuju nikoga i nista. A mogu izgleda i vise nego sto mogu. A sto se tice grada na vodi, Aleksandre, PRVI je tako odusevljeno pricao o tome pre neko vece, kao da smo srecnici, i ne znam zasto se onda meni plakalo od muke, mora da ne znam ni da budem srecnik. Jeste da nije znao imena gradova, i jos po neke bitne podatke koje je sam pokusao da navede, zaboravljajuci da ih nije upamtio, ali kako sam rece` Ko ce to jos sve da popamti`
    Kolumna mi se mnogo dopala, olicna satira, kolacic sudbine…crni humor na delu. Da puknes, ali ne od smeha, vec od muke.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top