Početna / Front Page Slide Show / Ko se, zapravo, okliznuo o bananu?
Ko se, zapravo, okliznuo o bananu?

Ko se, zapravo, okliznuo o bananu?

Da nije tužno, bilo bi, zapravo smešno govoriti o poštenju srpskih političara. Za sve njih (uveren sam – baš za sve) postoji negde, u nekoj „fijoci“ (računaru, sefu, USB-stiku) neki snimak, podatak, prijava, dokaz. I svi ti dokumenti u bilo kom obliku su – u rukama nekih interesnih grupa – suštinski smrtna presuda u političkom smislu. 
Slučaj u kom se posle toliko godina šuškanja po kuloarima pojavio na internetu snimak načinjen prilikom sastanka Ivice Dačića i Rodoljuba Radulovića samo je živi dokaz za to.
Međutim, neverovatno je kako se, i kojom brzinom, u ovom slučaju vladajuća politička scena ujedinila da osudi što je snimak – objavljen. Uključujući i – Master Tomu Bajčetinskog.

ODBRANA IZ ČIČA TOMINE KOLIBE 
Ivica-Dacic-i-Tomislav-NikolicČovek koji već četiri godine stoluje na Andrićevom vencu i predstavlja se kao predsednik Srbije je tako izjavio kako Ivicu inače ne voli, ali  da ne bi voleo „da se to bilo kome desi. Ovo nije napad na njega zbog nekog poluživota, nemorala, ovo je nešto što treba da radi ozbiljna država, policijska istraga, to nije za javnost. Kad to procuri u javnost onda je čovek već osuđen. Sad cela Srbija verovatno misli – pa vidiš ti ovo…“
Eto. To vam je rekao Master Toma.
Čudi me da posle onog koferčeta niko u državi Srbiji nije pomislio (kako reče Master Toma) „Pa vidiš ti ovo…“ 
Čudi me, doduše i izjava Aleksandra Vučića, koji je u Nemačkoj (posle sedenja na kanabetu s Merkelovom) izjavio kako će se „video-snimcima pozabaviti kada se za tri dana vrati u Beograd“… 
Izvinite, moliću lepo, ali mi se čini da tim snimcima treba da se pozabave neki drugi organi, kojima su na čelu razni Selakovići i Stefanovići, a ne srpski premijer. No – dobro. Čudi me, takođe i izjava ombudsmana, Saše Jankovića. Reče on da  korišćenje „snimaka službi bezbednosti za medijsku diskreditaciju, a ne procesuiranje, predstavlja tabloidizaciju države“.

E, KAD SMO KOD TABLOIDIZACIJE DRŽAVE
slavko ćuruvija, afp foto andrej isaković
Koliko god neko ne voleo tabloide u Srbiji – mora da zna: tabloidi su (i to pišem po ko zna koji put) postali alfa i omega novinarstva. Ne samo srpskog, nego i svetskog. Da ne upoređujem tiraže „ozbiljnih listova“ i tabloida ovde i u svetu. Da ne upoređujem rejtinge „ozbiljnih TV stanica“ i „tabloidnih“. Uostalom, gospodo političari i funkcioneri, za tabloidizaciju ste sami krivi. Jer, kada bi sve u državi bilo transparentno i dostupno očima javnosti, ne bi bilo potrebno da se svako malo objavljuju tekstovi koji imaju šokantne, skandalozne i zaprepašćujuće naslove. I da, gospodo političari i funkcioneri, tabloidi svuda u svetu služe – baš za to.
Nego, recite vi meni:
Da li biste, recimo, ocenili aferu Votergejt kao tabloidnu ili kao posledicu ozbiljnog, istraživačkog novinarstva? 
Da li biste, recimo, pisanje pokojnog Slavka Ćuruvije ocenili kao tabloidno ili kao istraživačko?
Da li biste dokumente Vikiliksa i Snoudena koji su objavljeni u raznim medijima ocenili kao tabloidizaciju ili kao istraživačko novinarstvo? 
Tanka linija, zar ne?
Zato, da se ne lažemo: s obzirom na to da moćnici kontrolišu svaki dnevni list u ovoj zemlji, a bogme i svaku televiziju s nacionalnom (ili regionalnom) frekvencijom, istraživački novinari moraju da se  prebace na internet. A na internetu ih ne možete baš tako lako kontrolisati. 
Zbog svega toga – gospodo političari i funkcioneri – vi jednostavno nemate pravo da ono što je KRIK objavio – nazovete tabloidizacijom, političkom ucenom i sličnim nazivima. Vi treba da insistirate na tome da se konkretna istraga o razgovorima na spornim snimcima što pre sprovede do kraja, kao i da obavite istragu zašto to nije urađeno do danas. Tek onda možete da proveravate kako je snimak procureo do Dojčinovića, koji se inače bavio isključivo istraživačkim radom od kako je kročio u srpski medijski brlog.

IVICA NE PRIZNAJE DA SE OKLIZNUO O BANANU 
Dacic-i-BananaIstina, pre svega, na snimcima koji su objavljeni nema tona. Istina, Ivica je pre nekoliko godina i sam rekao da se „sastao 2008. i 2009. nekoliko puta sa Radulovićem“, ali da on „u to vreme nije bio optužen ni za šta“.
E, kad su snimci (bez tona) došli u javnost, Ivica je izjavio kako je sa Rodoljubom Radulovićem pričao o njegovim (Bananinim) ljubavnim jadima i o porodici. Moguće. 
Samo dan kasnije Ivica se dosetio da obavesti javnost kako je Miša Banana bio pristalica DS-a i kako ga je nagovarao da se dogovori o svemu sa Tadićem.
„Pa vidiš ti ovo…“
Međutim, ono što je loše, a što Ivica kaže je – kako je „nakon današnje izjave bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića očigledno da su postojale parapolicijske snage koje su radile za jednu osobu“…
Uz to – dodaje da snimci na kojima su on i Rodoljub Radulović služe za „ucenjivanje i izazivanje političkih potresa“, kao i da nije „nikada imao tajne sastanke, postojala su samo tajna praćenja„.
Ne bih da zvuči kako branim Tadića, ali, koliko je novinarima u znanju – snimke su načinili operativci BIA. I oni su te snimke veoma brzo predali Tužilaštvu za organizovani kriminal. Tako da nisu u pitanju „parapolicijske snage“, nego Bezbednosno informativna agencija. Osim toga, sva praćenja BIA (ali i VBA, VOA, CIA, NSA, BND, FSB i mnooooooooooooooooogih drugih agencija, da ih ne nabrajam i ne zbunjujem publiku) – su tajna.
Pa šta želiš, Dačiću? Da ti neko priđe i kaže: „Dobar dan, ja sam Zoran Petrović (ime uzeto slučajno, op. aut.), operativac sam BIA (pokaže legitimaciju) i danas ću da vas snimam?“
A potom, biser nad biserima: aktuelni ministar spoljnih poslova, nekada ministar policije, reče da „nije idiot da u prisustvu policije radi nešto nelegalno“.
Aha. Kako da to shvatimo? Da bi radio nešto nelegalno da policija nije bila tu? 

DA LI JE TADIĆ ZAISTA TEMPIRAO PUŠTANJE SNIMAKA? 
boris_tadicAko je verovati bivšem predsedniku Srbije – odgovor je – ne.
Ali, hajde da hladne glave pogledamo da li mu je to trebalo u ovom trenutku.
Da li je Tadić mogao da uđe u vladu sa Vučićem posle izbora? Mogao je. Ako je mogao sa Dačićem, mogao je i sa Vučićem. Eh, tek bi tu nastalo nacionalno pomirenje, poput onog kada se izljubio sa Ivicom i najavio da će (tadašnji) DS i SPS kreirati put Srbije. Doduše, taj put nije ispao baš dobar, ali, o tome drugom prilikom.
Da li je Tadić ušao u vladu sa Vučićem posle izbora? Nije. Njegova stranka je prešla cenzus na vanrednim republičkim izborima i time je ostvarila svoj primarni cilj – ulaska u Parlament.
Da li je do sada iz Evrope bilo pritiska na Tadića da uđe u vladu sa Vučićem? Verujem da jeste. Jer, da se ne lažemo – Tadić se sreo sa većinom svetskih lidera i EU lidera i sa njima je ostvario sasvim dobre kontakte. Tadić je te pritiske (očigledno) odbio. Čak i na lokalu.
Da li bi Tadić mogao sada da uđe u rekonstruisanu vladu, kada se Vučić vrati ljut sa raznih putešestvija po inostranstvu i zašilji čelo? Mogao bi. Ali – time bi načinio politički salto mortale i (s obzirom na količinu sportskih povreda do danas) verovatno na taj način – završio svoju političku karijeru koja – svidelo se to nekom ili ne – još uvek traje.
Nego, pošto sam citirao Dačića, da citiram i Tadića:
„Očigledno je za svakog mislećeg pojedinca da se radi o sukobu unutar vlade, jer niko ne bi smeo iz vladinih institucija da pusti taj snimak bez dozvole najviših funkcionera. Kao predsednik SDS neću učestvovati u ovoj debati u kojoj režimski mediji pokušavaju da prebace pritisak i težište pažnje na opozicione stranke. Ne pada mi na pamet da uđem u aktuelnu vladu. Nema nijednog razloga da se komporomitujem učešćem u toj vladi, a još manje mi pada na pamet da menjam Dačića na funkciji na kojoj jeste„.

A VUČIĆ? DA LI MU TREBA DA OTERA IVICU? 
vucic-merkelStvarno, da li Vučiću treba da se otarasi vernog političkog partnera koji je 2012 statirao u kukuruzu na poziciji premijera (jer je činjenica da je sve važne odluke donosio PPV), a potom u sledećoj podeli karata prepustio kormilo srpske verzije Titanika Reformatoru Velikom?
Lično – mislim da je odgovor potvrdan.
Još početkom ove godine postojale su osnove da se govori o sukobima u vladajućoj koaliciji (koja je postojala i prošli put, pre svega zbog alavosti funkcionera SPS-a i veoma gladnih funkcionera SNS-a). I ti sukobi su logički morali da budu stišavani (jer smo došli na čelo OEBS-a, a morali smo i da potpišemo Brisel 2). E, sad, u septembru, kada je u Briselu potpisan sporazum koji pojedinci karakterišu kao nešto što je gore od onog Ahtisarijevog plana, a kada je OEBS dokazao da je funkcionalno nebitan u odnosu na ono što se dešava u EU, NATO i UN, sada kada je naše predsedavanje pri kraju, Aleksandar Vučić može komotno da se vrati u Srbiju i kaže: „idemo na izbore“. 
I da ih dogovori sa svojim političkim očuhom, Master Tomom.
Dok je još dovoljno jak da može da dobije većinu u parlamentu. 
Dok SRS ne dobije još više vetra u leđa, jer Vojislav Šešelj ozbiljno prikuplja sve one koji su „izvisili“ kod Super Aleka i Master Tome.
Dok još malo pocepa već onemoćalu i iskompromitovanu koaliciju socijalista, penzionera i Palminih pulena.
Dok dodatno polomi kičmu DS-u u Vojvodini, u kojoj su aktivisti te stranke ostavljeni na milost i nemilost aktuelnog rukovodstva, i ohrabri stvaranje barem još jedne, levičarske frakcije u centru Srbije.
Ostalih se Aleksandar Vučić ne boji.
Jer – na sledećim izborima (skoro) svako će biti spreman da zakuca na njegova vrata i ponudi mu da pravi većinu u parlamentu. 
A Aleksandar Vučić (još uvek, sada više nego ikada) treba Evropi. Već vam je jasno zašto. Samo, nemojte zaboraviti: Angela Merkel je govorila kako je Vladimir Putin njen veliki prijatelj. A sad?
Ne brinite. Danas je bio osmi dan devetog meseca 2015. Sutra vam – neće biti bolje.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Jedan komentar

  1. U ovoj banana državi već odavno j… lud zbunjenog ali kad je drp u pitanju jedni druge itekako štite.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top