Početna / Front Page Slide Show / Ko je izda’ a ko je pizda?
Ko je izda’ a ko je pizda?

Ko je izda’ a ko je pizda?

PIŠE: Aleksandar Bećić

Dobro, dakle, parafirali smo sporazum sa Prištinom. Da li ćemo ga potpisati to ćemo, kažu, videti do ponedeljka. Da se ne zavaravamo: potpisaćemo ga. Da nam se vicepremijer više ne bi tresao od straha šta će sa Srbijom. I da nam premijer više ne bi mazio po kosi Ketrin Ešton. U Srbiji ipak ima lepših žena. Buni vas ova formulacija „parafirali jesmo, potpisali nismo“? Pitate se zar to nije isto? Da vam ukratko objasnimo (bez namere da pametujemo): paraf je skraćena verzija potpisa (u ovom slučaju verovatno IDač umesto Ivica Dačić) koja se stavlja na svaku stranu ili na mesto koje želite da osigurate da se neće promeniti prilikom sledećeg sastanka. On označava da je nešto pročitano, viđeno. Potpis (puno ime i prezime na takvim dokumentima) podrazumeva da se sve ono što je parafirano – i prihvaćeno.

JOŠ SAMO TOMIN BLAGOSLOV
Ako se onda pitate zašto sve ovo nije potpisano, kad je već parafirano, odgovor je jednostavan: državna delegacija mora da obavesti predsednika Srbije šta je uradila, pa da im on onda blagoslovi još jednu upotrebu poluraspalog državnog aviona za put u Brisel. I možda da im da poneki orden. Nije odavno, a mora čovek da ostane u kondiciji.
Meni lično – parafiranje nije neko iznenađenje. Samo mi je žao naroda (celog, a ne samo onog na Kosovu i Metohiji) kog su raznorazni političari iz raznoraznih garnitura vukli za nos sve ovo vreme. I nervira me što smo se godinama delili na patriote i izdajnike. Jer, ko bi pre četiri godine potpisao neki papir o Kosovu (i Metohiji) u Briselu, bio bi izdajnik. Tako su nam govorile patriote. A onda su patriote došle na vlast. I potpisale papir o Kosovu (i Metohiji) u istom tom Briselu. Što je, kažu, bilo najbolje za budućnost naroda.
Ne dovodim u sumnju njihovu tvrdnju. Samo želim da konstatujem da sam iz razgovora sa nekoliko ljudi koji se bave političkim naukama i koji su mudriji od mene, zaključio da su patriote (navodno) potpisale papir mnogo nepovoljniji od plana Martija Ahtisarija (koji je ponuđen svojevremeno demokratama).

PATRI(J)OTSKI CINIZAM
Da cinizam vlasti bude veći, setiću se samo da je u jednom dnevnom listu koji više ne izlazi (a bio je blizak današnjim patriotama na vlasti), svake nedelje je izlazila kolumna jednog umnog, a sada mrtvog pisca. Glavni protagonista nije bio Ahtisari nego izvesni Ahneseri… Današnje patriote se ne sećaju ni tog lista ni tih kolumni. Današnje patriote ne sećaju se ni novinara tog lista, koje su ostavili bez posla. Dobro, to je tržišno, kapitalistički i demokratski. A i svaka revolucija jede svoju decu. Najpre onu medijsku.
Vratimo se mi potpisanom, pardon, parafiranom tekstu sporazuma Beograda i Prištine, zbog kog se u prethodnoj rundi razgovora grdno iznervirao HTača (paraf od Hašima Tačija). To je, dakle, gotova stvar. Istorijska, takoreći. Sad samo da dobijemo datum. A Šiptari da dobiju još neko priznanje iz EU.
Jelko Kacin, izvestilac EU za ovaj region (valjda po kazni, jer drugačije to ne mogu da razumem) je izjavio da je došao kraj hladnom ratu. Međutim, ko još sluša Kacina u Srbiji.
Mi smo, dakle, dobili pravo da na severu živimo koliko toliko pristojno, ali pod kapom Prištine. I pristali smo da ne smetamo evropske integracije jednog dela naše teritorije. A ni taj deo neće nas da ometa u tim integracijama. Aferim.
Prema mišljenju Suzane Grubješić, potpredsednice Vlade Srbije koja je zadužena za evropske integracije, u pitanju je „najteža, ali jedina ispravna odluka“.
Za Vojislava dr Koštunicu, nekadašnjeg premijera, lidera DSS, u pitanju je – izdaja državnih i nacionalnih interesa zarad „ništavnog datuma za početak pregovora sa EU“.
Njegova svetost patrijarh srpski Irinej nije se još oglasio. Valjda organizuje moleban za Kosovo. I Metohiju. I ja bih, da sam na njegovom mestu, jer nam je NATO garantovao da se šiptarske snage neće pojaviti na severu Kosova. O enklavama koje su rasute na drugim delovima teritorije KiM ni reč.
Pakujete li se vi što živite u getima?
Ja bih vam preporučio da se spakujete. Sela u Srbiji ionako umiru. Ima zemlje u izobilju. Nećete biti gladni. I nećete se plašiti da se prekrstite.
A mi? Mi ćemo lepo moći da zapevamo „Sreća sreća radost, sreća uživancija“ i to po melodiji one „Kud god da krenem tebi se vraćam ponovo… Ko da mi uzme iz moje duše Kosovo!“
Gde je Vuk Branković da mi potpiše ovaj tekst?

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

2 komentara

  1. Ne mogu da odolim i ne dodam u komentar, odličnom i logičnom tekstu, poetski odgovor i bunt nemirenja.

    Pretnja

    Došlo neko vreme tuđe,
    u beznađe sakrili nam naše,
    embargom i ratom nas plaše,
    to je, kažu, ono što je sada naše.

    Isplivala nečist pa slobodno pluta,
    dedovinu trampiše za siću i slavu,
    dok se kriju iza tuđeg skuta,
    pošten čovek od sramote ne podiže glavu.

    Bez blama i smelo,i poruke javno šalju:
    Savij kičmu i ćuti, kraj se sluti,
    kad si dozvolio da ti pamet i ponos vene,
    ne žali se što si prodat u bescenje.

    A. Slađa

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top