Početna / Front Page Slide Show / Tko leti, vrijedi!
Tko leti, vrijedi!

Tko leti, vrijedi!

PIŠE: Ivan Điković

Voleo sam stripove. I dalje ih volim. Na žalost, ponuda je mršava unazad dve decenije.
Kada sam bio mali, kiosci su se savijali pod obiljem šarenih crtanih romana. Kupovao sam mnogo, čitao sam sve. U našoj kući bilo je razumevanja za moj hobi. Moj otac, umetnik, nije žalio da mi doda za Politikin zabavnik, Stripoteku, Horor, Diznijeva izdanja, Zagora, Bleka, Mr. No-a, Marka.
Ipak, za mene je praznik bio taj dan u mesecu, kada je izlazio novi broj Alana Forda. Doživljaje čuvene i supertajne grupe TNT  sam pratio sa posebnim žarom.
Plejada likova koja je gradila taj, ne toliko izmaštan, koliko, okom autora, opažen svet, graničila se u dečačkom umu sa fantazijom. Svi okrpljeni i odrpani siromasi, ogorčeni na sopstveni neuspeh, nemoćni da u svom univerzumu zarade za „koricu kruha“, bili su u mojim očima strani i nemogući u svetu u kojem sam tada živeo.
Ti cinični i mrzovoljni  stanovnici Njujorka, te selendre od osam miliona duša, koji kaskajući kroz svoje izgubljene živote, gazeći po žuljevima jedni drugima i ne ustručavajući se da besno podvrnu rukave spremni na tuču i agresiju, nalazili su u međusobnim sukobima univerzalni lek za smirenje strasti i trenutni zaborav sopstvenih promašenih života.
Nasuprot njima, stajali su zadrigli bogataši, kriminalu skloni policajci i korumpirani svinjoliki gradonačelnici, čiji se život zasnivao na guljenju kože siromaha i večitom parazitiranju na telu polu-ludog naroda.
Postavljena između ta dva tabora, ispod svih radara, operisala je grupa TNT, suprotstavljajući se velikom skupu antiheroja,  od kojih su mnogi samo želeli da tako ustrojen svet nestane u zaboravu. Paradoks borbe članova grupe TNT, tih najbednijih među bednicima, da očuvaju do srži pokvaren poredak sveta, zauvek ostajući gladni, pocepani i sa rupama na đonovima, činio je da strip pogađa samu suštinu ironije.
A onda je, jednog dana, ljubazna komšinica koja radi na kiosku rekla da Alan Ford nije u prodaji.
A sutra?
Nikada neće da stigne, odgovorila je. Alan Ford je prestao da izlazi u Srbiji.
Umesto njega, izašle su krvožedne naslovne strane prepune vesti o ratu, haosu i smrti.
Siromaštvo, beznađe, nasilje, korupcija i smrad slivnika, preselili su se sa crno belih stranica Vjesnikovog stripa u život u boji, i postali realnost za „22 milijuna mrava“, strateški raspoređenih od Vardara pa do Triglava.
Odjednom su mnogi postali zakrpljeni, gnevni, gladni, opljačkani. Drugi, malobrojni, su natukli cilindre na glavu, nabili tompuse u usta, počeli da se goje i da šutiraju manje srećne „puzavce“ oko sebe.
Život u Alanu Fordu je preko noći prestao da bude zabavan. Neiskvaren smeh je nestao. Zamenio ga je jauk i nervozno škrgutanje zubima.
Radni ljudi i građani su se bunili. Na transparentima je pisalo „Kruha i čokolade.“ Prosjaci su na svojim kartonima žvrljali „Darujte bez okolišanja.“ A „bogatuni“ su punili svoje džepove, prodajući i kupujući našu očevinu i dedovinu. Cijena – sitnica.
I tako više od dve decenije.
Dogorelo je, nadam se. Ideje i laži kojima su nas svih ovih godina razdvajali nestaju pod udarom istog cinizma koji su upotrebili da nas zavade. Povezuje nas siromaštvo, taj najsnažniji lepak među tutkalima.
Sve nas je više, i sve manje imamo da izgubimo.
Vreme je da, među nama, ponovo prepoznamo prave heroje  i da svet Alana Forda smestimo između prve i zadnje korice stripa, gde mu je i mesto.
Vreme je da odbacimo grotesku crno-belog i da vratimo nazad živote koje su nam poodavno ukrali.
Krajnje je vreme!

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Ivan Djikovic

2 komentara

  1. SECAM SE ONE MUDROSTI U ALAN FORDU KOJA KAZE AKO ZELIS POBEDITI NESMES IZGUBITI

  2. zelim ponoviti pohvalu za kolumnu ivana djikovica i aleksandru za izbor kolumne.veliki pozzz.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top