Početna / Front Page Slide Show / EKSKLUZIVNO: Kako su kod Sv. Petra dočekali otvaranje Titovih sefova
EKSKLUZIVNO: Kako su kod Sv. Petra dočekali otvaranje Titovih sefova

EKSKLUZIVNO: Kako su kod Sv. Petra dočekali otvaranje Titovih sefova

PIŠE: Aleksandar Bećić

Sasvim običan dan u čistilištu. Iz njega već decenijama ne odlaze nesvrstani. Igraju karte. Tako im je lepše… A i „piksla“ kod Svetog Petra nije mnogo skupa. Čovek uzima koliko mu se da. A kafe, viskija, hladne vode i kockica leda od mineralne vode – uvek na pretek. Za centralnim stolom sede J. B. Tito, Petar II, Kardelj i Knez Pavle.  U toku je partija pokera. Čuj, u toku. Nikako da se završi. Obradovali se ovi plave krvi i Edvard Slovenac kad im je 1980. godine došao Tile. Da imaju četvoricu za partiju. Zanimljivije je.
TITO: Ulažem deset.
PAVLE: Čega deset?
TITO: Kako čega? Pa dinara!
PETAR II: Ovih tvojih komunističkih? Ne dolazi u obzir!
TITO:Ja samo te imam u džepu.
KARDELJ: Dajte, tovariši, kakšne veze ima koji su dinarji?
PETAR II i PAVLE (uglas): Ima!!!
TITO:Ti bokca imperijalističko kapitalističkog…
PETAR II: Ima da se igra u prave dinare! Dinare Kraljevine!
TITO: Koje kraljevine? One koju si napustio? Hehe…
PAVLE: Sinovac, ne daj da te isprovocira ovaj agent komunističke internacionale!
KARDELJ: Greva, fantje, hočemo mogoče igrat daljše?
PETAR II: Pu, nečastivi, jednonogi slugo sotone! Lakše bi mi bilo da vidim miševe i slonove svaki dan, nego što gledam tebe za ovim stolom!
U sobu iznenada ulazi Sveti Petar. Prilazi stolu, prazni pepeljaru od opušaka i staje kraj Tita. Značajno se nakašljava.
TITO: Što je Pero? I tebe grebe grlo zbog kubanskih tompusa? Pa rekao sam Če Gevari da ti ne daje one najveće.
SV. PETAR: Nije to… Drugo je…
TITO: Što je? Nismo dali za pikslu? Evo, sad ćemo, samo da oderem ove imperijaliste. Onda ću preći na nesvrstane, eno tamo za drugim stolom su Naser, Nehru i Sukarno, čekaju četvrtog za partiju.
SV. PETAR: Nije ni to…
TITO: Pa što je onda, bokca ti imperijalističko-kapitalističkog? Uh, oprosti, ti nisi kapitalist!
PETAR II: Nije on ni imperijalista!
TITO: Kak nije? A čije je carstvo nebesko? Tvoje možda? Ili njegovog velikog šefa? Dakle, imperijalist je!
KARDELJ: Dajte, tovariši…
PAVLE: Nisam ti ja tovariš! Meni da se obraćaš sa Kraljevsko Visočanstvo!
PETAR II: A meni sa Vaše Veličanstvo!
PAVLE: Ne nerviraj se, sinovac, ne daj da te iznerviraju ove sluge komunističke internacionale…
TITO: Ma, pustite to! Dakle, Petre! Ne ti, Karađorđeviću, nego ti, drugi, ovaj ne, ne ti, rekoh ti – nego – reci Petre! Sveti Petre! Prozbori! Što je!
SV. PETAR: Ja bih ipak nasamo! Ovo nije za…
TITO: Kaj god! Ovo su ti moji, takorekuć prijatelji! Svi smo vladali onom jadnom zemljom dole… Neko duže, neko kraće… Je li tako, Pero?
PAVLE: Ne diraj mi sinovca, komunjaro! A ti, sinovac, ne daj da te iznerviraju ovi komunistički…
PETAR II: Ma znam, bre, striko, neće me iznervirati! Samo mi naspi još jednu!
TITO: Dakle, Sveti Petre, i tako te sada nazivam da ne bi bilo zabune sa ovim drugim… Što si mi važno htio reći?
SV. PETAR: Paaaa… Evo sad sam čuo na nebeskim vestima… Otvorili su ti sefove…
TITO (poskoči i odmah posrne): Štooooo? Uh, ti bokca imperijalističko-kapitalističkog uvijek zaboravim da mi fali jedna noga! Kako? Kad?
SV. PETAR: Evo, malopre. Bila neka tročlana komisija… Na čelu sa nekim profesorom Antićem…
KARDELJ: Auuuu tovariš Tito… To ni dobro… Zelo se ufam da bo kakšna dezinformacija plasirana tukaj…
TITO: Edvarde, ne seri! Ti si mi kriv! Ljepo sam štel prebacit sve funte, dolare, i zlato u Švicarsku, kao i one umjetnine i slike, a ti si onu moju savjetovao da mi to ne dozvoli..
KARDELJ: Ampak tovariš Tito..
TITO: Nisam ti ja tovariš! Mene da zoveš MARŠAL! Jasno?
PETAR II: Čekaj, bre, čuh li ja da pominješ neko zlato?
PAVLE: Smiri se sinovac, ne daj da te iznervira ovaj sluga komunističke internacionale… Nego Josipe, kakve si to slike pominjao?
TITO: Ma kakvo zlato, kakve slike… Ja to više onako, figurativno…
PAVLE: Ah, figure… Misliš, statue? Biste? Skulpture?
TITO: Ma sunce mu zlatno o čemu pričaš Pavle? Daj igramo…
PETAR II: Dakle, ipak zlato!
TITO: Kardelj, ti bokca komunističko-glupističkog sve si mi ti kriv! Daj još jednu Havanu!
KARDELJ: Nema…
TITO: Kako nema?
KARDELJ: Pa Če vam je poručio da neće više da ga plaćate sa polugama na kojima piše Kraljevina Jugoslavija. Kaže da je to za njega ipak neprihvatljivo sa moralnog i komunističkog aspekta!
PETAR II: Aha! Zlato!
TITO: Ma Pero, ne slušaj tog bedastog Slovenca kaj priča… Želi nas zavaditi… Daj da ti i ja popijemo po jednu…
PAVLE: Sinovac, ne daj da te..
PETAR II: Ne dam, čiča, ne dam!
PAVLE: Čiča? Kakav Čiča? Ja sam Kraljevsko Visočanstvo!
Iznenada u sobu ulazi Draža Mihajlović
DRAŽA: Ko to kaže, ko to laže… aaaa… Ko me zvao?
KARDELJ: Pu, pu, nigdar te nitko ni klicao tovariš četnik!
DRAŽA: Nitko? Pa, bolje nitko nego nitkov! Vaše Veličanstvo, dozvolite da se udaljim!
PETAR II: Idi, čiča, idi.
PAVLE: Gde, bre, sinovac, da idem sad kad je najinteresantnije? Joža, kakve skulpture si pominjao?
PETAR II: Ma ne treba ti da ideš, čiča Pavle… Kažem Draži…
SV. PETAR: Kažu ovi dole da je tajna šta su otkrili i da im treba deset dana da popišu sefove…
KARDELJ: Kad bi oni res znali kaj je tovariš Tito poneo tukaj, trebalo bi im deset leta da popišu…
TITO:Ćuti, bagro komunistička!
KARDELJ: A kaj si ti, tovariš Tito?
TITO: Nisam ti ja tovariš, nego Maršal!
PAVLE: Maršal koji je i na nebo odneo ono što je ukrao… O, časni krste, o Bože… Sinovac, ne daj da te iznervira ovaj komunistički…
PETAR II: Neće, neće… Samo da mi kaže koliko je zlatnih poluga poneo ovde gore, a koliko je ostalo u sefovima!
TITO: Ne znam o čemu govorite, vam bokca imperijalističko-kapitalističkog…
PETAR II: O zlatu! Onom zlatu koje sam ja navodno odneo iz Jugoslavije!
PAVLE: I o slikama! I o skulpturama koje sam ja navodno odneo iz Jugoslavije!
PETAR II: Čiča, ko je tebe šta pitao? Ti si sve ostavio narodu! Lepo kaže ona tvoja Jelisaveta!
PAVLE: Sinovac, nemoj da te iznerviraju…
PETAR II: Neće, čiča, neće!!!
KARDELJ: Fantje da nastavimo partiju?
TITO: I ja kažem! Eno, čekaju me Nehru, Naser i Sukarno za sljedeću partiju!
PETAR II: Dobro. Da igramo. Dakle, deset zlatnih dinara?
TITO: Da, deset… Uh… Nemam sitno… Može jedna poluga?
PETAR II: A jel’ piše Kraljevina Jugoslavija na njoj? Mamicu ti komunjarsku jednonogu!
PAVLE: Sinovac, nemoj tako, nije lepo da ga vređaš, makar bio i sluga komunističke zavere protiv naše krune… Evo, ja ću da mu malo mamu… (skaču obojica, Tito ih gađa polugama koje vadi ispod stola)
KARDELJ: Petre! Sveti Petre! Zovi hitno iz pakla Rankovića! Trebat će nam da intervenira!!! Joj, ljepo sam mu govorio da zatvori sef na 100 godina, a on – trideset je dosta…

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Jedan komentar

  1. Profesionalni pokeraš(i) je(su) dobio(li) glavnu ulogu i neograničenu amatersku generalnu probu. Blef je blef i eto ti tref. A da nas je strefilo i da još traje, osećamo i trpimo i te kako.
    Veliko Bravo za prikaz nebeskog čistilišta!

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top