Početna / KOLUMNE / Antiprotivan / Kako sam proveo najbolji od svih najboljih raspusta u novijoj istoriji Srbije
Kako sam proveo najbolji od svih najboljih raspusta u novijoj istoriji Srbije

Kako sam proveo najbolji od svih najboljih raspusta u novijoj istoriji Srbije

TV ekrani u Srbiji. Na najmanje deset TV stanica, od toga pet sa nacionalnim frekvencijama, ispisana poruka: Uključujemo se na tristo pedeset i osmu vanrednu konferenciju za slobodne novinare i medije povodom kraja letnjeg raspusta i početka nove školske godine. Obratiće vam se lično najbolji đak kojeg je ova zemlja ikad imala.

„Pre svega, da vas pozdravim (namešta cvikere.) Nismo se dugo videli i moram da priznam… bilo mi je jako teško zbog toga. Znate koliko vas sve volim, svesni ste toga, a znam da i vi mene volite.

Ali i ako nisam bio tu mogli ste da gledate moj neodoljivi osmeh sa bilborda vaših gradova i sela u slučaju da počnem da vam nedostajem. Sve je to urađeno samo zbog vas, braćo i sestre. Da, da. Samo zbog vas. Ovo je još jedna zajednička pobeda svih nas. Da, da, dragi moji – svih nas. (značajno pogleda po sali)

Bio je ovo najbolji letnji raspust u modernoj srpskoj istoriji za sve one koji su bili na njemu.

Ja, kao što možete pretpostaviti, nisam bio nigde. Ne zato što sam išao na popravni, ne. Ja sam najbolji đak, a takvi nikada ne odmaraju. Bio sam marljiv, vredno sam radio umesto svih vas i budućnosti svoje… ovaj.. naše dece. (osvrne se nervozno) Šta je smešno Drobnjak? Ništa nije smešno. Sedi.

Kao prvo, drago mi je što vidim izbeglice iz Danske, Švajcarske, Finske i Švedske koji su odabrali baš našu zemlju kako bi pobegli od neimaštine i kod nas se izborili za svoju egzistenciju i budućnost. Za sve ima mesta ovde, za sve. Mi smo zemlja sa demokratskim načelima. (obliže usne)

Baš sam razgovarao sa jednim od njih, Rodžer se zove mladić, kaže on meni onako iskreno, od srca, vidi se da je čovek oduševljen a sreća se ne može prikriti: “Hvala što ste nas tako srdačno primili u svoju državu. Dosadilo mi je da se u Švajcarskoj saplićem u fabrici kablova u tri smene za 300e i nosim pelene.“

I šta ću,  zaplačem, pogodio me je njegov težak život i kažem mu “Ne brini Roždere, ne brini. Svi ste ovde dobrodošli. Mi se odnosimo lepo prema stranim izbeglicama, a pogotovo sa domaćim. Evo pitajte ove iz prošlih ratova kako smo ih lepo dočekali u Beogradu“, ali dosta o prošlosti, hajdemo malo o budućnosti u koju jurišamo brže, jače i bolje. (ponovo značajno pogleda po sali) 

Šta si ti radio, sada će me pitati one neverne Tome i strani plaćenici koji žele samo da naruše mir i stabilnost svih nas. Strpite se, strpite. Odgovoriću na sva pitanja.

Iskreno, imam tremu, evo dlanovi mi se znoje… Ali reći ću vam da sam dosta svojih kolega upisao u prvi razred osnovne škole, da nauče kako se izgovaraju reči kako nas ne bi blamirali po lokalu. (namešta naočare) Jednog sam upisao na kurs engleskog, a drugom sam uplatio časove vožnje, da nas ne blamira više na koridorima. Bitan je progres, stalan i konstantan rad na sebi jer kako kaže jedna poslovica “Ako ne postanemo bolji, postaćemo gori“, a zna se da mi svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo i brzinom svetlosti jurišamo u bolje sutra.

Plodove mojih radova možete videti i na trgu. Od jednog odvratnog trga, napravili smo prelepu turističku destinaciju za strane turiste koji ostavljaju milione u našem gradu. (zastane, pogleda po sali) Baš me je nedavno zvala i Hula-Lula, jedna od vodećih žena zadužena za turizam na Havajima da me pita kako smo postigli toliko lepu estetiku trga. Kaže, “E čoveče, pa svi nam turisti pobegoše sa Havaja da bi došli da vide vaš trg“, samo sam se nasmejao. Rad, rad, gospođice Hula-Lula. Osim turista, sa arhitektonske tačke gledišta dobili smo ogroman prostor, tako da će demonstrante policija lakše opkružiti ako im padne na pamet da nešto rade protiv naše budućnosti.

Neki se žale jer smo posekli sva drveća. Šta će nam drveća ljudi, pa da li ste vi normalni? (brecne se ljutito) Ta drveća su samo trošak za grad i državu. Namerno smo sekli ta drveća kako bi ih donirali Amazoniji i Sibiru. A mi ćemo dobiti od Rusije deset najnovijih letećih drveća najmodernije proizvodnje koji ispaljuju projektile, pa ćemo učiniti duplo dobro za sve nas. Oni će kružiti po celoj Srbiji i davati kiseonik svima vama koji niste otišli u Nemačku da perete sudove, a u slučaju ugrožavanja mira, to drveće će i da nas brani. Zato molim vas, smirite se. Ne napadajte investitore, ne pljujte im po automobilima. Nisu oni krivi kada dođu da seku šume. Evo ja sam kriv! Ali ne dam investitore! Oni to rade prvenstveno zbog vas, da vas – običnog i malog čoveka.

Mnogi se bune i zbog makete tenka pored stadiona, koju su kasnije naši dobri momci i provozali po gradu. Hej, pa ti tenkovi su nam donosili pobede u prethodnih 30 godina. Pored svakog stadiona ćemo staviti jedan tenk. (podigne papir i značajno uperi prstom u njega) Znate li vi da se u Americi na svakih deset sekundi postavi jedan tenk pored nekog stadiona? Ne znate, e zato ću ja to da vam kažem.  Stalno se bune, ništa im ne valja, samo kritikuju, pa mi kažu: “Eno huligani ušli na auto-put i razlupali neke automobile“, a ne znaju pozadinu priče. To je naš dobri Laza snimao novi film, pa je iskoristio taj deo auto-puta kako bi scena bila uverljivija, i bejzbolke i automobilu su bili makete, kao i tenk. Ne razumem se baš u filmsku industriju, ali obećavam da ću i to naučiti.

Ovog leta se priča stalno i o retrogradnom Merkuru. Krive ga za svoje lične neuspehe i frustracije. Pa znate li vi, ljudi moji, da je taj retogradni Merkur povukao priznanje Kosova upravo posle našeg lobiranja? (obriše znoj sa čela) 

Ekonomija – nikada nije bila bolja. Prosečna plata je dostigla 1000 evara i definitivno smo jedna od najjačih država na svetu. Ali to nije sve. Do kraja godine planiram da prosečna plata bude 2000 evara, ali za to će trebati malo strpljenja i da se doček Nove Godine sa 31. decembra pomeri na par dana, kako bi moj tip eksperata uspeo sve to. (otvori vodu) 

Još se tu pregovara da se sedmica produži na osam dana, pa da se zove osmica, kako bih stigao sve da uradim, jer mi je ovih sedam dana zaista malo. Raspravljaćemo u skupštini da li da se taj dan zove  “Alekdan“ ili “Alekdan.“ Predlozi su tu pa ćemo putem glasanja demokratski izabrati ono što je najbolje za sve nas.

(popije malo vode iz flašice) Oko auto-puta “Miloš Veliki“, neću ni da govorim, znate već sve sami, a i nema se vremena jer se gradnja nastavlja. Već smo krenuli i u izgradnju auto-puta  na relaciji : Srbija- Carstvo Nebesko, kako bi olakšali silazak nama dragih i preminulih osoba na izbore. Tako da, izađete na njih, možda baš vidite vašu babu ili pradedu.

O navodnim lažnim diplomama. ne bih ni da trošim reči, jer je milion puta sažvakana tema. Nema tu laži, nema tu prevare. Svi oni su pošteno opljačkali državu, pa onda pošteno sa krvavo zarađenim kapitalom kupili te diplome, mili moji.

Šta sam još radio? Znate da puno čitam jer nikada ne spavam. Mnogo sam toga pročitao. Sada će se oni zlidusi setiti mog detinjstva i događaja kada nisam vratio knjigu u biblioteku. Ispričaću vam i to. Da, namerno je nisam vratio, jer su mi ukrali jednu kada sam bio mali. I onda sam rekao:

„Vi ukradite jednu, a ja ću ukrasti 100 knjiga“, da, da. Tako sam govorio kao mali dečak, ali tada sam bio mlad i nezreo.

(odmahne prisutnima) Nemojte tapšati, nemojte. Smirite se. Volim kada vidim u vama tu lavovsku želju i poriv za pobedama, ali nemojte. Nisam još završio. Za kraj sam ostavio najvažniju vest za sve vas. Na izborima nećemo davati više 3 crvene, već 10 (prim. aut. potencijalna istina koju sam načuo) i više vas neće voziti obični autobusi po mitinzima već letei autobusi. Hej ljudi, leteći autobusi, pa ko to još ima? I neće nas više zvati sendvičari, kada počne kampanja svi će dobijati špikovanu pljeskavicu i sami ćete moći da birate priloge. Pa malo li je?

Toliko od mene. Želim vam srećan početak nove školske godine, kao što i sami pretpostavljate biće to najbolja školska godina od svih školskih godina u modernijoj srpskoj istoriji. Do pobede! Živeo progres! Živela Srbija!

(isprati ga aplauz. U ekran uleće reporterka Studija Ble Barbara Smrtić , koja se gurka sa reporterkom TV Plik Majom Usrelac. Obe oduševljeno iščitavaju tekst sa idiota na kom piše kako je Veliki Vođa objasnio da je proteklo leto bilo najbolje od svih leta do danas. U novijoj srpskoj istoriji. A možda i starijoj.) 

 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Nenad Baraković

Nenad Baraković Bara je autor Kolumniste, Gledišta i još nekoliko sajtova, dolazi iz Novog Sada gde je i rođen 1991. godine. Doživotno potlačen, društveni aktivista, kolumnista, pank-roker, muzičar, tonac, novinar i pisac u pokušaju.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top