Početna / KOLUMNE / Pogled na levo / Kako god. Pišite šta hoćete
Kako god. Pišite šta hoćete

Kako god. Pišite šta hoćete

Ovo je tekst koji ne preporučujem ljubiteljima blogova. Ovo je hejterski blog o blogovima i kolumnama.  Objavljujem ga iz dva razloga. Prvi: uvek cenim kada neko ima argumente, a u ovom hejterskom blogu ih ima. Drugi: volim da čitam pametne ljude

PIŠE: Ivan Điković

 Ja imam rak.
Da, dobro se razumemo: Običan, svakodnevni rak, koji će da me otera u grob. Early grave, što bi rekli Anglosaksonci. Ne, nije otkriven u ranoj fazi kada je bio na nivou nekoliko ćelija koje su naprasno odlučile da šljakaju drugačije, u korist štete svih drugih radnih i poštenih ćelija udruženih u društveni ugovor mog organizma. Otkriven je tek kada se tih nekoliko malignih ćelijica umnožilo u mnogo stotina hiljada sličnih. A onda je rak počeo da se širi na sve vitalne organe, korumpirajući mnoge poštene ćelije, dovodeći u zabludu mnoge druge vredne i čestite pričom da ta čudna skupina i nije rak, već samo rakčić, i kako je pravo svake ćelije na samoopredeljenje osnovno ćelijsko pravo.
Danas sve ćelije mog organizma imaju mnoga, takozvana ćelijska prava. Pravo na slobodu govora, informisanja, pravo mišljenja da kancer nije opasan, pravo na štrajk, i mnoga druga.
Moje ćelije više ne rade zajedno, nemaju više isti cilj, a to je da moj organizam radi, živi i doživi da se mnogo hiljada puta rode, žive i umru druge ćelije, sve do kakvog takvog prirodnog, istorijskog kraja mog organizma.
Ali, tako je, kako je. Ja sam se pomirio. Ne kažem da nisam prolazio kroz one čuvene faze koje se pominju u svakom lošijem holivudskom filmu u kojem neko umire od kakve neizlečive bolesti. Ljutnja, poricanje, pogađanje, sve faze sam preživeo, i na kraju prihvatio.
Zašto vam ovo pišem? Pa i ne pišem tebi poštovani gutaču blogova. Pišem ćelijama, i to ne onim poštenim. Čak ne i onim koje su prve odlučile da postanu maligne. Pišem ovo onim ćelijama koje su se za račun onih prvih malignih vredno rastrčale po mom organizmu, propagirajući promene, pišući pisma, članke, uređujući ćelijske vesti, kucajući tone i tone blogova.
Obraćam se spin doktorima mog ćelijskog društvenog ugovora.
Dok je moj organizam umirao, vi ste reč “rak” zamenili rečju “rakčić”, vi ste reč “maligno” objasnili kao nešto što je “nestašno” a termin “smrt” objasnili kao promenu bića. Delimično ste u pravu, i biće se zaista menja. Od živog, biće se menja u mrtvo.
Pisali ste šaljive članke koji idu otprilike ovako:
– Zašto nismo pobedili u opštini jetra? – Povika uzrujano maligna ćelijica, šef izbornog štaba Stranke Raka Pluća, na svoje članove, okupljene oko stola.
– Ali šefe –  Poče da se pravda druga maligna ćelija – znate da nismo imali dovoljno plakata od citoplazme. Ovi iz centrale stranke u mozgu znaju da je pobeda na nivou Nervne Republike presudna, pa su opštinu “Jetra” prepustili onoj desničarskoj Partiji Imunodeficijencije.
– Sve sami sidaši tamo – reče šef, odmahnuvši rukom. Dobro, kad oni odozgo pobede, raspisaće ovde vanredne izbore, ili bar prinudnu upravu. Okreni obrni, sjebaćemo mi tu “Jetru”.
Dakle, dragi moji blogeri, spin doktori i svi drugi koji pišete, skribomanišete, kuckate, pratite pisma prema vebu, zamislite da sedite pored osobe koja je osuđena da umre od raka, i da joj sa lista papira čitate ovakav šaljivi odlomak, pokušavajući da je oraspoložite.
Da li mislite da bi joj ovo zaista izmamilo osmeh sa lica? Možda, ali ne zato što su vam dijalozi duhoviti. Verovatno bi pomislila, “Bože, kakav kreten.”
Vi dovodite te maligne ćelije na simpatičan, prihvatljiv nivo, upotrebljavajući humor da ih približite drugim ćelijama, u organizmu koji umire.
Da li zaista mislite da iko pametan u takvom organizmu može da reaguje na takve, simbolično ironične sadržaje, na drugačiji način, izuzev da vas potapše po ramenu?
Zar ne shvatate da će onim ćelijama koje su gluplje od vas, ili u društvu ćelija imaju jednostavniju ulogu, maligni akteri vaših komedija da postanu samo simpatičniji?
Razumete li da ste raku pluća u stvari dali prelepo lice?
Tragično je što većina ćelija u organizmu i ne shvata da je spirala smrti već sada sigurna stvar.
Još je tragičnije što čak i ćelije koje nisu zaražene misle da će blagom ironijom da zaustave pomahnitale partije malignih tumora i njihove prvobitne idejne tvorce.
Bezumno je da i oni koji to vide, nisu u stanju da, gledajući van kutije, počnu da predlažu ideje i počnu da otvaraju oči drugima, bez obzira da li su im motivi nečinjenja finansijski, politički, lični….
Za početak, predlažem vam da razmislite o čemu pišete, na koji način to radite, i kakve su posledice vašeg delovanja. Univerzum ipak ima poslednju reč, a on je veliki doktor i majstor ironije.
Vrhunska ironija koju on nudi svim spin doktorima, blogerima, mrsomudima i ostalim žderačima govana bilo da su profesionalci ili hobisti, je da na kraju umru zajedno sa organizmom kojeg je ubio rak. Kada organizam prestane da radi u cilju života, umru sve ćelije, uključujući i maligne kao i one koje su pravile sav šum ovoga sveta, ne dozvoljavajući zdravim i poštenim da od tog šuma možda saslušaju glas razuma, ili bar razmisle o svom i drugim životima.

Svestan ovoga, osuđenik na smrt će reći “Kako god, pišite šta hoćete.” i to će vam saopštiti uz osmeh.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Ivan Djikovic

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top