Početna / Front Page Slide Show / U tri lepe piše(k) materine
U tri lepe piše(k) materine

U tri lepe piše(k) materine

PIŠE: Aleksandar Bećić

U stvari, šta ja hoću od moje zemlje Srbije, kad se u njoj baš lepo živi? Baš sam jedan nezahvalni skot, oportunista, žut, po potrebi crven, crn, plav, zelen (od muke). Šta, bre, ja hoću od Srbije u kojoj eto, istoričar umetnosti može da oženi Nikolinu Silikon Pišek (od „piša“, a ne od „piše“) i time nabije rogove svim onim hoterima koji godinama maštaju da se sa istom zaglave u liftu?
Hej, šta ja hoću, kad eto, isti, već pomenuti istoričar umetnosti ima četvrt miliona evra da u zemlji u kojoj je dinar zvanično sredstvo plaćanja potroši na veselje sa pevanjem i pucanjem? Dobro, mora da je bilo samo pevanja, a malo pucanja, s obzirom na to da su mu društvo na svadbi pravili i uvaženi akademici Beko & Čume?
Pa, ako istoričar umetnosti ima četvrt miliona evra, možete li da zamislite koliko samo imam ja??? Ili vi???
Šta ja, bezvredni, nezahvalni, oportunistički skot hoću od Srbije koja se bori protiv svetske ekonomske krize na neviđeni način? Cvetaju investicije, rastu gradilišta, evro je sve bezvredniji (valjda je taj balavac zato i trošio evre na svadbu, a ne dinare), narodne kuhinje se gase (jer gladnih više nema – pomrli su), svima je rešeno stambeno pitanje, a banke su počele da nam nude kredite na „dođem ti“?
Krajnje je vreme da se ja, tako bezvredan, nezahvalan i oportunistički nastrojen, lepo spakujem pa odem u tri piše (od Pišek) materine, jer ne umem da cenim napore naše ekspertske, nikad bolje vlade (ni one prethodne, nerekonstruisane, ni ove sad, aktuelne, blago uvećane). Ne umem da dam svoj patriotski doprinos rastu i razvoju Srbije, a naročito njenih koridora.
I stalno ja tu nešto kritikujem, pljujem, mračim, umesto da uživam kao sav normalan svet u najnovijem izdanju Farme, sa uživanjem čitam sve skandalozne vesti i odobravam što je na naslovnim stranama dnevnih novina opet važniji fudbal od života običnog čoveka? Pa baš super, eto, Roman Abramovič će da kupi Zvezdu, kad već onaj šeik sa zlatnim zubom neće! Ni on ne zna šta propušta! Jupiii!  Svašta sa mnom! Ko da je čudno što je vrh policije – kako tvrde pojedini mediji – ogrezao u kriminal? Pa tako je bilo i u Americi, samo pre nekih 85 godina…
Treba bre, da se bezvredan, nezahvalan i oportunistički nastrojen, lepo spakujem (to sam već rekao, ali nisam postao zaboravan, ne brinite) i odem „tamo preko“ da se uverim da nigde ne raste cveće, nego se svuda radi. I to krvavo.
E to!
Radi se!
Pa pitam se, dragi moji političari, vlastodršci, vi koji ste na vlasti i vi koji ste sa vlasti sišli, ili ćete tek sići, zašto bre, ovom narodu uskraćujete pravo na rad???
Ne uskraćujete? Ah, da! Sve što pametan čovek u ovoj zemlji treba da uradi jeste da se učlani u neku stranku i da čeka: na posao, kredit, subvenciju, kola, položaj… Dobro, de, ne može svako to da dobije: obično nadrljaju oni koji su najviše crnčili u vašim predizbornim kampanjama, a oni koji su mudrovali sa strane, oni dobiju sve potrebne beneficije. Još ako su pre dolaska u stranku A bili u stranci B, onda čak i ministarsku fotelju mogu da fasuju. Makar i na kratko!
Džaba ja mračim. A džaba i rukave zasukah pre toliko godina.
Bez knjižice, nema ničeg. Ili barem bez prijateljstva sa nekom facom. Pa da i meni, kao na primer Koletu ili Beku onomad, odobre poneku subvencijicu. Da milionče zaradim, Bog da me vidi…
Vreme je da se spakujem. Nikolina se udala. Severina se razvela. Zvezdu će privatizovati Abramovič(i). Farma je opet najgledanija. A deca kopaju po kontejnerima. Ali, to nije toliko bitno. Ko je meni kriv što neću knjižicu nego ovamo pametujem i lamentiram nad sudbinom tamo nekog naroda. Ko da je to važno. Važnije je što su „orlovi“ na putu ka medalji. Ako oni zarade po jednu, ne gine im i orden od Tome. Tako i treba. A ovo baš ozbiljno mislim.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

5 komentara

  1. Vlada Dojcinovic

    Vrhunski napisano. Drago mi je da sam među tvojim prijateljima.

  2. ja nisam medju prijateljima ali sam u svakom slucaju veliki postovalac kolumniste.kao i obicno odlicna kolumna.

  3. Venčanje u Monaku, San Marinu gde li već… Kako čovek da plaati sem u €??? Baš ste zllobni vi Kolumnisti.A kad se već tako grozite Farme i sličnih rijaliti programa, da li biste ušli u neki od njih jer mislim da sam vas jednom ili dva puta video u Parovima što je tek… Odron!

    • Poštovani Zorane, nismo zlobni. Još. 🙂 Da, videli ste me u Parovima, ali kao gosta novinara odnosno PR menadžera dnevnog lista koji sam u to vreme predstavljao kao osoba zadužena za odnose s javnošću. Da li bih se odazvao na poziv učešća u nekom rijalitiju? Ako bi kompletan prihod koji bi bio stvoren kroz SMS poruke bio upućen u humanitarne svrhe; ako bi najmanje 30 odsto prihoda od EPP-a bio upućen u humanitarne svrhe; ako bi učesnici 50 odsto svojih prihoda dali u humanitarne svrhe (MINIMUM) – onda bih se odazvao. Ali, ne brinite, mali sam ja (ne u fizičkom smislu, već u onom „džet-seterskom“) da bi me pozvali u takvu vrstu programa.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top