Početna / Front Page Slide Show / Kad je neko mnogo, baš mnogo Mali
Kad je neko mnogo, baš mnogo Mali

Kad je neko mnogo, baš mnogo Mali

PIŠE: Peđa B. Đurović

Aktuelni predsednik Srbije i šef stranke gradonačelnika Beograda, Siniše Malog, nazvao je, ne tako davno, svog bliskog saradnika kompletnim idiotom. Nije on to baš direktno rekao. Nije ni izgovorio „Siniša Mali“, ali je na konferenciji za novinare izjavio kako je objekte u Savamali (na onaj način) mogao da ruši samo kompletan idiot, i da je sasvim jasno da je za to odgovoran vrh gradske vlasti.

Najavio je predsednik i da Siniša Mali neće moći više da obavlja funkciju gradonačelnika, pravdajući to tobožnjom hajkom medija na prvog čoveka Beograda.

Ostaje nejasno kako to jednog od čelnika naprednjaka mogu da napadaju mediji koji su pod apsolutnom kontrolom predsednika te stranke, ali, to je jedna od zagonetki koje će odgonetati istoričari koji se budu bavili ovim suludim vremenima.

Sklon sam, takođe, da pomislim kako je Vučić tom izjavom zapravo najavio raspisivanje vanrednih izbora za Beograd, a uz njih će – po svemu sudeći – raspisati i vanredne parlamentarne.

Za brojne afere optuženi Mali nastavlja, međutim, da „bude posvećen poslovima gradonačelnika“, i ne haje mnogo za čaršijske i kuloarske priče. Možda je za njegovu bezbrižnost zaslužna i nezvanična najava da će sa funkcije gradonačelnika preći na funkciju šefa kabineta srpske premijerke, čime će predsednik države postići potpunu i direktnu kontrolu nad radom vlade. A možda je, ipak, otišao u svojoj bahatosti toliko daleko da je izgubio kompas, te da ne prepoznaje orijentire i granice do kojih bi mogao da se proteže.

Možda je lažni doktor Siniša umislio da više nije Mali, već da je preko noći postao Veliki. Možda računa na to što njegov rođeni brat usko sarađuje sa rođenim bratom Velikog Vođe, te da su stvorili jednu jaku porodičnu organizaciju, kojoj više niko neće moći da stane na rep.

PROČITAJTE JOŠ: MALI, PORTRET LAŽOVA

 

U prilog bahatosti i bezočnosti još uvek gradonačelnika Beograda govori i jučerašnja izjava, koju je prenela agencija Beta. Najavljujući jarbolizaciju Beograda, kako je odmah nazvana akcija izgradnje jarbola visokog 120 metara, na čijem vrhu će se vijoriti srpska trobojka dugačka 30 metara, Siniša plagijator je naglasio da je „postavljanje jarbola u razgovoru s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem definisano kao jedan od prioriteta Beograda.“.  Neupućeni građani bi pomislili da su prioriteti glavnog grada sređivanje bolnica, škola, vrtića, briga o gladnim i građanima koji žive u nehigijenskim uslovima, ali ispada da je najvažnije raditi na marketingu i graditi neka naprednjačka Potemkinova sela.

Pravdajući visoku cenu izgradnje jarbola na kome će se ponosno vijoriti srpska trobojka, gradonačelnik Beograda je u drskosti prevazišao možda čak i velikog vođu lično, rekavši: Dovoljno smo bogata zemlja da izdvojimo deo novca i za srpsku zastavu i za srpsku trobojku. Ne vidim zašto bi to bilo kome bio problem, nikoga nismo ugrozili, nikoga nismo oštetili. Višak koji imamo (u budžetu) izdvojili smo za to.

Srbija je po svim ekonomskim pokazateljima među najsiromašnijim zemljama Evrope, a ni na svetskoj lestvici siromaštva ne stoji ništa bolje. Građani Srbije su, osim što su obespravljeni i poniženi, gladni, goli, bosi, rade za mizerno male plate, dok se plate u javnom sektoru i penzije protivustavno smanjuju već treću godinu za redom za 10%. Možda je gradonačelnik Beograda mislio na neku zamišljenu Srbiju, na neku zemlju koju on vidi u vođinoj i svojoj viziji, ali Srbija danas grca u dugovima, gubicima i bedi. Ova izjava falš doktora Malog vrhunac je drskosti i bezobrazluka, i uvreda je za svako misleće biće. Time je pokazao da sasvim opravdava prezime koje nosi, jer je kao čovek upravo takav – mali. Malecak, kao miš.

Zanimljivo bi bilo čuti šta o izjavi da je Srbija bogata zemlja misle roditelji čija deca umiru jer država nema novca da ih pošalje na lečenje u inostranstvu. Možda bi knjigu utisaka trebalo otvoriti upravo ispred tog toliko najavljivanog jarbola, tek da bi slika o pravom stanju stvari bila potpuna.

Share Button

O Peđa B. Đurović

Rođen sam daleke i varljive 1968. godine u Beogradu, i to me je opredelilo za ceo život. Beograđanin sam u srcu i duši, što nikako ne znači da se odričem svojih korena, koji po očevoj liniji vuku sa Romanije, a po majčinoj sa tromeđe Bosne, Like i Dalmacije. Odrastao sam i školovao sam se u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Rumunija, Poljska, Italija), da bih se 1992. godine skrasio u rodnom gradu, a 1995. godine sam se preselio u Batajnicu, gde i danas živim.

Pišem jer volim i jer ne želim da ćutim.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

two + twelve =

Scroll To Top