Početna / Front Page Slide Show / Kad jaganjci utihnu i bageri progovore
Kad jaganjci utihnu i bageri progovore

Kad jaganjci utihnu i bageri progovore

PIŠE: Peđa B. Đurović

Išao bi vođa i haubicama i tenkovima na narod, da nisu rashodovani i u Smederevu pretopljeni u čelik, upotrebio bi policiju i vojsku da ih nije svojski uništio i da može da ima u njih i trunku poverenja, ovako je prinuđen da koristi komunalnu policiju i građevinske mašine.

Ne verujete?

Pitajte slučajne prolaznike koji su se 24. aprila tekuće godine, u noći u kojoj je vlast slavila pobedu na iznuđenim i brutalno pokradenim izborima, zatekli u centru Beograda, u ulici Hercegovačkoj, kvart Savamala, opština Savski venac. I nemojte se zavaravati da rušenje objekata u toj beogradskoj ulici nije bio direktan udar na narod, državu, Ustav i sve institucije koje deklarativno štiti naprednjačka kamarila.

Šta se u Hercegovačkoj ulici zapravo desilo?

Neometano se krećući kroz grad bez registarskih tablica, što je osnov za svakog saobraćajnog policajca da takvo vozilo zaustavi i isključi iz saobraćaja, kamioni za koje se osnovano sumnja da su vlasništvo Beograd puta stigli su na oba kraja ulice i blokirali saobraćaj.

Zatim su na lice mesta došli džipovi sa zatamnjenim staklima i, gle čuda, bez registarskih tablica. Te noći je saobraćajna policija izgleda bila baš nemarna, a brojne kamere koje beleže i najmanji saobraćajni prekršaj su izgleda slavile pobedu SNS-a, pa u pijanom zanosu nisu bile u stanju da registruju kretanje sumnjivih vozila sa još sumnjivijim tipovima u njima.

Iz džipova su izašli neidentifikovani muškarci sa fantomkama na glavama i protivzakonito lišili slobode kretanja malobrojne slučajne prolaznike, primoravši ih da gledaju u zemlju i da im predaju mobilne telefone. Sve i da je reč o komunalnim policajcima u civilu, a dobro obaveštena čaršija od prvog dana šuška da je bilo misteroiznih prekovremenih smena u toj formaciji, oni imaju zakonsku obavezu da se legitimišu i imaju pravo da zadrže građanina samo do dolaska regularne policije.

Ovde to nije bio slučaj, ovde je sprovedeno nasilje nad građanima koji su imali nesreću da se nađu u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Onda su na scenu stupili bageri i druge građevinske mašine, pogađate naravno – bez registarskih tablica.

I kao što reče Mira Banjac (Katica) u kultnoj predstavi „Radovan III“: „Dok si rek’o keks, od kafanče – poljanče!“. Kao što su se iznenada pojavili, rušilački fantomi iz Savamale su se nakon obavljenog posla iznenada i povukli, ostavljajući za sobom šokirane građane, pustoš i sijaset otvorenih pitanja.

Najvažnije od svih pitanja

Zašto policija nije reagovala na pozive građana, i zašto nije nikoga poslala na lice mesta?

Postoje zabeleženi telefonski pozivi u kojima građani prijavljuju rušenje i maltretiranje građana, ali se MUP Republike Srbije te noći proglasio nenadležnim za takve događaje.

Nakon više puta ponovljenih poziva, operaterka sa centrale u beogradskoj policiji uputila je građanina da se obrati komunalnoj policiji, rekavši da je ona nadležna za remećenje javnog reda i mira. Komunalna policija se, naravno, oglasila nenadležnom, i to je od jedine dve službe čija je osnovna funkcija zaštita države i građana bilo to.

Niko nije nadležan! Ko vam je kriv što prolazite Hercegovačkom u vreme kad treba da se poruše objekti?!

Šta se desilo nakon rušenja u Savamali?

Pokrenute su brojne polemike, upućeni su zvanični dopisi i zahtevi za istragu, podnete su krivične prijave protiv NN počinilaca. Gradonačelnik Beograda, koji je po svim pravilima morao da zna šta se dešava u gradu kojim rukovodi, jednostavno je rekao da nema pojma ko je to mogao da ruši objekte i da će se sprovesti istraga.

Slične odgovore su davali svi funkcioneri kojima su pitanja postavljana, osim vrhovnog vođe, koji je stepen arogancije, bahatosti i besprizornosti morao da podigne na viši nivo.

On je bez ikakvog problema, u već dobro poznatom siledžijskom maniru, na konferenciji za novinare saopštio da „ne zna ko stoji iza toga, i da će on učiniti sve da sazna o kome se radi“, ali je dodao da se radi o idiotima, jer samo idioti ruše noću, on bi na njihovom mestu rušio danju. Tiradu je nastavio tražeći da mu se da bager da ruši u po bela dana, a onda je pravdao ceo događaj time da se radi „o nekoliko baraka i trošnih udžerica“ i što je neki od objekata koji je porušen navodno bio bespravno sagrađen.

Sve i da je taj podatak istinit, zakon jasno propisuje u kojim rokovima i na koji način rušenje može da se obavi, kao i koja javna preduzeća mogu da ruše i uz čiju asistenciju.

Šta bi se desilo u nekim drugim državama

Više je nego jasno da je „Slučaj Savamala“ nešto na čemu bi u svakoj iole ozbiljnoj državi pale kompletne vlade – i republička i gradska, budući da ne postoji više ni tračak sumnje u to da iza svega stoji država, a državom vlada jedan čovek, preko poslušnika iz jedne stranke. Sve i da me neko izloži jakom uticaju heroina ili kakvog drugog opijata, i ubedi me da Vučić, Stefanović i Mali zaista ne znaju ko je rušio u Hercegovačkoj ulici, pitao bih se zašto ne podnose ostavke jer pet meseci od tog događaja oni i dalje nemaju pojma.

rusenjeU prestrogoj Kini bi zbog takvog incidenta neko bio streljan po kratkom postupku, časni Japanci bi izvršili sepuku, a u demokratskim društvima, kakvo Srbija pretenduje da bude, zbog ovakvog događaja bi se vukle bukagije dugi niz godina.

Nema, međutim, u Srbiji kakvu već 25 godina grade (a zapravo je razgrađuju) radikali i socijalisti ni „Č“ od časti, a ni „D“ od demokratije, dok se strogoća trenira na prodavcima polovnih udžbenika, prodavcima lubenica na pijacama i oko njih, putnicima bez karte u gradskom saobraćaju i drugim neprijateljima države.

Srpska burleska

Kosmajci, Šarići, Mitrovići, Miškovići i svi drugi tajkuni, nakon misterioznih preokreta u istražnim postupcima, bivaju oslobođeni, a zatim i bogato nagrađeni višemilionskim odštetama zbog neosnovanog lišavanja slobode. A sve iz budžeta, na teret građana ove burleskne tragedije od države.

Ako već nije snosio odgovornost za pad vojnog helikoptera 15. marta 2015. godine, kada je sedam života brutalno prekinuto zbog želje da se ministri slikaju na aerodromu i tako promovišu vladajuću stranku, ako nije snosio odgovornost za brojne štetne ugovore koje u ime države i vlade na čijem je čelu potpisuje, ako već dozvoljava da se zataškaju mnoge kriminalne i druge afere, Aleksandar Vučić bi morao da snosi odgovornost zbog slučaja Savamala.

Rušenje objekata u toj ulici simbolički je označilo i rušenje države i ustavnog poretka.

Nijedan građanin Srbije od te noći nema mogućnost da kaže da se oseća bezbedno na ulici, a još manje može da kaže da postoje službe koje se brinu o našoj bezbednosti.

Dok preko (ne)službenog glasnika vlade i uz pomoć histeričnog poltrona Dragana J. Vučićevića seje laži o državnim udarima, premijer ove države je – bilo direktnim naređenjem, bilo zataškavanjem i nepozivanjem pred lice pravde odgovornih za rušenje – izvršio čist udar na sopstveni narod.

Isti onaj narod prema kome već sasvim otvoreno iskazuje mržnju i prezir, nipodaštavajući sve što je srpsko i veličajući neke druge narode i neke druge nacije. I upravo zato na početku kolumne stoji da bi upotrebio on i tenkove i haubice, ali mu nisu na raspolaganju.

Jaganjci su pred klanje utihnuli, bageri su u krešendu sile zaurlali. Čudna su neka vremena u zemlji Srbiji.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Peđa B. Đurović

Rođen sam daleke i varljive 1968. godine u Beogradu, i to me je opredelilo za ceo život. Beograđanin sam u srcu i duši, što nikako ne znači da se odričem svojih korena, koji po očevoj liniji vuku sa Romanije, a po majčinoj sa tromeđe Bosne, Like i Dalmacije. Odrastao sam i školovao sam se u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Rumunija, Poljska, Italija), da bih se 1992. godine skrasio u rodnom gradu, a 1995. godine sam se preselio u Batajnicu, gde i danas živim. Pišem jer volim i jer ne želim da ćutim.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top