Početna / Front Page Slide Show / Jedino što ću reći pred izbore
Jedino što ću reći pred izbore

Jedino što ću reći pred izbore

PIŠE: Aleksandar Bećić 

Već punih sedam dana krstarim Srbijom. Kao da sam i sam u kampanji: Prelazim stotine kilometara, u pet posle podne jedva čekam da se dohvatim novog hotela, istuširam se i strovalim u krevet. Istina, ne vozim se u blindiranom BMW-u ili Audiju sa rotacijom, ne prati me policija i ne raščišćavaju za mene ulice i trgove. Idem sa svojim kolegama i osluškujem. Pokušavam da saznam kako zaista živi ova zemlja. 

„Teško je. Grad je propao. Narod je u depresiji„, jedan je od odgovora koje sam čuo bezbroj puta do danas. „Nema posla. Ako imaš 250 evra, udaraš se u dupe od sreće„, poruka je koju mi je rekao svaki drugi sagovornik. „Imam 50 godina, a kopam i rukama i nogama da odem odavde„, takođe je odgovor koji sam čuo od mnogih. Koga god sam od sagovornika pitao ko je za to kriv – uglas su odgovorili – političari.

Uz to, kad god bih otvorio novine, zapljusnuo bi me set ubistava. Što se bliži izbori, kao da je sve više vesti iz crne hronike. Čak imam utisak da više nema prostora za obično ubistvo, ili samoubistvo. To postaje samo vest. Traži se više krvi. Pucao ženi a potom i sebi u glavu pred detetom. Ubio majku pa zapalio kuću. Sekirom na oca pred celom porodicom. Masakr u centru grada. U vatrenom obračunu ubijena dvojica. Trojica. Nebitno. Samo nek je krvi sa jedne strane. I političkih obećanja o boljem životu s druge strane. 

A ONDA ME POZVAO POZNANIK

On je pripadnik jedne od stranaka u aktuelnoj vlasti. Aktivista. Neumorni skupljač sigurnih glasova, lepilac plakata i internet komentator neposlušnih. Na moje se tekstove nikad nije „nakačio“, valjda zato što zna da bih njegovu „argumentaciju“sahranio veoma javno, za manje od pet minuta.

„Brate, to si se opametio?“, upitao me uz osmeh.

„Nismo braća. A znam da sam pametan, ne treba mi da se opametim“, odgovorio sam mu.

„Ma dobro, pusti, to, tako se kaže“.

„Šta, pozovete sad nekoga i kažete mu da se opametio?“

„Ama, hoću da kažem – primetio sam da već duže vreme nisi napisao ništa protiv nas. Zato te pohvaljujem, jer vidim da si se opametio“, nastavio je uz snishodljiv osmeh u slušalici.

Kritikovanje lika i dela čoveka u kog si zaljubljen više nego u svoju ženu u ovom trenutku bilo bi kontraproduktivno i išlo bi u prilog njemu. A ja to ne želim. S druge strane,  taman toliko je kontraproduktivno po njega pisanje hvalospeva u raznim novinama i prelepljivanje cele Srbije vašim plakatima“, odgovorio sam mu mirno.

Naravno, zaćutao je. Trebalo mu je nekoliko sekundi da razume šta želim da mu kažem.

„Nisi u pravu, brate“, pokušao je ponovo s intimizacijom.

„Nismo braća. I u pravu sam. Ovi izbori su početak vašeg kraja, bez obzira kakvi vam rezultati budu“, odgovorio sam.

„Ti baš nikad nećeš da se popraviš“, rekao je s notom u glasu koja se može opisati rečima „želim da ti zapretim“.

„Ne, zapravo, trebalo bi da smršam. A to što sam u pravu tebe će boleti više nego mene“, bio sam hladan.

„Ne razumem“, konačno je bio iskren.

„Naravno da ne razumeš. Zapostavio si ženu, sina, kćerku, posao, postao si predmet poruge u društvu, pola onih koji su rekli da će glasati za tebe samo su hteli da te skinu s vrata, a ti ćeš i posle ovih izbora ostati verni aktivista koji je svojoj stranci dao i pare, i vreme i dušu, što je najgore, a ona ti nije dala ništa. U isto vreme, raznorazni preletačevići i dupeuvlakači su se pridružili vašoj interesnoj grupaciji pre tri meseca i ni prstom nisu mrdnuli, a dobili su i posao i pare i funkcije“.

Zaćutao je.

„I nemoj, života ti, da mi pričaš kako si ti strpljiv i da praviš mnogo ozbiljniju šemu, jer, nit’ si doktor nauka, nit’ si genije, nit’ si biznismen sa milionima evra koji je neophodan stranci. Ti si samo jedan šraf koji je pristao da bude deo nečega što bi pojedini, isto tako ostrašćeni, vaši politički protivnici, nazvali udruženim zločinačkim poduhvatom. I da se ne lažemo, samo ti znaš zašto si to uradio.“

I dalje je ćutao.

„E, sad, pošto ti je maca očito pojela jezik, vidimo se posle izbora. Tada ćeš biti euforičan i govorićeš kako sam slep kod očiju i kako nisam video da ćete ostvariti takav rezultat. Ali, i tada ću ti, baš kao i sada, reći: Ovi izbori su početak kraja tvoje političke opcije. I veruj mi, taj kraj će biti izrazito brz i silovit“.

Prekinuo sam vezu.

ZAŠTO NISAM PISAO I ZAŠTO NE GOVORIM ZA KOGA DA GLASATE

Iskreno, nisam pisao upravo iz razloga koji sam naveo u telefonskom razgovoru sa „drugom članom“. Bilo bi kontraproduktivno. Znate kakvi su Srbi: ako im mnogo govoriš stalno kako neko ne valja – on će iz inata da glasa za tog nekog. Čak i ako živi očajno, u bedi, čak i ako mu je svaki dan frižider sve prazniji, a deca sve gladnija. Jer, činjenica je: Navikli smo da nas čovek na vlasti jaše. I tako je vekovima. Nekako mazohistički volimo to. 

To za koga ćete vi glasati u nedelju, 24. aprila, samo je vaša stvar. Nepristojno je da vam govorim ko je dobar, a ko je loš. Odrasli ste. Valjda znate šta hoćete.

Ako ste član neke partije ili stranke – verovatno ćete morati da glasate za „svoje“. I to mi je legitimno i jasno: Morate na republičkom nivou da podržite one čiji ste. Ali, da vas pitam: Koga ćete birati na lokalu? Za one koji su gori od vas? Za one koji su preleteli pre tri meseca iz suprotne opcije i postali „veći katolici od pape“ (ili, ako vam je ova kvalifikacija problematična – veći pravoslavci od patrijarha)?

Ako niste član nijedne partije, stranke ili pokreta, za vas imam samo jedan savet: Glasajte za one koji vas najmanje nerviraju. Bez obzira na to što na republičkim izborima ima 20 lista, izvesno je da će tek trećina (a možda i manje) preći cenzus. Nemojte zato rasipati glasove. Jer će tako vaš glas otići onima koji vas baš nerviraju. I da: izađite na glasanje i glasajte. Jer, samo tako imate pravo sutra da kažete kako neka vlast ne valja. 

 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top