Početna / Front Page Slide Show / Ja vama, jednostavno, ne verujem
Ja vama, jednostavno, ne verujem

Ja vama, jednostavno, ne verujem

PIŠE: Aleksandar Bećić
Bez obzira na to što među svojim prijateljima imam i one koji su u vašim redovima, ja vama, gospodo (ili drugovi, pošto ima i „socijalista“)  na vlasti – ne verujem!
To mazanje očiju naroda kako ćete vi pomeriti radno vreme državne uprave na pola osam, to kako ćete raditi (vi iz vlade) i za Prvi maj – zapravo ne znači ništa.
To što ste preko osiromašenih Večernjih novosti najavili da ćete većinu ministarstava preseliti iz Nemanjine 11 u Palatu Srbija na Novom Beogradu – takođe ne znači ništa. Ni to što ste rekli da će na toj adresi ostati samo Super Alek i Ivica Nobelovac – narodu ne znači ništa. Na kraju krajeva, zašto bi Nobelovac (kao novi ministar spoljnih poslova Srbije) sedeo u Nemanjinoj 11 kada je njegovo matično ministarstvo – u zgradi preko puta?
Želite da nam kažete kako će se na taj način uštedeti neki novac?
A na čemu, zapravo?
Pa zar nećete sada morati tim ministrima da iseljavate kabinete i službe preko Save? Zar nećete sad morati da i njima i njihovim službenicima opremate kancelarije? Zar nećete baš time, što ste ih preselili preko Save, da uvećate troškove transporta na redovne i vanredne sednice? Svaki ministar koji se ne vrzma po starom delu grada moraće da sedne u svoju službenu limuzinu i pod pratnjom da pređe Brankov most!
Mazanje očiju, dakle…
A u tome ste baš uspešni.
I to već skoro pune dve godine.
Treći (a zapravo drugi) dan na vlasti proveli ste u mnogobrojnim javnim nastupima po medijima gladnim da pokažu i dokažu kako su vam verni i lojalni. Prosto su se na Javnom servisu utrkivali da prikažu svoju „profesionalnost“ ugošćujući ministre iz vlade, puštajući ih da kažu sve, ali sve što žele, kako bi ovom narodu dokazali da se nova, osma višestranačka vlada od 2000. godine, bori za prava običnog čoveka.
Bljutavo mi je bilo da slušam Zoranu Mihajlović kako govori da će „vlada učiniti sve da zaposli Srbiju“.
Nekako mi se čini da kada god treba izgovoriti neku masnu laž, Super Alek pusti omiljenu ministarku da se prikaže u medijima. A ona iskusna u laganju – za desetku.
Sećate se već:

Ja vam, kao što rekoh, jednostavno ne verujem. I to iz prostog razloga što ste pre dve godine počeli (a sada već nastavili), da postavljate nestručne ljude na odgovorna mesta. Eto – pomenuta Zorana Mihajlović je postala ministarka za građevinu, a verujem da  u životu ni ciglu nije podigla. Međutim – ko zna. Ja sam siguran da ona blage veze nema sa tom delatnošću. Baš kao što verujem da Bratislav Gašić, novi ministar odbrane, ima ikakve veze s upravljanjem vojskom. Istina, bio je čovek u vojsci, ali je, aman, keramičar! Nije mi jasno ni šta o policiji zna Nebojša Dr Stefanović, koji je do juče bio prvi čovek srpskog parlamenta i koji je svako malo pokazivao da je ipak – pristrasan.
Šta, glup sam? Super Alek treba da na ključnim mestima (ministarstvima sile) imate poslušnike? A, pa onda je izbor odličan.
Kako da vam verujem da ćete uraditi nešto dobro za ovu zemlju, kada vam u pola Srbije gospodare vaši lokalni srebroljupci, ljudi sumnjivog morala, osobe protiv kojih su (za vreme vaše vlasti) podignute krivične prijave i pokrenuti postupci?
Kako da vam verujem kada se oni – čak i u slučajevima da nisu na vlasti – ponašaju kao da su u najmanju ruku desna ruka Super Aleka?
Ne znate na šta mislim? Da kažem barem jedno ime? Evo, na primer – Goran Spasojević Azanjac. Koordinator Srpske napredne stranke za Mladenovac. Već mesec dana je u žiži interesovanja čaršije, zato što je nenamenski trošio pare Fonda za razvoj, zato što je njegov poreski dug premašio tri miliona dinara, zato što je iz umlaćene Keramike, nad kojom ste pokrenuli stečaj, izvukao neregistrovani službeni auto i vozio ga po gradu sedam dana… A kad se ljudi pobuniše, počeo je da „postrojava“ po gradu i preti! Da se poziva na „Šefa“ i onog što je odmah „do šefa“!
Da li mi takva Srbija treba? 
Da li mi treba Srbija sa stopom nezaposlenosti kakvu ima danas?
Da li mi treba Srbija u kojoj čak i ljudi u mojim godinama rešavaju da emigriraju, baš kao da su devedesete u pitanju?
Da li mi treba Srbija sa 54,000 radnika koji čekaju da nad njihovim (javnim) preduzećima država izvrši smrtnu presudu?
Da li mi treba Srbija u kojoj će se i naredne dve godine očekivati da dođu ozbiljni investitori?
Da li mi treba Srbija u kojoj će se iz dana u dan obećavati? I to banalne, ostvarive stvari: Kancelarija za brze odgovore! Nova giljotina propisa! Pokazivanje ugovora sa Etihadom, koji obećavate da ćete pokazati već ravno devet meseci i stalno napominjete da će to biti – uskoro?
Ne treba mi takva Srbija. I jednostavno – ne verujem da možete da napravite bolju.
Jer, da ste mogli, to biste već uradili. Ne bi vam trebali izbori.
Bojim se, gospodo, i mislim da se i vi bojite baš toga, da ćemo za osam meseci (najdalje) ponovo rekonstruisati vladu.
Bojim se da ćemo posle toga još godinu i po čekati na nove rezultate.
Bojim se da će opet neko reći „ovako više ne može“.
I da ćemo opet krenuti na izbore.
A to je za vas – najbolji posao.
Ja vam – jednostavno – ne verujem. Makar vas za to – bolelo dupe. Doći će dan kada će vas zaboleti glava. Jer, osim mene, neće vam verovati još mnogo onih koje ste uspeli da slažete: i 2012. a bogami i 2014. 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Jedan komentar

  1. Bravo za odličan tekst.Naša novavlada je običan probušeni prezervativ.A što se njihovih odluka tiće rekao bih fudbalskim jezikom- nije važno da trčiš već da znaš gde treba da trčiš.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top