Početna / Front Page Slide Show / Iznenađen i uvređen
Iznenađen i uvređen

Iznenađen i uvređen

PIŠE: Aleksandar Bećić
Dobro obavešteni izvori iz nečega što se može nazvati vladom Srbije tvrde da je danas u tom telu bilo napeto i hladno. I da se povremeno čula lomljava. Kvaka. Super Alek je bio iznenađen. I nadasve uvređen. Zbog rezolucije Evropskog parlamenta. Zbog svog političkog oca, Vojislava Šešelja.
Zaboravio je Super Alek da neko tamo – u Briselu pomno prati svaku njegovu reč i čeka da se on izlane.
A Vučić ne bi bio Vučić da se nije izlanuo. I to na pitanje koje je bilo banalno, postavljeno u okviru „ekskluzivnog“ gostovanja na RTS-u.
Kada ga je voditeljka zamolila da prokomentariše dolazak Šešelja u Srbiju – Vučić je rekao da o Šešelju ne može da govori „ništa loše ni privatno, ni poslovno, ni kao čovek, jer bi time loše govorio o sebi“. 

PUTUJ, EVROPO
Hiljade boljih odgovora je mogao da da.
Recimo – da je Šešelj i njegova politika – stvar prošlosti koju ne treba da ponovo otvaramo, već da idemo napred, u Evropsku uniju.
Ili da je pitanje puštanja Vojislava Šešelja odluka Haškog tribunala, kao i da je uveren da će politika Šešeljeve stranke ostati na marginama našeg političkog života koji je okrenut EU.
Ili – da je Šešelj pluskvamperfekat političke istorije Srbije koja je danas snažno i u potpunosti okrenuta ka pomirenju i stvaranju povoljnije klime za jačanje stabilnosti Zapadnog Balkana.
Ne… Još uvek odzvanja „ja o Šešelju ne mogu da govorim loše, jer bih time govorio loše i o sebi“.
Upravo na fonu te izjave je zasnovana inicijativa Hrvatske u Evropskom parlamentu. I bez obzira što je bilo onih koji su u Evropskom parlamentu mislili da je nepotrebno posvećivati medijsku pažnju Vojislavu Šešelju, rezolucija je usvojena.
I Vučić se uvredio.
A on, kao političar koji vodi jednu zemlju, na to nema pravo.
Izlaganje Aleksandra Vučića o licemerju Evropskog parlamenta je nastavak pogrešnih poteza koje je srpski premijer imao u poslednje vreme i u mnogome podseća na njegove nastupe dok je 1998.  bio ministar informisanja. Tada je, uoči sukoba na Kosovu i Metohiji i bombardovanja naše zemlje, Vučić obilazio medije u Srbiji i govorio kako smo mi dobri, kako smo mi u pravu i kako je ceo svet u zabludi kada staje na stranu Albanaca. Umesto da ubeđuje centre moći u Evropi i svetu, on je nama kao mantru ponavljao da će „istina jednog dana pobediti“.
Tada je Vučić Evropsku uniju smatrao vaskolikim zlom. A NATO pakt – samim đavolom.
Šesnaest godina kasnije Vučić smatra Evropsku uniju apsolutnim prioritetom Srbije. A NATO pakt posmatra kao organizaciju koja je poželjna na teritoriji ove zemlje. Baš kao i trupe Ruske Federacije.
Istina, u ovom trenutku, Vučić je ljut na Evropski parlament.
Ljut je i na Brisel i svoje prijatelje koje ima u njemu.
Ljut je i na Rusku Federaciju, koja mu ne pruža ruku u dovoljnoj meri, a sve se češće čuje da od Južnog toka neće biti ništa.
Ljut je i na Ameriku.
Ljut je i na narod. Sopstveni.
Zato što mu narod postavlja razna pitanja:
Zašto nema onih pobrojanih i velikih investicija?
Zašto Mercedes nije do sad proizveo barem 300 autobusa u Ikarbusu?
Zašto FAP nije dobio strateškog partnera?
Zašto benzin i gas nisu jeftiniji, kad su nam Rusi tolika braća? I zašto još neka cevka na onom gasovodu nije zavarena?
Zašto sve poskupljuje?
Zašto se broj novootvorenih radnih mesta uvećava u stotinama, a broj otkaza – u hiljadama?
Zašto nije ispunjeno obećanje prema obnavljanju proizvodnje u fabrikama poput Keramike iz Mladenovca?
Gadan je taj narod. Stalno je nezadovoljan i ne shvata muke premijerske.
Još samo nije ljut – na šeika. Brata. Za sad. Ko zna: ako Beograd na vodi doživi potop – možda i na njega bude ljut.

KAD NE TREBA – NIKOLIĆ PROZBORI KOJU 
SPOMENIK NIKOLAJU II ROMANOVUAkademik Toma je, u nedostatku političkih događaja na kojima je prisutan Super Alek, danas prozborio šta on misli o trenutnoj političkoj slici u Srbiji.
Nikolić je istakao i da je EP doneo Rezoluciju koja se odnosi na Srbiju, a da Srbiji nije pružena mogućnost da makar iznese svoj stav.
„Poslanici (Evropskog parlamenta) su ostali nemi pred uništavanjem ćiriličnih tabli u Slavoniji, pred eksplicitnim govorom mržnje protiv Srba na skupovima povodom godišnjice zločinačke akcije Oluja, koji traju više od deset godina, ili pred održavanjem javnih koncerata veoma popularne muzike u Hrvatskoj, čiji tekstovi otvoreno pozivaju na istrebljenje Srba“, naveo je akademik Toma.
Ne, Nikoliću, nisi obavešten: nije u pitanju to što su oni ostali nemi, nego što vi ni sad, kao ni tad, niste shvatili da morate da imate lobiste! One koji će da sede u Briselu i da u vaše ime, za korist Srbije, zatraže da se Hrvatska upozori (pa čak i kazni) zbog pokazivanja mržnje prema srpskoj manjini. Ili da se Albanija ukori, zbog bezobrazluka njihovog premijera u sred Beograda.
Čemu vam, bre, služe onoliki strani savetnici?
Kakav je njihov učinak?
Šta, rade za džabe, pa im tolerišete to što sede na dve stolice (kao uostalom i vaš brat, šeik Bin Zajed), pa malo rade za vas, a malo više za Prištinu?
U svakom slučaju, jasno je: Nikoliću se vlast baš osladila. I to toliko da nije spreman ni da svoju popularnost proveri na izborima.
To se najbolje vidi po njegovoj izjavi da bi „bilo nefer prema građanima podneti ostavku“, ali i da bi „to verovatno bilo lakše većini članova Vlade“.
Ko bi ih zamenio? Dokazano lošiji, usuđujem se da kažem gori ljudi, ali veoma podložni manipulacijama. Srbija bi se vratila u pakao u kome bi joj lako oduzeli i ono što se zarekla da nikada i nikome ne da“, istakao je Nikolić.
Gori ljudi?
Podložni manipulacijama?
Srbija bi se vratila u pakao?
Vratila?
Dakle, Nikoliću, mi smo sada u raju? Ili smo možda u čistilištu? Šta kažeš? 
Zima će u ovoj zemlji biti vrlo vruća, kako je krenulo. Pa makar termometar pokazivao i minus 25… 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top