Početna / Front Page Slide Show / Istina koju premijer ne voli
Istina koju premijer ne voli

Istina koju premijer ne voli

PIŠE: Violeta Živkov

Kad sa 21 hiljadu dinara  povećate platu na 22 ili 22,5 hiljade dinara, to je itekako značajno povećanje, reče premijer Vlade RS neki dan i ne pocrvene! To se toliko oseti da „mast pocuri“ onome ko je dobio povećanje od 1000 dinara , kada je potrošačka korpa već oko 60 hiljada  za jednu porodicu. Toliko značajno, da može sebi i porodici tog meseca da kupi kilogram i po mesa, čisto onako da se razbahati, posle poskupljenja mesa od skoro 50 odsto. To raskalašno povećanje od 1000 dinara na minimalne zarade od 20 hiljada dinara, kojima su zarobljeni novozaposleni u fenomalnim stranim fabrikama širom Srbije, se tako oseti, da zaposleni mogu istog trenutka da se upišaju u pelene od sreće.

Neshvatljivo je da neko tako okrutno, javno i direktno pokazuje mržnju prema sopstvenom narodu, da uporno traži odobravanje za svoje tvrdnje da živimo divno. Čak i od onih  oko milion najsiromašnijih građana, od čega su polovina deca, traži da priznaju kako super jedu čak i kad na stolu više ni mušeme nema. Pohabala se od siromaštva.

JAD SVAKODNEVNI

Obišla sam ovih dana neke domove te sirotinje. U jednom dvorištu, pod srušenim krovom, iz trošne kuće istrčavaju deca, njih troje, najstariji 12 godina. Sami su, imaju samo majku koja danju radi na nekoj plantaži. Bere šljive da zaradi dnevnicu. Dobra deca, lepo vaspitana, lepih i bistrih očiju. Nemaju televizor pa ne znaju kako dobro žive.

U jednoj drugoj kući nisam uspela ni da ih izbrojim. Žive pored deponije, skupljaju sekundarne sirovine, zarade dnevno oko 800 dinara, što je mesečno 10 do 12 hiljada. Imaju socijalnu pomoć, neki dečiji dodatak, sve zajedno ne bude više od 30 hiljada kad se skupi na gomilu. A sad će školska godina! Knjige će dobiti, gde su patike, rančevi, pribor…? Na brzinu sam izračunala da im samo za pet pari patika treba  minimum 15 hiljada, ako ih kupe kod Kineza. A isto toliko za iste nekvalitetne rančeve. I dok smo pričali, iako je bilo vreme ručku, nisam videla da se bilo gde, bilo šta sprema. Nema tu tri obroka dnevno.! Ko zna ima li i dva?!

I još niz drugih priča od kojih se srce slomi…

VLADAJUĆI CINIZAM

vucic se smejeReći će neko, sirotinje je uvek bilo?! Jeste, ali se nije merila milionskim ciframa u zemlji koja ima manje od 7 miliona građana.

To cinično poigravanje ciframa je manir koji niko razuman sa mesta premijera ne bi koristio u zemlji koja vidno siromaši. Setimo se samo onog galantnog povećanja (???) penzija od 150 dinara? Sad je to ista priča sa cenom rada, odnosno povećanjem  minimalca za 1000 dinara…

Šta uopšte očekivati od čoveka koji sopstveni narod kvalifikuje kao lenštine koje  neće da rade? A da rade – realno mogu još samo oni koji su na nekom partijskom spisku. I to opet samo pod uslovom da im se duguje neka usluga ili da su svojim zalaganjem to zaslužili.

U mom bližem okruženju znam pouzdano za  nekoliko spiskova koji su dostavljani i stranim investitorima. Oni za državna preduzeća i ustanove su gotovo legitimna praksa. Lično sam bila prisutna kada je u Nacionalnoj službi zapošljavanja predstavnik stranog investitora dogovorio sa direktorom NSZ da se pozovu svi sa evidencije koji ispunjavaju uslove (za prost fizički rad) i dogovoreni rokovi za razgovor.  Nedugo zatim, stigao je spisak tom istom investitoru sa imenima članova SNS-a koji moraju da budu primljeni.

I isto se to radi u svim drugim sredinama. NSZ još je samo institucija koja postoji zbog zaposlenih u njoj i medicinskih sestara i tehničara za koje stoje okačeni stalno otvoreni oglasi za rad u Nemačkoj.

MANIPULACIJA PROPISIMA

Famozna uredba o zabrani zapošljavanja je licemerna manipulacija ljudima tako što se preko privremenih i povremenih poslova opet  angažuju partijski kadrovi. Neko se zaposli kao obaveza prema nekom uticajnom članu, neko kao odbornik sa glasom, neko kao dokazani aktivista. Stručnost i kvalifikacija su potpuno nebitni. Pod obrazloženjem da su angažovani zbog „povećanog obima posla“ dolaze potpuno neadekvatni ljudi kojima su potrebni meseci samo da shvate gde su došli.

I da se ne bi smo izgubili u ovoj priči, još ovo. Primeri stranih investicija i zdravog kapitala koji je realno uposlio radnu snagu adekvatnu svojim potrebama i bez stranačkog mešanja, mogu se naći iz vremena pre dolaska SNS-a na vlast. U tim preduzećima zaposleni imaju tretman ravnopravan onom koji imaju zaposleni u razvijenim zemljama. Imaju adekvatne plate, sve dodatke, prava iz Zakona o radu, pravo na bonuse i godišnje odmore. O, da, radi se mnogo! Naporno! Ali niko nema razloga da se na te uslove žali jer je poštovan onoliko koliko vredi.

Ono što je sada urađeno sa novim investitorima  kojima je plaćeno da dođu zbog stvaranja utiska kako će nam doneti blagostanje, je rasprodaja radne snage i pretvaranje u roblje.

Cinično je, bezobrazno i nepatriotski reći da vlada i državni organi ne mogu da se mešaju u odnos tih poslodavaca prema radnicima, kao što to tvrdi sam premijer i nadležni ministar. Ti radnici su građani ove zemlje koji očekuju da budu zaštićeni od eksploatacije, od feudalnog odnosa i maltretiranja. Stranac mora da poštuje zakone zemlje u kojoj posluje, a ako to ne čini država je dužna da reaguje! Ako će investitor da zbog toga ode, nek ide, daleko mu kuća! Ako država pre svega štiti tog poslodavca, a ne zaposlenog  onda je pitanje ko je ovde stranac?!

SVI MI PLAĆAMO INVESTITORIMA

Jednu bivšu i sadašnju ministarku sam, prilikom otvaranja jedne strane fabrike, pitala, ima li vlada plan da subvencioniše domaća preduzeća? Rekla mi je da ima i da će biti stavljeni i domaći poslodavci u ravnopravan položaj sa stranim investitorima. Izjednačeni domaći sa stranim?! Šta to govori? A  da stvar bude još gora rekla mi je da se novac za subvencije obezbeđuje iz domaćih resursa. Znači od svih nas!

NOVACTokom skupštinske rasprave premijer je pomenuo nekoliko primera gde je država podstakla neka domaća preduzeća, ali nameće se stvarno logično pitanje, zašto nije delila te desetine hiljada evra po čoveku brojnim uspešnim preduzetnicima u Srbiji? Zašto nije podsticala sa 10 hiljada evra armiju od nekoliko hiljada visokoobrazovanih nezaposlenih na evidenciji NSZ ? Nego se nudi 150 do 200 hiljada dinara(!!) za pokretanje sopstvenog biznisa! Šta sa tim početi uopšte? To je dovoljno tek da se plate doprinosi za godinu dana koliko je u obavezi da radi, onaj koji uzme pomoć.  Ali kada bi se sa ozbiljnim fondom podsticali nezaposleni za pokretanje sopstenog  posla,  onda ne bi bilo bombastičnih naslova o tome kako su nas stranci prepoznali kao zemlju sigurnu za ulaganje i kako smo sad omiljeni u Bangladešu, Indoneziji, Kini, Saudijskoj Arabiji…

Umesto toga imamo generacije tridesetogodišnjaka, mastera, stručnjaka koji rade negde u nekim prodavnicama, negde na privremenim poslovima… žive sa roditeljima i ne mogu da planiraju budućnost jer ne znaju na čemu da je zasnuju.

Ne ide im se iz zemlje, ali kad ih neko nazove lenštinama i neradnicima i kad im kaže da se raduju za hiljadu dinara, šta im drugo ostaje nego da se preko fejsbuka javljaju na neke oglase za rad u Slovačkoj (na primer), kao prosta radna snaga u nekoj Citroenovoj ili sličnoj fabrici, za 500 evra mesečno!

To je istina koju ne voli  da vidi premijer i na koju se cinično smeje, nazivajući nas lažovima i izdajnicima!

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Violeta Živkov

Novinar i bloger bez stalnog zaposlenja iz Kovina. Zanat "ispekla" u Radio Kovinu i Kovinskim novinama. Za svoje emisije dobijala nagrade Radio difuznih stanica Vojvodine, a onda napustila novinarstvo i obrela se u turizmu. Završila FPN u Beogradu, smer Međunarodna politika.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top