Početna / Front Page Slide Show / Hoćete li se probuditi?
Hoćete li se probuditi?

Hoćete li se probuditi?

PIŠE: Aleksandar Bećić
Stvarno me interesuje, ljudi, imate li nameru da se probudite? Šta je u pitanju? Udarilo vas loše vreme? Patite što nema mora ove godine? Brinete se kako ćete i šta ćete sada, kada postoji novi Zakon o radu protiv kog ste tako „uspešno“ štrajkovali?
Aman, radnici, ne razmišljate dalje od svog nosa!

KAKO JE DRŽAVA USPAVALA ŠTRAJKAČE
Informer-slika-orbovic-canak-15-07-2014-1Pa ova korumpirana banda koja je zasela u kabinete raznih reprezentativnih sindikata izvela vas je jednom na ulicu i – tačka! Zašto? Da li ste se zapitali? Da li ste barem sami sa sobom pokušali da prokljuvite zašto su Čanak i Orbović naprasno odustali od svakodnevnog okupljanja pred Skupštinom, vladom, na Trgu Republike? Zato što je prvog (i poslednjeg) dana protesta u centru Beograda bilo „svega“ 6.000 duša? Ne. Nego zato što im je lepo sugerisano (telefonom ili lično – to oni samo znaju) da će, ako se u ponedeljak ujutro nastavi sa protestima, osvanuti nove naslovne strane u „nezavisnim“ medijima. A na naslovnim stranama, naravno, biće upravo njih dvojica: sa listingom plata (za koje vi dajete novac, pa da malo pobesnite), izgledom njihovih službenih automobila koji bi komotno mogli da opsluže bilo kog ministra u ovoj zemlji kom nije ugrožena bezbednost (a i to ste vi platili, pa da još malo pobesnite). Našlo bi se, ako ne u ponedeljak, a ono u utorak, gde je letovao Orbović, a gde Čanak u poslednjih par godina. Našlo bi se i kako izgledaju ti stanovi koje su volšebno pokupovali. I tako iz dana u dan: vi u protest, sa Orbovićem i Čankom, a na naslovnim stranicama – njih dvojica. U luksuzu. Koji vi plaćate.
E, zato su rukovodstva „sindikata“ odlučila da umesto izlaska na ulicu – pokrenu „inicijativu za smenu resornog ministra“. Onog kvazi levičara Julina. Ili Vulina, kako vam drago.
Da ne biste razmišljali koju je to školu završio vaš sindikalni lider, pa ima toliku platu, a vi je ne primate. Već mesecima.
Kad smo kod tih podataka, kažu u jednom od sindikata da 56.000 radnika ne prima platu. Kažu i da svaki četvrti zaposleni prima platu sa zakašnjenjem od po nekoliko meseci.
Ima tu jedan nedostatak: u pitanju su zvanično dostupni podaci, koji se odnose na firme u kojima sindikati postoje. Dakle, uglavnom u javnim preduzećima.
A šta mislite, ima li kod privatnika organizovan sindikat?
Nema? Čast izuzecima, ali nema? Ma nije valjda?

S MENICOM POD JASTUK, PA SPAVAJ!
137937Nemojte vi, dragi moji radnici, da se sekirate! Evo, sad, kad vam je ministar Julin uvalio ovaj novi Zakon o radu, sad možete da spavate mirno jer ćete, prema njegovim rečima, ubuduće moći da sa „potvrdom o neisplaćenoj zaradi tražite naplatu“. Kaže on preko menice, bez sudskog spora.
Da nije cinično – bilo bi smešno.
Mogu samo da zamislim kako radnik dobija menicu od poslodavca kao „zaštitu za ostvarivanje svojih prava“… Mogu samo da zamislim kako isti taj radnik odlazi u banku i podiže menicom zakasnela potraživanja. I isto tako mogu da zamislim kako sutra ujutru dobija (pre pauze,  ako je uopšte predviđena novim Zakonom o radu) otkaz. Zbog teže povrede radne discipline. Ili zbog izvršenja krivičnog dela (i za to možete sad da popijete otkaz: gazda proceni da ste izvršili krivično delo i da vam otkaz bez suda, bez spora, onako, kao kadija nekad).
A kakvo ste krivično delo počinili? Pa pokrali ste ga! Sprečili ste ga da taj dan, preko firmine kartice plati pun rezervoar goriva, švalerku, ručak sa „poslovnim partnerima“ i naravno, neko dodatno luksuziranje. Nije to njemu toliko teško, nego je on baš od tih para koje ste podigli menicom (?!) hteo da kupi poklon za ženu (da se ne oseti zapostavljena) i decu (jer, on je dobar otac: to što vi detetu nemate ni za sladoled, nije njegov problem).

ZAŠTO KOD NAS NIJE KAO U EVROPI?
indexPošto se stalno pozivamo na to da želimo da uskladimo zakonodavstvo sa Evropskom unijom, baš me interesuje zašto ne napravimo kopiju hrvatskog zakona? Eto, kod nas je kazna za poslodavce koji izvrdavaju plaćanje plata formalno – do dva miliona dinara. Na sudu je da odluči koliko će da udari po džepu nekog džipadžiju.
Iz toga vam je jasno da će džipadžija uvek da prođe bolje nego vi.
A u Hrvatskoj? Pa, kazna poslodavcu za neisplaćene zarade je tri godine zatvora.
Eh… Zamislite samo kako bi nam „kazneno-popravne institucije“ bile dupke pune…
U istoj toj Hrvatskoj, radnici imaju pravo da uđu u štrajk kada im plata kasni jedan dan. Da, dobro ste pročitali. Jedan dan jedini dan. Ovde kad plata kasni jedan dan radnik ni obrvu ne podiže.
I? Ništa… Umesto da drastično pojača inspekciju rada (što je predložio zaštitnik građana Saša Janković), pa tako obezbedi ostvarenje prava radnika i poboljšanje uslova rada, ona družina okupljena u Nemanjinoj 11 (i još nekim lokacijama) najavljuje da će da poveća broj poreskih inspektora! Jer, nije njima važno što samo 250 inspektora proverava ko isplaćuje zarade na vreme u Srbiji i kako to radi. Njima je važno da pune budžet. A to je sve teže: prema poslednjim podacima koje navodi RTS, „trećina onoga što ova zemlja proizvede završi u nelegalnim tokovima, a više od polovine sive ekonomije odvija se u uredno registrovanim radnjama“.

ZAŠTO CVETA SIVA EKONOMIJA?
Odgovor je banalan: zato što joj se može. Zato što oni koji „vode“ ovu državu smatraju da se većim brojem poreskih inspektora i povećanjem nameta preduzetnicima rešava problem budžetskog deficita.
Zar nije paradoksalno? S jedne strane se zaklinju da je preduzetništvo najvažnije, da stoji rame uz rame sa malim i srednjim preduzećima kao glavni uslov za oporavak srpske ekonomije, a s druge strane – gazi po preduzetništvu.
siva ekonomijaŠta bi se desilo kada bi dekretom država odlučila da je paušalni mesečni porez za preduzetnike – 30 evra? Eto, preračunajte, to nije ni 4.000 dinara. Šta bi se desilo kada bi dekretom država odlučila da svakom tom preduzetniku dozvoli da zaposli radnike pod istim uslovima i kaže – eto i za njih je mesečni paušalni namet – 30 evra?
Šta bi se desilo kada bi država seljacima rekla – evo – obrađujte zemlju, iznosite robu na pijac, dajte robu u otkup, radite šta god želite, ali paušalno – mesečno – 30 evra?
Šta mislite, koliko bi novca došlo u budžet? Šta mislite, da li bi privatnik rekao „e, više ne moram da strahujem da će da mi inspekcija upada svako malo: evo državi 30 evra“?
Nije ovo nikakvo mudrovanje.
Siva ekonomija se svuda drastično smanji kada se smanje nameti. Jednostavno: dekretom. Dok država ne ojača. Dok ne poraste standard. Dok ne ojača izvoz. Dok se ne dese one dobre stvari koje priželjkujemo od 2000. godine.
Da se ne lažemo: ova država je odavno u „bunaru“. I neće izaći iz njega upravo zbog toga što izlaz vidi u podizanju poreza, a ne u smanjivanju. Zato što vidi izlaz iz krize utome što će da sedi na grbači preduzetnicima, umesto u gašenju velikih poreskih dužnika sa nekoliko hiljada radnika.
A gde ćemo sa tim hiljadama otpuštenih?
Lako je: u preduzetnike. Dajte im dve otpremnine. I recite im: ili na zemlju, pa kopaj, ili se vrati starom zanatu, pa tamo u nekoj garaži ili radionici „čukaj“ po ceo dan. I daj državi 30 evra. Paušala. Ne može tako? Hoćete da mi kažete da radnici Simpa (koji su takođe u čabru) ne rade privatno, kad iziđu iz kruga fabrike? Hoćete da mi kažete da razni bravari, glodači, strugari ne rade po svojim garažama isto tako?

VREME JE ZA SVOĐENJE RAČUNA
Da se ne lažemo, dve godine i tri meseca na vlasti dovoljno je za sprovođenje svega onoga što ozbiljan i odgovoran političar obeća. A setite se samo obećanja garniture koja je na vlasti! Mi zapravo odavno – ako je verovati njihovim obećanjima – živimo u zemlji u kojoj sve cveta! Ovo je država blagostanja (za neke sigurno jeste), država u kojoj posla ima svuda, samo treba da se odlučite šta da radite, kako biste poslali dete u neko divlje inostranstvo da studira.
To što je evro opet počeo da divlja (odavno više nije 115 dinara), nema veze!
To što nam je javni dug premašio 65 odsto (a zakonom je propisano 45 odsto), ni to nema veze!
To što oni investitori dolaze „na kašičicu“, više niko i ne razmišlja.
To što narod cvili od boljeg života koji je došao na Đurđevdan 2012, nije bitno.
To što državni aparat košta sve više (a trebalo je odavno mnogo manje), predstavlja problem samo kad se govori o „ogromnom broju zaposlenih u javnom sektoru“. A koliko je njih zaposleno posle 2012? Ćutite? Nećete da kažete? Ili ćete i to (kao i mnoge druge stvari) saopštiti uskoro?
To što su iznenada oni koji su nas po lokalu i kojekakvim javnim preduzećima vodili u napredno, bolje sutra, počeli da se smenjuju zbog malverzacija, ni to nije važno?
Stvarno je vreme da se ona družina okupljena u Nemanjinoj 11 (i nekim drugim lokacijama) prizove pameti i počne da vodi ovu zemlju kako treba. Ili da prizna: ne umemo mi ovo.
http://kecatim.com

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top