Početna / Front Page Slide Show / Poverljivo: Odlomci iz predsedničkog dnevnika
Poverljivo: Odlomci iz predsedničkog dnevnika

Poverljivo: Odlomci iz predsedničkog dnevnika

Portal Kolumnista došao je do fragmenata dnevnika prvog čoveka Srbije. Odlomci su mestimično nečitljivi, ali se to pripisuje letenju državnim avionom do Kine, što je za njega – predaleko… Našim čitaocima prenosimo čitljive delove zapisane tokom leta i po dolasku u glavni grad PRC-a (Peoples Republic of China)

PRIREDIO: Petar Latinović

U AVIONU Let do Kine baš dugo traje. Vreme sam prekratio učeći, za svaki slučaj, kako se na kineskom kaže: “Drago mi je što mogu da vam uručim orden…” I “Hvala vam na ovom ordenu I priznanju”. Dragica je čitala neku knjigu o humanitarnom radu a ostali uglavnom kuntali. Mislio sam da će ovaj put biti malo romantičniji i intimnij,i ali mi uvališe buljuk ljudi da ide sa mnom. I mlađahni Đurić pošao, krenuo i Mrkić, i još neki ljudi koje ne znam, a za koje su mi rekli da treba da pođu. Jer nisu nikad bili u Kini. I tako krenusmo svi od reda.
I DALJE U AVIONU Gledam ovaj katalog kineskih zvaničnika. Imena još i nekako upamtim, al lica ne mogu nikako. Svi mi isti, slični ko jaje jajetu. Preslišavam se naglas, preslišavam se u sebi al ne vredi. Taman zapamtim predsednika, zaboravim premijera. Onda upamtim premijera, al zaboravim ministra spoljnih poslova. I tako sve u krug. Valjda ih neću pomešati. Inače, ostajemo četiri dana. Dva puta sam proveravao kofer, i mislim da sam sve poneo. Za svaki slučaj poneo sam i duge gaće, jer Kina je velika, pa predpostavljam da kad tamo dune vetar mogu bubrezi da se uznemire. A u ovim godinama to nije dobro, zato što (nastavak nečitak).
O SUVENIRIMA IZ AVIONA Rekla mi Dragica da ponesem ljudima nešto ko poklon. Red je. Ja se toga setio tek par sati pred put. I šta ću brže bolje gledaj po kući da li imam nešto da ponesem. Nema. Strčim se dole u kola, pa u obilazak. Ono radnje il ne rade, il zatvaraju. Jedva sam uspeo da im nađem nešto. Al ne znam koliko da kupim. Mislim, ima ih mnogo. Da kupim samo najužem rukovodstvu Komunističke partije i ode trećina novca iz budžeta. Pokupujem par komada, donesem kući da Dragica spakuje, a ona zagleda i cokće. Kaže mi: “E crni Tomo što im ne kupi neke naše suvenire, šta će ljudi da misle.” Ja pogledam ono što sam kupio a ono na svakom piše – MADE IN CHINA.
U PEKINGU ZVANOM BEIĐING Kad smo stigli u Kinu nekako sam se osećao kao kod kuće. Nekako domaće. Kao na Novom Beogradu. Bilo sve po redu, osmesi, rukovanja, svečana garda. Razmišljo ja, još u avionu, da li da pružim ruku il da se naklonim. Il jedno i drugo. Da pitam ove moje ne vredi, ima još više da me zbune sa tim diplomatskim protokolom. Nego setim se da imam telefon od jednog kineskog restorana što radi kućnu dostavu kod nas u Beogradu. Pozovem i pitam da me posavetuju. Rekli mi da pružim ruku i to je to.
POČETAK POSETE Prvi dan je prošao lepo. I evo dok ovo pišem pred spavanje gledam ove komentare oko mog tvita: “Ako zamislimo da je Evropa okean, Srbija je ostrvo sa koga Kina može svojim proizvodima da snabdeva ceo evropski okean.” I sad me nešto prozivaju. A ja sam samo hteo da se oglasim u stilu kineske tradicije. A gde ćete značajniji primer kineske tradicije od Haiku poezije. Uostalom nije Haiku za svakog.

NAPOMENA: S obzirom na to da kao svaka dobra redakcija imamo insajdere svuda i u svačijim redovima, ovo će se… Nastaviti.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O petar

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top