Početna / Front Page Slide Show / Grešna sekularna Srbija
Grešna sekularna Srbija

Grešna sekularna Srbija

PIŠE: Aleksandar Bećić

Da se odmah u startu razumemo: ja verujem. I kršten sam, ako vas baš zanima. I poštujem svoju veru. Kao što poštujem i tuđe vere. Baš kao što poštujem i one koji su agnostici. Ali, ne mogu da poštujem bahatost pojedinih sveštenih lica. Ne mogu da poštujem ogrezlost u greh. Ne mogu da poštujem licemerje pojedinaca (bilo da su oni sveštenici ili obični ljudi).
Hajde da se malo pozabavimo faktima:
Dominantna religija u Srbiji je pravoslavlje, kojoj je okrenuto oko 80 odsto vernika u ovoj zemlji.
U instituciji koja predstavlja tu religiju, a institucija se zove Srpska pravoslavna crkva, ima žita i ima kukolja.
To dobro vidi Onaj gore. Ako vam je uhu ili oku draže, Gospod Bog. I On sve njih prati. I na kraju im kaznu ili nagradu razrezuje. Kako sada stvari stoje, meni grešnom barem se čini da će kod Svetog Petra biti mnogo više onih koji će liftom krenuti na dole. Verovatno ću među njima biti i ja, na radost mnogih, a na žalost malobrojnih. Ali, ja u celoj priči nisam bitan. Bitna je Crkva.

ONI KOJI NISU ZA POŠTOVANJE
Crkva brine o našem duhovnom zdravlju. Kad kažem „našem“ i kad kažem Crkva, mislim na sve one verujuće, pravoslavne.
Pojedincima u Crkvi, nažalost, nije bitno ni to, a ni naše fizičko zdravlje. O njima su pisali mnogi mediji. I podneli dokaze. Da ne ponavljamo fakte o Kačavendi, Filaretu i drugima. Ili svojevremeno o Artemiju, da ne kačimo sad na ovom portalu video snimke nedostojne i običnih ljudi, a kamoli onih u mantijama.
Ima, nažalost, u našoj SPC i onih pojedinaca koji voze džipove, grade privatne dvorove, kockaju se, piju, švalerišu i unižavaju postojanje Crkve. O njima se malo piše. Oni su više predmet čaršijskih ili seoskih priča.

ONI KOJI SU ZA POŠTOVANJE
Ima, Bogu dragom hvala, i onih koji se o duhovnom (i ne samo duhovnom) zdravlju svog stada brinu. Onako krajnje iskreno, očinski, posvećeno… Zađite samo po manastirima u našoj zemlji i videćete da ih je mnogo. I o njima se, nažalost, malo piše. Valjda zato što su se Bogu zavetovali da će uvek samo dobro činiti i pomagati, pa im to dođe „u opisu radnog mesta“. A trebalo bi. Trebalo bi kapu skinuti za sve ono što su ti skromni ljudi učinili da narodu bude bolje, da običan čovek živi dostojno, da se ne muči. Trebalo je pisati o obnovi Šišatovca na Fruškoj Gori ili Zočišta kod Orahovca.
I sve to što je urađeno, dobro ili loše, treba napisati. Pa nek čitaju oni koje takve stvari raduju. I sve to treba, ne, mora se odvojiti od delanja države, jer, Srbija je sekularna zemlja.

ZAŠTO KRITIKOVATI
Političare biramo sami. Crkvene velikodostojnike – ne biramo.
Političari vode državu i trebalo bi da se brinu o materijalnom životu naroda. Kada ne rade svoj posao kako treba – kritikujemo ih ili ih menjamo na izborima. Crkveni velikodostojnici vode stado i trebalo bi da se brinu o duhovnom životu. Kada ne rade svoj posao kako treba – kritikujemo ih, ili menjamo sveštenika. Ne pljujemo, nego kritikujemo.
Sve je pitanje slobode izbora.
Samo – mislim da moramo da čistimo u sopstvenom dvorištu, a ne da gledamo u tuđe. Mislim da svakog političara, tajkuna, biznismena (manje ili više kontroverznog) koji napravi neku glupost, ukrade, zgreši na bilo koji način – treba dokumentovano kritikovati. Isto tako smatram da svako svešteno lice koje zgreši, napravi neku glupost ili gurne nos u državne poslove – treba kritikovati.
Jer, Srbija je sekularna država.
A to znači da je vlast odvojena od SPC, ali i od katoličke crkve, islamske verske zajednice, jevrejske zajednice i svih ostalih koji su u mantijama ili drugim verskim odorama. To dalje znači da oni nemaju nikakvog razloga (a ni prava) da pričaju državi šta treba da radi i kako treba da propisuje zakone.

I NA KRAJU O ABORTUSIMA
Posle svih skandala u SPC digla se prašina oko abortusa i stava naše Crkve. Iste one koja se nije oglasila kad su u pitanju bile sve srpske Tijane, Ivane, Jovane, Vesne, ili oni dečaci – ma kako se zvali, a kojima je pomoć bila potrebna.  Mislim da sva sveštena lica, ako već žele da brinu o naraštaju, budućnosti dece i sličnim stvarima, treba pre svega da zbrinu svu siročad ove zemlje. Dovoljno para imaju po blagajnama eparhijskim. Ako žele da smanje broj abortusa, neka poduče naše žene zašto je to po verskim uzusima greh. I neka ista predavanja održe i muškarcima – jer se nažalost mnogo abortusa desi zato što su muškarci bili nasilni prema ženama. Abortus iz obesnosti – ne. Abortus iz moranja i očaja – da. Ali, to je pitanje žena.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

2 komentara

  1. Ništa tako sektaški i tako perfidno uvijeno u celofan,mada providan za zdrav razum, od „ženinih prava i sloboda“, nisam skoro pročitao….A „krštenje i vernik“ u prvom redu?!

    Lagati je greh, a indoktrinirati ovom „filosofijom“ je prokletsvo….Pokoj vam duši već za života, a ja vam želim da živite sto godina, posle…Bog će znati, a i Vi.

    Z`Bogom.

  2. Kad su tako dosledni zašto se po manastirskim dvorištima nalazi više leševa malih beba, nego na svim gradskim grobljima?

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top