Početna / Front Page Slide Show / Grbava demokratija i njena deca
Grbava demokratija i njena deca

Grbava demokratija i njena deca

PIŠE: Haris Ibrahimović 

Naša demokratija je grbava sakata starica u menopauzi. Grbava i sakata je rođena. Ipak, mora joj se priznati da je bila privlačna dok je bila mlada. Nikako lepa, samo privlačna.

Poput ovih izobličenih starleta koje u prostijim mozgovima bude svakojake nagone i ništa više. Prilazila joj je svaka budala sa još izdeformisanijim genetskim materijalom izrađajući sa njom razne spodobe, aveti i mutante.

Umešaše se neki stranci gledajući kako je mrcvarimo, hoće oni da nam pokažu kako se to „rukuje“ sa demokratijom. Amerikanci, Britanci, Francuzi, Nemci, ko nas sve nije učio. Ipak, džaba. Niko nas nije učio kako se VOLI demokratija.

I izrodi nam ona svoje sinove i kćeri. A oni, ljubi ih majka. Dobri govornici, odlikaši, biznismeni čak je imalo i lepih među njima. Pa dobri su obradovasmo se. Uh čiji su zlatni su… Odahnusmo… Ali džaba, zaboravismo da su to deca začeta iz nagona prema otimanju, laganju, varanju i moći.

U testamentu im demokratija prepisa celu državu Srbiju. Zapreti im da će im je oduzeti ako ne budu dobri, ali male li moći u bogalja zvanog demokratija.

Ovi što lepo govore, dočepaše se mikrofona i u stilu velikih revolucionara počeše da prosipaju spiku o blagostanju, boljem sutra, napretku i pravdi. Dobiše neku vlast na izborima gde i nemate nekog velikog izbora. I danas nam oni sipaju tu priču o blagostanju, boljem sutra, napretku i… i trt pravda se kod ovih ne sipa. Od sada je pravda na kap po kap.

Ovi što umeju sa biznisom. Pronađoše novi model sigurnog poslovanja. Znate u trgovini ide ono kupiš za dinar, prodaš za dva. E ne sa njima. Oni su pametniji. Ništa nisu kupili, a sve su prodali. Sada zamislite Srbiju kao neku sobu, gde davno ništa nije kupljeno, gde je sve rasprodato. Ni prozora više nema, pa bije promaha po džepu stanovnika odnosno ostalih cimera, ali nikako po džepu gazdi, Kod njih je baš ušuškano.

Odlikaši. Oni su priča za sebe. Normalno bi bilo da čovek koji je vredno učio, koji se obrazovao i voleo školstvo najviše ceni inteligenciju i pismenost. Ali, ne! Ne kod ove dece. Oni se strogo drže onih sa kupljenim diplomama i sumnjivim doktoratima. Oni utemeljiše ove (ne) diplomirane diplomce.

Da ne zaboravim: Tu su i mnogo lepi manekeni, pozeri, na kraju ništa više od pokretnog ofingera sa odelom. Oni/one su mnogo naočiti i uglađeni. Ipak, u moralu i karakteru zagađena deponija radioaktivnog egoizma.

Sva ta deca jadne demokratije na silu nateraše majku da usvoji još dece. Sve zbog nasledstva. Tako da ni ona sama više ne zna koje je njeno. I rodoslovno stablo se nastavi na ulizice, ulizice i samo ulizice. Deca se odrekoše demokratije u praksi, zadrživši samo njeno prezime. Bogati na monarhiju, opasni na diktaturu, prefinjeni na komunizam. Gadne li kombinacije.

Gde je danas demokratija?

Eto je u hodniku staračkog doma za propale ideje. Plače i srami se svoje dece.

Ipak, u njenom plaču za mene ima utehe. Znamo da deca koju proklinju roditelji nikad sreće nemaju. Uostalom, i druge majke imaju svoju decu.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Haris Ibrahimović

Jedan od najmlađih autora na portalu Kolumnista, koji svojim briljantnim tekstovima dokazuje da nas sve more iste brige, bez obzira na to da li živimo u Novom Pazaru, Beogradu ili Čenti, Vranju ili Užicu. Radio kao profesor tri godine. Dobio više književnih nagrada. Prevodi sa engleskog i nemačkog jezika. Sarađuje i sa drugim portalima u regionu.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top