Početna / Front Page Slide Show / Građani nultog reda
Građani nultog reda

Građani nultog reda

PIŠE: Vuk Branković
Zapravo je vlast rešila da počne sa kažnjavanjem. Za sada još ne primenjuju severno-korejski metod, mada, verujem da ima onih koji bi zadovoljno trljali ruke na takav način.

Ukoliko neko misli da ja haluciniram, čisto da vam ukažem na neke stvari:
Onog trenutka kada je Zaštitnik građana Saša Janković narodu na internetu rekao „slobodno kritikujte, cenzura je protivustavna“, Skupština Srbije je rešila da mu ne treba sedam pomoćnika. Bože – štednja.
Onog trenutka kada su Obrenovčani zakukali na Čučkovića i Malog – vlast (ona gradska, ovaploćena u liku i delu srpskog Minhauzena, Gorana Vesića) je rešila da ih kazni i smesti u razne kolektivne centre što u Krnjači, što u Jakovu, što u majčinoj. Negde ih postrojavaju, negde im ne daju da jedu. Negde im ne daju da se kreću, jer su, bože, smešteni u kasarnu, pa ko biva u toj kasarni je neka vojna tajna koja se ne sme videti. Čučkovića će nekako i da puste niz Savu, ali Malog, ili Vesića… Dakle, kažnjavaj narod! Ne valja nikako, mnogo laje. Dok ne zaćuti, kažnjavaj!
Onog trenutka kada je Aleksandar Timofejev pokušao da parira Whole Mighty Pinku i izveštava non-stop iz Obrenovca – rečeno mu je da nema rezultate i da spakuje kofere. Što je i ozvaničeno u sredu.
Ima toga još… Koliko god hoćete ima toga…
Onog trenutka kada su mame rekle da im treba malo više pomoći, jer je ipak bila neka inflacija i novac manje vredi nego pre dve godine, opet ista gradska vlast je rešila da pomoć obogalji. Nema se – žuti su naravno krivi za rupu u budžetu. A mora da se štedi.
Onog trenutka kada su volonteri rekli da Svratište za decu ulice mora da dobije finansijsku injekciju – Veliki Drug Mali i Goran Minhauzena Vesić su odlučili da nam takva institucija ne treba. Mora da se štedi.
Slično su uradili i sa onim beskućnicima. Mora da se štedi.
I sa penzionerima koji imaju manje od 20.000.  A i šta će nam penzioneri? Krkobabić stariji je umro, pa sad ne moraju više da paze da on ne napravi svađu u vladi.
Radnici hoće posao? Traže da se ispune neka obećanja? Zaustavljaj investicije, mora da se štedi.
Situacija ništa nije bolja ni u Krupnju, ni u Valjevu, ni u Ubu, ni u Jagodini, Svilajncu, Kraljevu, Čačku, Prokuplju… Da nabrojimo svih 150 opština?
Baš tužno.
Šta će uskoro da se desi? Ukinuće se Sigurne kuće? Škole? Vrtiće?
Istina, neke stvari nam neće ukinuti.
Evo, recimo, neće nam ukinuti obavezu da plaćamo račune za struju.
Moraćemo da plaćamo i telefone i poreze. Moraćemo – o da, i te kako ćemo morati – da plaćamo održavanje grobnih mesta. Moraćemo bankama da plaćamo zelenaške kamate da nas iz ono malo jada ne bi isterali. Naravno, moraćemo da plaćamo i luksuz vožnje u gradskom prevozu.
Naše gazde, koje u velikom broju slučajeva možemo (pa i moramo) nazvati robovlasnicima, neće morati da nam plaćaju plate i doprinose. Uostalom, pare su potrošili na finansiranje stranaka. Naročito onih na vlasti. Za gazdu ima. Za radnika nema. Pa kriza je, pobogu.
Da li ste počeli da prikupljate informacije o potrebnoj dokumentaciji za iseljenje u neke daleke zemlje?
„Postali smo građani drugog reda“, reče mi jedan prijatelj sinoć, dok smo se bezvoljno vraćali s posla.
„Nismo“, odgovorih mu. „Postali smo građani nultog reda“.
Od mene – toliko.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Vuk Branković

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top