Gotov je

Gotov je

Rečenicu kojom je naslovljen ovaj tekst slavodobitno su izgovorili svi oni koji su Dragana Đilasa doživljavali kao vaskoliko zlo na srpskoj poslovnoj i političkoj sceni. Izgovorili su je nešto pre 21. sat poslednjeg dana maja. Tada su saopšteni rezultati stranačkih izbora onoga što je ostalo od Demokratske stranke. 
Tada je označen kraj Đilasove ere.
Ere koja je bila obeležena mnogim greškama.

A ŠTA ĆE TEBI POLITIKA, ROĐAČE? 
Prva greška Dragana Đilasa je karakteristična za gotovo sve one koji se u Srbiji (a i šire) uspešno bave poslom: poželeo je da se bavi politikom. I naravno, za njega je logičan izbor bio – Demokratska stranka. U nju je zvanično, i na najveća moguća vrata ušao uz Borisa Tadića, kome je dugo vremena bio desna ruka. Svršeni inženjer vazduhoplovstva poleteo je odmah na visoke funkcije: bio je direktor narodne kancelarije Predsednika Republike, ministar bez portfelja zadužen za nacionalni investicioni plan… 
Svi su (bez izuzetka, čak i u tadašnjoj opoziciji) govorili kako bi Dragana Đilasa voleli da imaju u svojim redovima.
Poslovno gotovo svemirski uspešan, porodično sređen, politički jasno opredeljen, u konkretnim zadacima operativno vrlo sposoban… Srpska politička scena imala je svoju zvezdu.
Koliko će brzo da se ugasi, tada niko nije mogao da pretpostavi.

KORMILO BEOGRADA: DRUGA GREŠKA
Na mesto gradonačelnika Beograda došao je u avgustu 2008. Na toj poziciji stalno je govorio kako nastavlja ono što je počeo Neša Bogdanović, jedan od lidera DS-a u vreme borbe protiv Miloševića.
Ta pozicija je bila zapravo druga greška Dragana Đilasa.
Mnogi će reći da je on ipak sjajno upravljao Beogradom.
Da li je pokrenuo mnoge investicione projekte u gradu? Neosporno, jeste.
Da li je ulio nadu mnogim novopečenim roditeljima (a naročito majkama) socijalnim davanjima i paketima pomoći? Neosporno, jeste.
Da li je izgradio mnoge vrtiće i renovirao škole i domove zdravlja? Neosporno, jeste.
Da li je renovirao mnoge ulice i prometne saobraćajnice, uveo red u gradskom prevozu? Neosporno, jeste.
Da li je izgurao priču o komunalnoj policiji, koja je trebalo da srpsku prestonicu učini lepšom? Jeste.
Ali…
Loše je kadrirao u Beogradu, a naročito u Demokratskoj stranci: dozvolio je gomili lihvara i sitnih (a bogami i krupnih) lopova da se udome u zdanju Starog dvora, a i po beogradskim opštinama, pa se za dozvole za gradnju i kojekakve saglasnosti moralo plaćati i čistačicama, a kamoli „velikim zverkama“. 
Dozvolio je da poslove po Beogradu završavaju kojekakvi hohštapleri i prevaranti, pa se i danas razmišljam svaki put kada dođem do stanice na „Franšu“ ko je zadužen da tako genijalno loše održava Bulevar pa svaka dva meseca moraju da se krpe rupe na autobuskim stajalištima i tramvajskim bašticama.
Obećao je mnoge stvari koje nije mogao da ispuni. Jedna od njih je – metro. 
Navukao je sebi na glavu bes LGBT populacije zbog stava da Beogradu ne treba parada ponosa. U isto vreme sebi je na glavu navukao bes desno orijentisane populacije zbog oštre reakcije policije koju je hvalio.
Navukao je sebi na vrat sve moguće nevladine organizacije (uključujući i Amnesty International) preseljenjem romske populacije iz kartonskih u kontejnerska naselja. Ovo – uistinu – ne može da mu se stavlja na dušu ako se zna u kakvim su uslovima Romi živeli, ali je spinovanje u politici čudo.
Držao je medije u čvrstoj šaci: o Draganu Đilasu nije se moglo napisati ništa loše nigde. Ne zato što je bio bezgrešan, već zato što su njegovi saradnici (možda i na svoju ruku) preuzeli ulogu čistača: napišeš nešto loše o Draganu Đilasu – izgubiš ugovor o reklamiranju sa nekom jakom firmom. Pomisliš da napišeš nešto loše o Draganu Đilasu, odmah te pozove neki njegov saradnik (zbog neke izjave) i kaže kako to ne bi bilo dobro da se baš objavi… Prepoznajete strategiju? Naravno…

MOST I BUSPLUS – FATALNE GREŠKE 
aaaaaDragan Đilas se jednostavno uspavao i uljuljkao u pričama o bezgrešnom i svemoćnom gradonačelniku.
To je normalno i ljudski. Takvu grešku naprave svi oni koji se bave politikom a okruže se gomilom poltrona. To će uskoro osetiti i Aleksandar Vučić. 
Rešio je da tamo gde je struka odredila i gde je aminovao još prethodni gradonačelnik – sagradi most koji će povezivati Banovo Brdo i Novi Beograd. Sve je odradio po pravilu. Novcem Evropske banke za obnovu i razvoj. Radio je sve transparentno. I gurao je da se most sagradi što pre.
I tu je upao u prvu fatalnu grešku. 
Ma koliko neosnovane bile kritike o preskupom mostu na Adi, sto puta izgovorena rečenica „most je preskup“ postala je istina. A rečenica „most je preskup“ nije izgovorena samo sto puta, već milion… I širila se mrežama… U to vreme Fejsbuk je počeo da biva ozbiljan izvor alternativnog informisanja. Napravljena je i kampanja u kojoj su glavni nosioci bili upravo naprednjaci, sadašnji vladari Srbije.
O tome zašto Most na Adi nije zapravo preskup pisao sam pre više od dve godine i ako želite – možete pročitati tekst na blogu iz kog je kasnije i nastao ovaj portal. 
Ono što je zaprepašćujuće je da isti taj Dragan Đilas nije uspeo da iskoristi svoju poziciju da demantuje priče o „preskupom mostu“ jednom i za svagda. A imao je načina i sredstava da to uradi. Zaključak? Bio je uspavan. Nije reagovao čak ni na obične laži, o iznosu koštanja mosta (koji je u jednom trenutku navodno koštao i milijardu evra).
BusPlus je definitivno druga fatalna i neosporno najveća greška u karijeri gradonačelnika Dragana Đilasa. 
Krajnje sumnjiva raspodela sredstava, privatni talovi, bezobrazno visoki troškovi uvođenja sistema BusPlus samo su neki od elemenata zbog kojih se preko društvenih mreža podigla čitava hajka na nekadanjeg prvog čoveka Beograda. Protiv BusPlusa bio je organizovan i čitav pokret, a revolt je narastao uvek kada bi se kontrolori tog sistema poneli bahato i izbacivali putnike iz gradskog prevoza, vređali putnike, čak ih i fizički napadali uz pomoć komunalne policije.
Naravno, svima je sada jasno da niko, pa ni nova vlast, neće oboriti Most na Adi, niti će ukinuti BusPlus. Ispravka: neće ga ukinuti nego će ga prekomponovati, pa će u gradskom prevozu Apex (koji je instalirao BusPlus sistem) i dalje ubirati bezobrazno visoku nadoknadu (2,8 odsto za održavanje sistema!). Nova vlast – novi talovi. Ali, time nek se bave oni koji su se borili protiv BusPlusa. I neka se bave činjenicom da od ponedeljka, 1. juna kroz Beograd neće voziti nijedan privatni autobus (a bilo ih je 415) jer grad nema para. U prevodu – čeka nas super-vrelo leto u svim oblicima prevoza.

RAT S BORISOM – NEOPROSTIVA GREŠKA
tadic-i-djilasPolitički gledano, smena Borisa Tadića sa mesta predsednika Demokratske stranke koju je orkestrirao upravo Đilas, označila je početak njegovog političkog kraja. Onog trenutka kada je svog političkog mentora Đilas smestio u fotelju počasnog predsednika stranke, sam sebi je zabio nož u leđa. Samo naivan čovek mogao je da očekuje da će dve osobe takvog mentalnog sklopa i takvih životnih navika uspeti da sarađuju barem u stranci.
To se i pokazalo kada su iz DS krenuli da odlaze nekada važni članovi: pokojni Rakić, Petrović, Homen i mnogi drugi.
Poraz na izborima 2012, smena sa mesta gradonačelnika 2013 i na kraju debakl na martovskim izborima ove godine (donekle izazvan i Tadićevom odlukom da formira NDS) samo su logične tačke u silaznoj putanji političke karijere Dragana Đilasa. 
Dodatne otežavajuće okolnosti se ogledaju u svima onima koje je on doveo na neko iole važno mesto, a koji su mu radili iza leđa. Baš kao što se radi u srpskoj politici odvajkada.
Koliko god je neko pre pet godina mogao da govori da je on jedini srpski političar koji zna šta će da radi za 20 godina, danas mora da povuče takvu izjavu.
Dragan Đilas je bio dobar biznismen, jedno vreme je bio i dobar gradonačelnik, ali je pokazao da ne može biti dobar političar. Stranka nije (i nikad ne može biti) mašina. Stranka je živo telo. I ne trpi uljuljkanost u vlasti.
Draganu Đilasu preostaje posle još jednog poraza, poraza na stranačkim izborima (istina tesnog), samo jedna stvar: da se povuče sa političke scene, spakuje kofere i iseli se iz sedišta DS. Nemojte da mislite da će se osmesi na licu (kiseli ili iskreni) dugo zadržati. Predstoje tek borbe. U onome što je ostalo od Demokratske stranke. 

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Aleksandar Becic

Aleksandar je rođen 1967. u Čačku. Školovao se u rodnom gradu i Sarajevu. U novinarstvu je od 1986. godine. Karijeru je počeo na radio stanici Sarajevo 202. Obavljao je sve novinarske poslove: od reportera, novinara, preko voditelja i urednika emisija, do urednika rubrika i urednika pojedinih medija. Tokom svih ovih godina pravio kratke pauze u novinarskoj karijeri: bio je CORA manager za BAT u Bosni, PR manager Prestolonaslednika Aleksandra II i PR manager kompanije Kurir, a potom i portparol AMG. Objavio je romane "Svi naši razvodi i ostale porodične priče", "Evo zašto te volim" i "Prvi čin", kao i zbirku pesama "Pisma Starom Gospodinu". U pripremi za objavljivanje je roman "Treća komanda". Napisao je i tri drame: "Poruči ubistvo", "Sin domaćeg izdajnika", "Partija bivših". Trenutno piše zbirku priča "Alfabet ljubavi i smrti".

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top