Početna / Front Page Slide Show / Gospodarevo novo odelo
Gospodarevo novo odelo

Gospodarevo novo odelo

PIŠE: Peđa B. Đurović

Nije problem kad je carevo odelo loše skrojeno, problematično je kad ono ne postoji, a car umisli da je obučen po poslednjoj modi. Ne vodi Aleksandar Vučić lošu politiku, on je ne vodi uopšte.

Njegovo vođenje politike svodi se na ponizno klanjanje pred stranim državnicima i prefrigane pokušaje da im se dodvori, iako on u svom ludilu vrlo dobro zna da oni nisu glupi kao bagra kojom se okružio, kao i na lažno predstavljanje naciji sopstvene neustrašivosti i beskompromisne borbe za dobrobit države. Svodi se i na besomučno ponavljanje lažnih obećanja, a sve zbog toga što zna da Srbin više voli da čuje lepu laž nego istinu koja nije lepa. Poražavajuće je što mu za sada ta taktika prolazi, ali je primetno da ljudi sve više shvataju kolikom količinom neistina su zatrpani sa konferencija za novinare i naslovnih stranica tabloidnog smeća koje vođa kontroliše.

Lažeš, zlato, lažeš dušo

Lažeš, gospodaru, za sve pare lažeš! Manipulišeš podacima, iskrivljuješ istinu, spinuješ, obrćeš teze, hvataš na galamu i koristiš sve druge demagoške trikove kojima te je naučio politički otac, crveni vojvoda iz Batajnice. Sve što ima veze sa tobom čista je i nepatvorena laž.

Biografija ti je puna laži. Seti se samo londonske gvožđare u kojoj si tobož radio, a tamo se već više od 100 godina nalazi mesara. Seti se svog tobožnjeg urednikovanja na Radio Palama, a tamo si bio tek spiker na engleskom jeziku. Nigde u svojoj biografiji ne navodiš podatak da nisi služio vojni rok, što se na ovom podneblju tumači na poseban način. Znaš već i sam kako se u narodu kaže: „Ma pusti ga, kilav je, ni u vojsku ga nisu hteli!“. Ne čudi onda uopšte što sada, kada imaš privid moći, koristiš svaku priliku da govoriš o svojoj navodnoj snazi i neustrašivosti. Jedna od rečenica koju najčešće upotrebljavaš tokom svog verbalnog onanisanja jeste „Ja nemam problem sa tim!“, a podtekst te rečenice je kako si ti hrabar i ne bojiš se ničega. Je li to baš tako, cenjeni gospodine Vučiću? Iz mog bogatog životnog iskustva takvim rečenicama se razbacuju miševi, koji se i svoje senke plaše.

Vladavina ti je puna laži. Od kako si na vlasti, a evo gaziš već petu godinu, izgovorio si nebrojene neistine, a da pri tom ni trepnuo nisi, osim kada je to u svrhu dramatizacije napamet naučenih govora. Znaš već i sam, one dramske pauze kada oblizuješ usne, kada dodiruješ naočare, kada krajičkom oka pratiš reakciju onih koji te otvorenih usta slušaju… Lagao si da Ikarbus pravi Mercedesove autobuse, lagao si da ćemo imati fabriku mikročipova, lagao si o dugoročnim planovima koje FIAT ima za ovo područje, lagao si u aferi „Helikopter“, lagao si u aferi „Savamala“, lagao si po pitanju svih lažnih diploma i doktorata hohštaplera kojima si se okružio, lagao si u brojnim aferama u koje je uključen tvoj brat, tvoja slaba tačka. Počev od falsifikovane lične karte, pa do prebijanja od strane niških žandara. Kruna tvojih laži je imaginarni projekat „Beograd na vodi“, ali to su sve neistine koje će ti se kad tad obiti o glavu, osim ako ne odlučiš da nas usrećiš i ne emigriraš na neku egzotičnu destinaciju i ne pojaviš se više ovde nikada.

Politika ti je puna laži. Pusti ti priče o tome kako je normalno da čovek promeni mišljenje, i kako si ti doživeo katarzu i naprasno shvatio kako si eurofanatik. Ti si, Aleksandre Vučiću, prevejani i pokvareni manipulator koji sa velikim uspehom procenjuje šta većina želi da čuje, i te priče plasiraš preko svake granice fanatizma. U vreme kada je to bilo korisno za režim koji ste ti i crveni vojvoda servilno opsluživali, lajao si o 100 mrtvih muslimana za jednog Srbina, pričali ste ti i vojvoda o klanju zarđalim kašikama, na sva usta ste galamili o granicama Velike Srbije. Histerično si poručivao sa naslovnih stranica tabloida da ćeš se osvetiti Slavku Ćuruviji, i da će on platiti za sve ono što je o tebi pisao. To je, možda, jedina istina koju si plasirao u medije. Nisam bio sklon da poverujem da u tebi čuči toliko zlo, ali si me u to sam uverio kada si rekao da si se napio dva puta u životu: kada su ubijeni Slavko Ćuruvija i Zoran Đinđić. Nije toliko sporna činjenica da te raduje tuđa smrt, psihički poremećaji imaju različite oblike. Ono što me jako brine jeste činjenica da ti to s ponosom ističeš, i to te čini vrlo opasnim i u priličnoj meri neuračunljivim.

Onda si naprasno, od pobornika politike da Srbija treba da bude ruska gubernija postao europejac veći od samih osnivača Evropske Unije. Izašao si, tobož skrušeno, pred kamere (koje su ti definitivno fetiš), i pokunjeno priznao da si grešio, da si uočio svoje greške, da se odričeš svega za šta si se 20 godina iz sveg srca zalagao, i da danas misliš drugačije. 180 stepeni drugačije! Prodao si veru za večeru, odrekao se svega što ti je bilo sveto, samo da bi se dočepao vlasti. Što je više nego jasan pokazatelj da si to isto spreman da učiniš i sutra, samo ako ti se za to pruži prilika. Ne treba ti ništa verovati, gospodine Vučiću, jer si dokazani lažov.

Nije sve tako crno

Ono što pristojne stanovnike Srbije može i treba da uteši jeste činjenica da su konci po svim šavovima počeli da pucaju. Počeli su da te se odriču oni koji su te najviše tapšali po ramenu. Doprineo si srozavanju svog ugleda i sam, beskrajno glupim i nepromišljenim potezima. Seti se samo sa koliko si ponosa tvrdio da si otišao da podržiš Hilari Klinton (i njenu zločinačku fondaciju) jer si pametan. Kako ti je bilo dok te je po ramenu tapšao isti onaj saksofonista koji je naredio da polete avioni koji su, između ostalih, usmrtili i Milicu Rakić iz Batajnice, to znaš samo ti. Mi znamo ono što smo videli: snebivao si se, skupljenih nogu i usana, sve kršeći ruke, baš kao što si se snebivao i prenemagao pred Putinom, kada si ga pitao da Rusija uveze jedan broj Fiatovih vozila, a on te na to upitao koji kreten je postavio tepih sa nacrtanom svinjom na njemu. Dobro, ne baš tim rečima, ali svako ko iole poznaje jezik diplomatije jasno je video šamarčinu koju ti je pred brojnim kamerama odvalio veliki prijatelj i brat iz Rusije.

Juče si dao zapaljivu izjavu kako je dosta hrvatskog iživljavanja, i kako dalje ovako neće moći. Na stranu što si opet počeo da se obraćaš radikalskom glasačkom telu, koje se loži na Vojine, Tomine i tvoje zarđale kašike, podsetio bih te da se radi o istoj onoj Kolindi kojoj si ne tako davno nosio predivni buket cveća i sa kojom si slao poruke ljubavi i mira. Šta bi ekonomskom tigru i faktoru stabilnosti u regionu da se istrči sa ratnohuškačkom izjavom? Shvatio si da je neminovni kraj blizu, pa gubiš kontrolu i upadaš u panična stanja? Treba biti zaostao u razvoju i politički potpuno neobrazovan, pa pomisliti da je Hrvatska smela da blokira otvaranje bilo kog poglavlja bez direktne podrške tvoje velike prijateljice Angele Merkel. Ne boli tebe potez zvaničnog Zagreba, nikada se ti u glavi nisi sa njima pomirio i oni su tvoji doživotni neprijatelji, tebe mnogo više boli to što ti je Merkelova poručila da si istrošen.

Ostalo ti je još malo vremena, Aleksandre Vučiću. Mogu tebe lažna istraživanja da uljuljkuju u uverenju da ćeš vladati duže od Josipa Broza, mogu lažni prijatelji kojima si se okružio da ti se kunu na vernost, a izdaće te onog trenutka kada procene da ti je kraj, možeš još neko vreme da se bahatiš, da glumataš, da uništavaš i ovo malo Srbije što je ostalo, ali sat otkucava. Go si, care, k’o od majke rođen, i vreme je da se pogledaš u ogledalo. Ne pali se više pričama o atentatima, nisi ti zanimljiv ni obijačima trafike iz Zanzibara, a ne ozbiljnim atentatorima, već gledaj polako u koju ćeš se zemlju skloniti kad siđeš sa trona. Ostaneš li ovde, bukagije ti ne ginu, ko god da dođe na vlast, i bez obzira na sve tajne dosijee kojima si se naoružao. Nakon sveg zla koje si ovoj zemlji naneo, istorija će te pamtiti kao vladara zbog čijeg zuluma se narod dozvao pameti. Iskreno verujem u to.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Peđa B. Đurović

Rođen sam daleke i varljive 1968. godine u Beogradu, i to me je opredelilo za ceo život. Beograđanin sam u srcu i duši, što nikako ne znači da se odričem svojih korena, koji po očevoj liniji vuku sa Romanije, a po majčinoj sa tromeđe Bosne, Like i Dalmacije. Odrastao sam i školovao sam se u nekoliko evropskih zemalja (Francuska, Rumunija, Poljska, Italija), da bih se 1992. godine skrasio u rodnom gradu, a 1995. godine sam se preselio u Batajnicu, gde i danas živim. Pišem jer volim i jer ne želim da ćutim.

Jedan komentar

  1. miha bukovac

    Iako je Peđa u pravu sa premijerovim političkim „gafovima“ (iliti promašajima) mislim da je ipak prestrog. Premijer Alek je u mladosti bio političar iz „matriksa“ šablona, etablirane stare „političke škole“ gde politika uključuje u svoju delatnost laž krađu i prevare kao profesionalnu disciplinu, kao normalu ili obavezu. Iskrenost i poštenje to nisu karakteristike srbske politike nikada bile (od kada je politika kao delatnost, profesija u Srbiji, a to je sa Milošem Obrenovićem počelo.) Iako je to i na zapadu tako, oni su (ipak) civilizaciski otišli napred. Ali su za to morali svoje vladare (kraljeve i kraljice) da osude i „skrate za glavu“. Srbija nije to radila, srbski vladari su ostajali bez glave na podmukao način, ajdučki, zaverenički, lopovskim atentatima, i u tom pogledu Srbija je ostajala nazad, u divljaštvu. Vladari su i dalje krali, osuđivali bundžije i nezadovoljnike kao zaverenike i likvidirali, i nastavljali po davno vaspostavljenom matriksu. Pok. premijer je hteo da evropeizira Srbiju, da je civilizuje po evropsko, da bude Evropa, prava Evropa (a prava Evropa je ako je u EU) Koštunica („Dr pravnih nauka“?) pozivao se na neku „autentičnu srbsku kulturu i tadiciju“? „vizantijsku kulturu i civilizaciju“? i žestoko se opirao tome. I tada je premijeru Đinđiću već bilo presuđeno. Prema tome, premijer Alek izvesno da ima „gafove“ u svojoj politici, ali nađite mu zamenu pod uslovom da bude bolji od njega, jer svi ovi što su bili pre njega to nisu, nego su daleko, daleko lošiji.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top