Početna / I ONI SU PISALI / Šta bi dao da si na mom mestu
Šta bi dao da si na mom mestu

Šta bi dao da si na mom mestu

PIŠE: Vladimir Nedeljković

Политичке, тзв. елите не би требало да буду смењене на исти онај начин на који су дошле на власт, јер су последице такве смене по правилу истоветене ономе што данас видимо. А што се као иста слика, протеже годинама уназад.
Шалећи се, могли бисмо да кажемо: „Да избори могу нешто да промене, не би ни постојали“. Заиста, власт у Србији, али и то је тзв. власт ако се држимо било какве  норме онога што чини правно уређену државу, је само структура сачињена од пословних интереса која је сама себи циљ и која се одржава на начин изведен искључиво из користољубља.
На жалост, већина покушаја да се нешто промени је у суштини само покушај да се противник смени подједнако јаком жељом за влашћу, користећи сва расположива средства на исти онај начин, на који они који су на власти исту држе у својим рукама.
Једно од решења, свакако тежих, је тражење основе која би била у потпуности другачија од наведених крајњих случајева. Тежина таквог подухвата огледа се управо у настојању да се стрпљењем, а не исхитреношћу нешто промени. Када се каже стрпљење, онда се у овом случају мисли на еволутивни, а не револутивни помак. Револутивни помак је наведен у оном смислу у којем су многе револуције „појеле своју децу“, то јест, сопствену идеју. Са тим у вези, немогуће је гарантовати да и нове, на тај начин изграђене друштвене поставке не би имале недостатака, али у односу на оно што нам се данас нуди би имало, ако ништа друго, извесну временску задршку у којој би многа питања могла да буду темељније промишљена.
Судбински исход, као такав је неумитан, али одрицање од пароле „одмах и сада“, ипак оставља човеку колико-толико времена да се изгради као личност кроз своје дело. Све остало, у положају у којем смо се нашли, више личи на батргање дављеника, са врло мало времена да нешто осим пуке борбе за опстанком истакне и промени. Докле год је човек жив избор постоји, али тешко да би могло да се каже да је лак, јер људском разумевању никада није коначан. Одустајањем од скакања у вир, у којем себи сужавамо могућности деловања и самим тим пристајањем на учешће у, најблаже речено неморалним, политичким збивањима, мада је за Србију примеренија реч  -политикантскким, оставља нам могућност да бирамо решења.
У сваком случају реч је о жртви, револуционарној или еволутивној, и духовној и материјалној. О жртви и доживљају њене сврхе.
Ако прихватамо да је жртва по правилу увек за другога, и да се она данас све теже разумева јер живот другог човека бива све мање битан, тешко да може да се говори о било каквој идеји бољитка, односно доброг. Имати моћ над другим, а немати је над самим собом, није ништа друго до пут у самоћу. Самоћу у којој, а то је донекле и дефиниција моћи, пониженом и потлаченом нећемо моћи више ништа да докажемо, до тога да смо у стању да му одузмемо живот.

NAPOMENA: Tekst je uz saglasnost autora prenet s njegovog bloga.

Share Button

FB Komentari

komentar/a

O Gost Kolumnista

Gost kolumnista ponekad ima biografiju. A ponekad nema. Gost kolumnista može da se ponaša kako hoće. Gost kolumnista svoju sliku čuva za sebe. I Ti možeš biti Gost kolumnista.

Jedan komentar

  1. Autor je bio previse uzdrzan, ali je to pitanje prava njegovog izbora. Lepo je videti da KOLUMNISTA raste.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Scroll To Top